Књиге и литература

„Светови Толкинове причеˮ (тим „Бора Станковић 2ˮ)

29. јануар 2023. Књиге и литература
Коментари
621 речи, ~3 минута читања

0%

О аутору

Лазар Рашић, Нина Кучер, Петар Пешић, Урош Јаковљевић Гимназија „Бора Станковићˮ у Нишу

Прођоше дани, месеци, године и одједном се зачу, на обали, како завија душа од болова. Фродо устаде, након свих тих година, и само му се једна мисао вртела по глави: да ли је његов магични прстен остао у његовој торби.

       У исти мах на његово десно раме долете орао Алфред, што га је верно пратио где год пошао. Прстен је, саопшти му, раздељен на делиће по разним областима широм Земље. Чим је то чуо, знао је да ће опет морати да пронађе све делиће како не би доспели у погрешне руке.

        Ово што је Алфред рекао Фроду чуло се и знало већ далеко, па је дошло чак до Сиблиса, господара Узелије. Годинама је трагао за тим делићима. 

       Једнога дана, док је заједно са својом војском корачао крај реке, опази неки сјај крајичком ока. Кад спусти главу и погледа, виде како га бескрајна светлост дозива. Приближио се сав изненађен, али изненада и уплашен, и делић прстена му сам долете у шаку. Када је осетио моћ само једног делића, одмах окрену војску и упутише се ка острву Миур, јер сада је могао видети сва места где су се налазили остали делићи. Био је уверен да би, када би их спојио у један прстен, добио неизмерну и бескрајну моћ. Али није ни слутио какве би последице то могло имати на читаву планету, на читав универзум.

      Фродо, чувши за ово, окупи војнике и позва Херија, који одмах дотрча до њега. Знали су да морају да зауставе Сиблиса у тој намери. И тако су кренули ка острву Миур. 

      Прошли су планине, мора, језера, пустиње и најзад налетеше на једну кућу која им стајаше на путу. Отворише се врата и из њих се зачуо јуначки крик двојице браће који, на коњима, излетоше пред војску. Стану се, умирени добрим поздравима, разговарати и када су чули све што су им Хери и Фродо рекли, извадише три кристала, један плави, жути и љубичасти. „Једино они могу да се супротставе Сиблису”, рекоше, „и незнаној моћи прстена ако уједине сва четири кристала у један и прободу Сиблису срце.” Знали су да морају да пронађу најјачи, и најопаснији, црвени кристал. Браћа су им објаснила да већ годинама  трагају за црвеним кристалом не би ли се супротставили и сачували мир у универзуму. Хери и Фродо видеше да је узалудно да траже Сиблиса ако пре тога не пронађу црвени кристал.

        Док су ходали зачараном области, налетеше на старца Тивију, који им, кад је све ово чуо, даде мапу у руке, мапу која је водила право ка фонтани испод које се, према легенди, налазио црвени кристал. Али уједно их је упозорио да кристал може бити опасан. Када су дошли до фонтане, угледаше светлуцави кристал, али ту се већ сретоше две војске, две стране, добра и зла. 

      Реке крви су се лиле, падали су јунаци обеју страна, сваки јунак за своју. Фродо дохвати свој златан мач, а Сиблис узе последњи делић прстена. Земља се тресла, таласи су се дизали и у једном замаху Фродо извади све кристале, споји их у један и забоде га у срце злоћудно. У истом тренутку кроз његове груди јуначке прође отровно копље. Обојица падоше на земљу и прстен се претвори у пепео. 

     Хери само што не заплака, али знао је да ће окаљати ово јунаштво ако пусти сузу. Стајао је тако поносно како данас стоје сви људи захвални Фродовој неизмерној доброти, храбрости и пре свега људскости.

Аутори: Лазар Рашић, Нина Кучер, Петар Пешић, Урош Јаковљевић (Гимназија Бора Станковић у Нишу)

Ментор: Љиљана Марковић, професор Српског језика и књижевности

 

Фан фикција , креативно писање , Толкин ,

Коментари



Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.

Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.

Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.

ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.


Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.


600/600