У роману Јади младог Вертера (Die Leiden des jungen Werthers, 1774) Јохана Волфганга фон Гетеа, кључном делу покрета Sturm und Drang, тематизоване су потешкоће главнога јунака Вертера да у адолесцентском периоду пронађе баланс између сопствених очекивања и друштвених конвенција, али и фрустрације због заљубљености у недоступну Лоту. Крајњи исход је трагичан – млади, осетљиви Вертер је починио самоубиство.
По објављивању романа настале су бројне књижевне имитације (тзв. вертеријаде – Wertheriaden), омладина је била залуђена ликом Вертера, те се и облачила попут њега, а Јаде младог Вертера су затим и забрањивали и критиковали због наводног изазивања таласа стварних самоубистава. Наметнуло се, стога, питање како књижевност и уметност, али и медијска извештавања у савремено доба, на тему самоубистава утичу на суицидалне људе, па су проучавана два феномена: Вертеров ефекат и Папагенов ефекат.
Вертеров ефекат односи се на претпоставку да постоји корелација између самоубистава о којима се пише, односно извештава, на детаљан, сензационалистички или романтизиран начин и повећања броја суицида. Иако су се исходи спроведених истраживања разликовали, општи закључци су да су за потенцијалну идентификацију с особом која је извршила самоубиство и покушај имитације од значаја информације о томе колико година има, ког је пола, како изгледа, описи карактера, образовања и међуљудских односа, те да би требало избегавати навођење тих података, као и податке о методи, месту и поједностављеној мотивацији.
Папагенов ефекат, с друге стране, заснива се на претпоставци да писање и извештавање о људима који су успешно пребродили кризне ситуације и суицидалне мисли може позитивно утицати на публику у сличним животним околностима. Папагено је лик из опере Чаробна фрула (Die Zauberflöte, 1791) Волфганга Амадеуса Моцарта. Због растанка с вољеном одлучује да се обеси, али се појављују три дечака који га саветују да је дозове музиком. Писањем о проналаску конструктивних решења за наизглед безизлазну кризу и реалистичним сагледавањем њених вишеструких узрока може се допринети превенцији суицида и пружити позитиван пример.
Начин на који се пише игра, дакле, битну улогу, о чему треба поседовати свест и одговорно пратити смернице настале на основу истраживања.
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
Повезане теме
