FRANC KAFKA MAKSU BRODU, jun 1924.

Ove godine navršava se 100 godina od smrti velikog pisca. Nazvana je Kafkinom godinom. Svet slavi Kafku kroz brojne književne manifestacije, izložbe, slikarske i vajarske radove, nove filmove, televizijske serije, pozorišne predstave, kabaree… Tu je i „Šlagvort Kafka“ -  globalna mreža Gete instituta koja mesecima stoji u živoj kafkijanskoj razmeni, kao i osmišljen onlajn magazin „Zeitgeister“ iz Praga…

Franc Kafka, nemački pisac, jevrejsko-češkog porekla rođen je 1883. godine u Pragu. Kritika ga i danas smatra jednim od najvećih autora XX veka. Kao službenik osiguranja i romanopisac, tvorac je remek dela kao što su „Proces“ i „Zamak“. Posebno su značajne idejno-tematske i jezičko-stilske osobenosti „Procesa“ kao jednog od najznačajnijih  romana XX veka koji čitaoca suočava sa uznemirujućim svetom obezličenih pojedinaca i apsurdnih događaja prihvaćenih kao stvarnosni okvir.

Kafka je bio opsesivni ženskaroš, ali istovremeno ga je mučio strah od književnog i seksualnog neuspeha. Zbog toga je uništio devet desetina onoga što je napisao. Dok je umirao od tuberkuloze, rekao je svom prijatelju Brodu da uništi sva njegova dela za koja je verovao da će upropastiti njegov književni ugled. Na sreću Brod je odlučio da se ogluši o prijateljev zahtev. Između 1925. i 1935. godine objavio je radove iz kojih je nastao pojam „kafkijanski“.

„Dragi Makse,

Moj poslednji zahtev: Sve što ostane iza mene… u smislu beležnica, rukopisa, pisama mojih i tuđih, nacrta i tako dalje, treba spaliti nepročitano, do poslednjeg lista, kao i sve moje radove ili beleške koje su kod tebe ili drugih, a koje moraš da zamoliš u moje ime. Pisma koja ti ne budu predata treba makar odano da spale oni kod kojih se nalaze.

Tvoj,

Franc Kafka“                                                                                                                          Jun 1924.

 германистика , немачки језик , немачка књижевност ,

Коментари

Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.

Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.

Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.

ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.

Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.