Болдинском јесени у периодизацији Пушкиновог стваралаштва означава се време које је Пушкин провео на свом имању Болдино. Представља један од најплодотворнијих периода стваралаштва великог руског песника, а у директној је вези, заправо, са карантином због колере која је 1830. године харала Москвом. Не слутећи ништа о пошасти која је претила престоници Русије, Пушкин је у Болдино отишао из личних разлога: да заложи имање које је наследио од оца, због припреме за женидбу са Наталијом Гончаровом, након што је у пролеће 1830. године коначно добио сагласност таште, као и због изненадне смрти стрица, Василија Пушкина (коме је и посветио неколико стихова Евгенија Оњегина), августа исте године. Како је Москва убрзо након његовог одласка изолована, уместо планиране две-три недеље, Пушкин је у Болдину остао три месеца - од септембра до почетка децембра 1830. године, и за то време написао преко тридесет песама, Мале трагедије, завршио роман у стиховима Евгеније Оњегин и збирку Повести Белкина.
Виши научни сарадник Државног музеја А. С. Пушкина, Олга Устинова, за портал Културоманија, истиче феномен осећаја апсолутне слободе, који му је донела принудна изолација. „Са једне стране, карантин свуда унаоколо, а са друге – потпуно ослобођање од свих свакодневних обавеза, договора са таштом, обрачуна трошкова, бриге о миразу, притисака Бекендорфа, зато што га је карантин од свега штитио. Вероватно је све утицало позитивно на то да пише толико много и да се осећа тако посебно. У почетку му је било тешко и писао је Зле духе и Елегију, која такође почиње мрачно, а завршава се мало другачије“:
„И знам, дочекаћу и тренутке блаженства
Након све патње, бриге и неспокојства“.
И док је дугогодишњи рад на Евгенијем и Повестима Белкина у Болдину завршио за неколико дана, бројни стихови, као и читав циклус Малих трагедија, који и данас доживљавамо као један од генијалних Пушкинових жанровских експеримената, има чисто болдинско порекло. У оквиру јединствене жанровске адаптације, у трагедијама, малим по називу и обиму, а огромним по садржају и значају, руски писац расветљава по једну људску страст, слабост или порок, уметнички тако успешно и ефектно, да по оцени Ане Ахматове „Ни у једном од остварења светске поезије најтежа питања морала нису представљена тако оштро, као у Пушкиновим Малим трагедијама“.
Велики руски писац је себи поставио још већи изазов од уобичајеног драматуршког задатка, сводећи трагедију на свега неколико сцена, што је захтевало велику коцентрисаност садржаја, пажљив избор учесника, прецизност у откривању односа међу ликовима. Сцене су дате у максималној напрегнутости, уз сву фаталност приказаних догађаја и неминовност последица које својим изборима изазивају актери трагедија. Порок и страст у појединим историјским ситуацијама само долазе до изражаја у већој мери, околности само подстичу њихов развој, али се у процени моралне одговорности пред собом и другима не могу сматрати олакшавајућим. На крају остаје слободан само онај ко на крају тунела, самом исправношћу својих избора, преиспитивањем њихових вредности и доследношћу у понашању у складу са правим изборима, проналази „необјашњиво блаженство“.
„И срећан је онај ко је у свим трзајима
Могао да га нађе и препозна“.
То је само једна из мора мудрости, на коју нас генијално изабраним и мајсторски испричаним сценама наводи Пушкин. Сугестивност израза и снагу његових песничких слика, приповедачких или драмских ситуација нико ни данас не може да доведе у питање.
Поигравши се неприкосновеним ауторитетом, који и данас велики руски песник ужива, неко је у Русији ових дана, инспирисан епидемиолошком ситуацијом, написао песму у којој је покушао да имитира Пушкинов песнички израз, написао да је реч о Пушкиновом поздраву из карантина, али и открио своју намеру датирањем стихова: 1927. Многи руски портали су одмах пренели стихове, још више њих је убрзо објавило да је у питању фејк, али многи наши су их превели и само објавили:
„Пушкинова порука из 1827. године коју је написао у карантину: Све ће отићи и све ће проћи!
Све ће отићи и све ће проћи,
отићи ће све бриге и паника,
опет ће путеви постати равни
и вртови ће опет бити пуни цвећа.
Позовимо у помоћ разум,
Победимо болест силом знања,
И дане тешког испита
преживимо као једна породица!
Постаћемо чистији и мудрији
не подлегли мраку и страху.
Уздигнимо се духом и постаћемо
ближи и бољи једни према другима!
И нека се за празничним столом
Сви опет радујемо Животу,
И нека и на овај дан Свевишњи
пошаље комад среће у сваки дом!
А.С. Пушкин 1827 г.“
Читај Пушкина! Што више! Али правог.
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
