У граду змајева и Иве Андрића

Када на претрази на Гуглу укуцате „зашто + Пољска“, као најтраженији појам изаћи ће вам „Зашто Пољаци воле Србе?“ Иако је Пољска у нашој земљи непопуларна дестинација у коју мало ко залази, истина је да је ово део Европе, који има много тога да понуди. Пољска има и планине и море, бурну прошлост, али стабилну данашњицу и невероватно развијен културни живот. О томе најбоље сведоче прошлогодишња Нобелова награда за књижевност, коју је понела Олга Токарчук, као и друга заредом номинација за Оскара у категорији најбољег страног филма.

Јесени 2019, мотивисана жељом да по брзом (мада болном) поступку научим пољски језик, као и да искусим чари и изазове живљења у туђој средини, пријавила сам се да проведем зимски семестар на другом најстаријем универзитету у Централној Европи. Јагелонски универзитет у Кракову ове године слави 656 година рада, што га чини другим најстаријим универзитетом у Централној Европи, као и једним од најстаријих на светској сцени када је реч о раду у континуитету.

Овде су студирали Коперникус, папа Јован Павле II, славна пољска песникиња и лауреат Нобелове награде Вислава Шимборска, као и пар краљева и актуелни пољски председник, Анджеј Дуда. Мало је позната чињеница да је наш славни Нобеловац, Иво Андрић, 1914. године провео три месеца управо на овом универзитету, док није био принуђен да га заувек напусти након избијања рата. По његовој краковској љубави касније је настала књига „Јелена, жена које нема“, а многи Пољаци тврде да се Андрићево име одлично зна и поштује. Како сам сазнала из поузданог извора, ускоро ће у част нашег писца бити постављена и табла на улазу Универзитета.

Студентски живот је оно по чему је Краков препознатљив. Велики део становништва града чине млади људи, који месту дају посебну атмосферу једног од највећих европских студентских центара. Највећи европски трг константно је препун људи, а највећи део чине млади, који неретко приређују пролазницима музичке и плесне спектакле. Студенти имају апсолутну моћ и велике привилегије, као што су бесплатан приступ многим музејима и велики попусти за биоскопе, концерте и возне карте.

Универзитет је члан мреже Europaeum, коју чини седамнаест водећих европских универзитета, као и Coimbra групе, која је задужена за јачање процеса интернационализације и мобилности европских академаца. И заиста, бити странац на овом универзитету није уопште необична појава. На ходницима Института источнословенских студија, који сам ја похађала, могу се чути бројни језици и сусрести људи свих раса и националности. Најзаступљенији су руски, енглески и шпански, а цео један спрат резервисан је за Азијате који студирају полонистику. Тако је моја група на предавањима из немачког језика била састављена од људи са четири континента, све три расе и многих вероисповести. Упркос чињеници да сам странац, ни на тренутак нисам осетила осећај неприпадања, али ни било какве привилегије. Тако се професор књижевности, будући и сам странац, често трудио да у својим предавањима због мене и колегинице из Естоније убаци понеки детаљ везан за наше земље. У току испита није заборавио да ми напомене како је у току школовања у Москви усрдно проучавао српску књижевност, као и да јако цени династију Карађорђевић.

Иако звучи да је студирати руски језик у Пољској потпуно нелогично, ово је све само не тачно. Иако сам присуствовала редовним предавањима пољских студената, целокупна настава је била на руском језику, а већина професора изворни говорници. Осим тога, због разних програма подршке пољске владе украјинским мигрантима због целокупне ситуације у тој земљи, руски језик се може чути на сваком кораку, што ми је често давало утисак да сам у некој од бивших земаља Совјетског Савеза. Многе моје колеге су били студенти са руског говорног подручја, на размени или целокупним студијама, што ми је пружило изванредну прилику да свакодневно вежбам језик. Међутим, студирање у овој средини ме је немилосрдно притисло да активно и свакодневно учим пољски језик, будући да су језички предмети захтевали преводе са пољског на руски, без икакве опције да то избегнем. Квалитет образовања је на највишем нивоу, те су мојим вршњацима обезбеђени најмодернији услови за учење језика, мултимедијалне учионице, бројни кабинети за симултано превођење опремљени најновијом опремом, као и прилика да ванредно бесплатно уче многобројне језике и похађају друге курсеве, као што су књижевно превођење, титловање филмова за глувонеме особе, итд. Изостајање са часова се не прашта и води директној забрани изласка на испит, те је сведено на максимум један неоправдани. Осим тога, настава је јако примењива и језички предмети се своде на практичну примену знања језика. На практичним часовима цела група се подстиче да учествује у дискусији и изнесе своје мишљење. Притом је свако потпуно слободан да каже оно што заиста мисли, те смо обрађивали разне „табу“ теме, као што су истополни бракови, право на абортус, политичке вести и наркотици.

Једна од предности знања руског језика јесте чињеница да у сваком окружењу можете пронаћи себи „савезнике“. Многа моја познанства рођена су из пуке чињенице да говорим руски, а склопљена са људима за које ни у сну не бих помислила да говоре било који словенски језик. Један од примера је Родриго, мој познаник из Камеруна, који ми је приликом упознавања пружио руку, представио се на најчистијем руском, и након мог видног шока и питања одакле зна руски, које је само од себе излетело, уз осмех одговорио:

- Я же русский. Что, не видно?! (Ја сам Рус. Зар се не види?!)

Касније се испоставило да Родриго ипак не спада у готово непостојећи проценат негроидног становништва Русије, већ је језик научио захваљујући студијама у Тамбову.

Једна од ствари које су ме пријатно изненадиле у току боравка јесте број људи који говоре српски језик. Једанпут сам, пролазећи ходницима института, случајно начула пар познатих речи и инстинктивно пришла групи људи, одушевљена сусретом са „својима“. Испоставило се да су ти „моји“ рођени Пољаци, студенти Српске филологије, који између себе причају на српском из чистог хобија. Следећа два сата провели смо дискутујући о балканској политици и слушајући нашу музику. Осим савршеног изговора, који генерално поприме након само пар месеци учења језика, њихови студенти у пакету попримају и типичан балкански менталитет, па су ми у поверењу рекли да на Институту постоји и Департман за кроатистику, али да се међусобно избегавају на ходницима, јер „Срби не воле Хрвате!“.

- Све је то, уосталом, један исти језик, кажу ми кроз смех док причају о својим екскурзијама по Балкану.

Како убрзо сазнајем, на факултету постоји и Научно коло студената славистике, које се окупља једном месечно да дискутује о јужнословенским језицима и балканским новостима, а након тога традиционално претвара састанак у српску журку. Као аутентични припадник српског народа, осећала сам се као почасни гост и сматрала својом дужношћу да саслушам свачију причу.

- Свако има неку луду ствар коју ради када је пијан, прича ми један Пољак. Ја сам прошле године купио карту за аутобус и ујутру се пробудио у Београду. То ми је био најлепши дан у животу...

Ово удружење само је једно од око 150, која редовно функционишу на универзитету, укључујући друштво љубитеља староенглеског језика, плесни клуб Словенке, у коме се плешу искључиво словенски плесови, ноћни филмски клуб, студентске оркестре, позоришта и многе друге. Студенти имају могућност да се баве било којим спортом у оквиру универзитета, а у оптицају су, осим класичних спортова, и многе нетрадиционалне вештине, разни борилачки спортови, као и мачевање и јахање. У току мог боравка универзитет су посетили и на њему одржали предавање за студенте председник Француске, Емануел Макрон, као и председник Малте, Џорџ Вела. Такође је мој факултет посетио један од најпознатијих руских писаца данашњице, Дмитриј Биков, и одржао предавање о савременој књижевности за све студенте русистике.

Некако је на самом почетку мог боравка већина људи имала тенденцију да ми прилази и поставља ми дуга и компликована питања као што су „колико је сати?“ Сва та питања мени су звучала као непрекидни круг понављања чувене пољске брзалице – Хжоншч бжми в тшиње в Шчебжешиње – те сам, љута на чињеницу да не разумем у потпуности шта се дешава око мене, сваке недеље посећивала окупљања странаца који у Кракову уче пољски. То нису часови пољског језика, које у животу никада нисам ни похађала, већ лежерна окупљања у кафићима уз друштвене игре и свакодневни разговор. При крају боравка у Пољској већ сам се осећала као да одувек знам тај језик и била срећна што не морам рукама да објашњавам где се налази аутобуска станица.

На самом крају мог периода живота у Пољској дочекао ме је још један шок. Славили су Дан крофни. Дан када једу крофне, разумљиво, један је од најпопуларнијих празника, када сви помахнитало једу као да им је то последња животна прилика да пробају овај слаткиш, а редови испред сваке пекара се протежу пар десетина метара. Верујем да продавнице крофни (тзв. пончкарње) тог дана профитирају више него укупно током целе године. Један разлог више да посетите Пољску.

 руски језик и књижевност ,

Фото галерија

Коментари

Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.

Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.

Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.

ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.

Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.