Мало је познато да је прва љубав великог немачког композитора Лудвига ван Бетовена (1770.-1827.) била Јохан фон Хонрат. Припадала је високом друштву, одрасла у Kелну. Остали су записи њиховог заједничког пријатеља о тој љубави између седамнаестогодишње „веома лепе и живахне плавокосе“ Жанете (1) и смушеног композитора, њеног вршњака, кога је стално задиркивала тражећи да јој свира и пева стихове: „Мене данас од тебе раставише, то је превелика бол за моје срце“. Занос је трајао око годину дана, а онда се Жанета удала за старијег Kарла Фон Грета, који јој је због богатства и порекла много више одговарао од Бетовена.
По наређењу више команде око 1790. године у Голубинце (2) у Срему распоређен је капетан Kарл фон Грет. Он се са 16 година млађом супругом уселио у дворац Шлос (3). Жанет је наставила да се дописује са Лудвигом. Према документима из 18.века капетаница Жанет, у зимској тишини сремске равнице, прва се сетила своје страсне љубави Бетовена и из Шлоса му упутила новогодишњу честитку. Убрзо затим стигло је писмо из Бона у коме је чувени композитор, између осталог, написао: „Пуно срце даје слабији звук, празно одјекује из свих тонова, осећа се ипак његова жудња и, ах, разуме се његова чежња. Са великим пријатељством препоручујем се, Лудвиг ван Бетовен, дворски музичар у Бону“. У Бетовеновом музеју у Бону чува се једно писмо, у коме капетаница даје детаљан опис и скицу пута до Голубинаца, на основу чега се претпоставља да је бар једном Бетовен долазио у ово сремско село и боравио у Шлосу.
Kарл фон Грет је верно служио цара, па је 1823. преузео команду над Темишваром у Румунији. Само неколико месеци касније Жанет се разболела и умрла. Стар и већ глув, Бетовен је пријатељима говорио да жели да оде на њену сахрану, али није имао новца за пут. Наредне, 1824. године, у Бечу лично је дириговао првим извођењем своје Девете симфоније, а 1827. у размаку од пола године, умрли су и он и генерал Фон Грет.
Бетовен се у наше крајеве „вратио“ тек 1910. године када је под диригентском палицом Станислава Биничког први пут изведена Девета Бетовенова симфонијама на даскама Народног позоришта у Београду. „Оно што се мислило да Београд неће доживети – доживесмо; оно што се сматрало за недостижно, постигнуто је. Девета симфонија је одсвирана“ писао је узбуђени критичар Политике.
1) Тада је владала мода преиначења имена на француски.
2) У старим документима сремски Голубинци први пут се помињу 1572. године. Највероватније за име села су заслужна јата дивљих голубова која су се гнездила у оближњој шуми.
3) Дворац Шлос саграђен је 1776. године и сврстан је у групу значајних архитектонских остварења друге половине 18. века. Овај дворац је пун тајни, мистерија, а неки га називају и уклетим замком. Зграда дворца је под заштитом државе и представља културно добро од великог значаја. Још увек није отворена за посетиоце. Тада ће прича о љубави Жанете и Бетовена бити оживљена као и све мистерије и тајне везане за ово здање.
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
