Roditeljstvo je istovremeno opisivano kao događaj koji predstavlja izvor najveće sreće, ali i jedan od najvećih izazova budući da preuzimanje roditeljske uloge zahteva mnogo promena u individualnom i partnerskom funkcionisanju. Tema odluke za roditeljstvo i pravog vremena za preuzimanje roditeljske uloge postala je veoma značajna i zastupljena u istraživanjima u poslednjim decenijama prošloga veka. Istraživanja su pokazala da roditelji, u odnosu na odrasle osobe koje nemaju decu: imaju manje pozitivnih osećanja, brakovi su im manje srećni i češće boluju od depresije. Ipak, ti isti roditelji tvrde da su im deca osnovni izvor sreće i da život bez dece nije ispunjen. Dva psihologa sa Voterlu Univerziteta, smatraju da su našli rešenje. Verovanje u roditeljsku sreću je psihološka odbrana- fikcija koju zamišljamo kako bi lakše podneli teške stvari koje roditeljstvo donosi. Drugim rečima, svi roditelji zajedno stvorili su mit o radosti roditeljstva jer u suprotnom ne bi imali kako da opravdaju ogromna ulaganja koja deca zahtevaju. Generalno gledano, motivacija za roditeljstvo ogleda se u ispunjenju pojedinih individualnih potreba - poput pružanja ljubavi detetu, brige o njemu, osećanja ispunjenosti, ali i potreba para i porodice - poput jačanja bračne stabilnosti i povećanja porodične ujedinjenosti. Na značajnost izučavanja motivacije za roditeljstvo ukazuju studije koje govore o povezanosti ovog konstrukta s mentalnim zdravljem roditelja, pre svega psihološkim blagostanjem, s procesima prilagođavanja tokom trudnoće i tranzicije u roditeljstvo, kao i s kasnijim zadovoljstvom partnerskim odnosom.
Među prvim autorima koji su se bavili pokušajem operacionalizacije i merenja motivacije za roditeljstvo bili su Rejbin i Grin, koji su analizirali odgovore dobijene u zadatku nedovršenih rečenica. Tom analizom izdvojili su 4 kategorije: altruističnost (afektivna povezanost sa detetom i briga o njemu), fatalizam (ideja o rađanju, odnosno preuzimanju roditeljske uloge kao nečega što prirodno sledi), narcizam (očekivanje da će dete dokazati fizičku, biološku i psihološku adekvatnost roditelja) i instrumentalnost (ideja o detetu kao sredstvu za postizanje specifičnih roditeljskih ciljeva, poput ideje da postoji neko ko će brinuti o njima kada budu stari, ili da će preuzimanjem roditeljske uloge „popraviti” brak).
Iako zahvataju celu porodicu, te promene su iskustveno drugačije za muškarce i žene. Žene izvestavaju o većim promenama, višem distresu i većoj povezanosti tog segmenta sa ostalim segmentima života (napuštanje posla i svakodnevne rutine). Prema anketama sprovedenim u svim delovima sveta, čak 50% do 80% ljudi iz južne i centralne Evrope, kojoj pripada i Srbija, smatra da je ženi potrebno dete da bi se osetila ispunjenom, te naglašava značaj materinstva za identitet žene.
Razlike u motivaciji za roditeljstvo očekivane su i među samim trudnicama, u zavisnosti od trimestra trudnoće, budući da se u periodu trudnoće kod žena dešavaju brojne promene u domenu ponašanja i odnosa prema trudnoći/detetu. Kako bi imenovao te promene, Daniel Stern uvodi konstrukt konstelacije materinstva, koja predstavlja drugačiju mentalnu organizaciju, odnosno promenu identiteta buduće majke, kao i uslov za uspešnu tranziciju u roditeljstvo i bitan uslov za adekvatnu brigu o detetu i njegov razvoj. Prema njegovom mišljenju, žene u tom periodu odlikuje manja zainteresovanost za muškarce, te veća involviranost u odnose sa drugim ženama, posebno svojom majkom, zainteresovanost za brigu i saradnju, preokupiranost pitanjima ljubavi, zaljubljenost u svoju bebu i razmišljanje o tome da li će biti sposobne da je vole. Radi se o privremenoj organizaciji čije trajanje može da bude od nekoliko meseci do nekoliko godina, koja nije urođena i univerzalna, već zavisi od socijalne sredine u kojoj žena živi.
U skladu s tim, i Gizela Šleske navodi da prva tri meseca trudnoće karakteriše preokupiranost žena telom, promenama, prvim mučninama i tegobama koje su karakteristične za taj period. Tokom četvrtog meseca polako počinju da se osećaju pokreti fetusa, majka se polako saživljava sa svojim novim identitetom, identitetom trudnice i počinje da prihvata nov status, status buduće majke, a u njenom umu počinju da se javljaju slike deteta. Za poslednji trimestar trudnoće karakteristične su reakcije na značajno izmenjeno telesno stanje u poznoj trudnoći i na očekivanje porođaja. Anksioznost kod žena najviša je u poslednjem trimestru, dok između prva dva ne postoji značajna razlika.
Pored toga što oblikuju motivaciju za roditeljstvo, promene koje se dešavaju kod žena usled razvoja konstelacije materinstva oblikuju i njihovo učestvovanje u interakcijama s partnerom, pa tako sistemski pristupi porodici, osim promena na individualnom nivou, prepoznaju i promene u interakcijama i kvalitetu odnosa unutar porodice koji se dešavaju tokom trudnoće. Te promene mnogi istraživači prepoznali su kao veoma bitne za porodično funkcionisanje u narednim razvojnim fazama, te se stoga bave promenama partnerskog funkcionisanja i funkcionalnosti braka tokom tranzicije u roditeljstvo sa ciljem da se otkriju značajni faktori i radi na njima kroz prevenciju, pre nego što se pojave problemi u porodičnom funkcionisanju. Polazište životnog ciklusa porodice te promene imenuje kao očekivane budući da dolazi do pojave nove relacije među partnerima − koroditeljskog odnosa. Pojava koroditeljskog odnosa nosi sa sobom nove izazove, zadatke i na početku zahteva stavljanje partnerskog odnosa u „drugi plan”, budući da je briga i pažnja oba roditelja dominantno usmerena na novorođenče, što bi sa odrastanjem deteta trebalo da se menja i fokus postepeno vraća na partnersko funkcionisanje. Dolazak deteta donosi najveće promene i izazove za porodicu od svih razvojnih faza u okviru životnog ciklusa.
Uloga profesionalaca koji rade s parovima ogleda se i u ohrabrivanju parova čije je funkcionisanje zasićeno problemima da otvoreno diskutuju o motivaciji i očekivanjima od roditeljstva što pre, kako bi smanjili mogućnost da neispunjena očekivanja dovedu do povišenog stresa u partnerskom funkcionisanju. Rezultati koji govore da sa odmicanjem trudnoće opada slaganje partnera u brojnim domenima, slobodnom vremenu i aktivnostima, ukazuju na značaj programa pripreme za roditeljstvo budući da se, na osnovu prethodno sprovedenih istraživanja (Belsky i Rovine, 1990), nakon porođaja ono dodatno smanjuje. U skladu s tim, važno je da u sklopu programa pripreme za roditeljstvo postoje teme koje se tiču samog partnerskog funkcionisanja tokom trudnoće, ali i nakon dolaska deteta. Rezultati ovog istraživanja ukazuju na značajnost doprinosa kvaliteta partnerskih odnosa motivaciji za roditeljstvo te, samim tim, ukazuju na značaj rada na partnerskim relacijama kako bi sama motivacija, ali i njen kvalitet, bili viši.
Literatura:
- Psihološka istraživanja, Vol. XX (2)2018.
- Dodatna literature za predmet Psihologija mentalnog zdravlja – Prof.dr. Bojana Dimitrijević
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.