Mašinsko prevođenje jedna je od najsloženijih oblasti kompjuterske lingvistike i označava proces prevođenja sa jednog na drugi prirodni jezik pomoću kompjutera. Cilj mašinskog prevođenja je da pruži prevode koji su u rangu sa ljudskim prevodima (Ramlov i Krenc 2008; Švanke 1991). Budući da su mnogi od ovih programa dostupni na internetu i besplatni, kao i da omogućavaju brze prevode, njihova popularnost je velika. Primer predstavlja jedan od najpoznatijih komercijalnih programa za mašinsko prevođenje Google Translate. Međutim, preciznost mašinskog prevoda može biti na različitom nivou i stoga je ključna njegova evaluacija. U tom cilju sprovedena je analiza grešaka u programu za prevođenje Google Translate za jezički par srpsko-nemački na korpusu tekstova iz dnevnog lista „Danas”. Ciljevi istraživanja bili su da se ispita u kolikoj meri će tipovi i podtipovi semantičkih grešaka biti zastupljeni u korpusu u odnosu na ostale tipove grešaka, kao i da se greške precizno lokalizuju i opišu. Semantičke greške odnose se na smisao reči i fraza i podtipovi ovih grešaka su pogrešan izbor reči, odabir pogrešnog smisla, kao i pogrešan prevod kolokacija i idioma. Pogrešan izbor javlja se kada program za prevođenje odabere reč koja nije u značenjskoj vezi sa rečju iz izvornog jezika, dok se pogrešan smisao javlja kada se u prevodu nađe jedno od mogućih značenja reči, a koje ne odgovara datom kontekstu. Pogrešan prevod kolokacija i idioma podrazumeva greške u prevodu fraza koje mogu imati različite novoe prenesenog značenja (Kosta i dr. 2015). Analiza je pokazala da su semantičke greške najzastupljeniji tip grešaka, te da potom slede gramatičke, ortografske, leksičke i diskurzivne greške. Unutar semantičkog nivoa, ističu se greške poput pogrešnog izbora reči u ciljnom jeziku, odabira pogrešnog smisla i pogrešnog prevoda idioma. Pogrešni prevodi idioma odlikuju se doslovnim prevodima sa srpskog na nemački jezik. Tako Google Translate prevodi idiom „učiniti i mrvicu od toga“ frazom „einen Krümel daraus machen”, koja u nemačkom jeziku ne prenosi isto značenje i predstavlja doslovni prevod. Dalja analiza pokazala je da greške mogu nastati kod prevoda homonima, odnosno kod reči iste forme, a različitog značenja. Tako Google Translate frazu “običan čovek bez kostima” prevodi kao “ein gewöhnlicher Mann ohne Knochen” (običan čovek bez kostiju). Ova greška nastala je zbog istovetnosti forme koje imenica kostim u genitivu jednine ima sa imenicom kost u dativu, lokativu i instrumentalu množine u srpskom jeziku. Takođe, slične reči predstavljau karakterističan problem u prevodu, prilikom čega program ne prevodi reč ili frazu koja je prisutna u izvornom jeziku, već reč koja je po formi ili korenu slična toj reči. Primer predstavlja prevod fraze advokatski kodeks imenicom barkod. Na osnovu ovog istraživanja zaključuje se da su u mašinskom prevodu programa Google Translate za jezički par srpsko-nemački najbrojnije greške koje se odnose na značenje i smisao reči, što treba imati na umu prilikom korišćenja ovih programa.
Literatura:
Tasić, Lj. (2023). Analiza semantičkih grešaka u programu za prevođenje Google Translate za jezički par srpsko-nemački na primeru novinskih članaka. Savremena filološka proučavanja mladih istraživača I, 473–483.
Costa, A. i dr. (2015). A linguistically motivated taxonomy for Machine Translation error analysis. Machine Translation, 29, 127–161.
Ramlow, M. i Krenz M. (2008). Maschinelle Übersetzung und XML im Übersetzungsprozess. Berlin: Verlag Frank & Timme.
Schwanke M. (1991). Ein Überblick über Theorie und Praxis. Heidelberg: Springer Verlag.
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
Повезане теме
