Житије Св. Симеона Немање, које је написао Свети Сава, плетиво је исплетено библијском пређом. Свети Сава као богослужитељ, свештеник, први српски архиепископ напамет је знао вероватно многе књижевне текстове, библијске пре свега. Углавном тачно и дословно инкорпорирао је библијске цитате у своја дела, уносећи мир и скромност хришћанске душе у њих. Житије Св. Симеона је Савино најзначајније књижевно дело, написано не као класично самостално житије, већ као део Студеничког типика. Премда не постоји таква типологија назива се ктиторским житијем.
Иако кратко по обиму, Житије одаје изузетно талентованог писца, који у два догађаја везана за живот Симеона препознаје кључне догађаје дела који имају васпитну поруку. Посебну пажњу Сава посвећује Немањином одрицању од престола и његовој болести, и смрти као монаха Симеона. Иначе, цело Житије је у облику броја два: два догађаја, два крштења, две сахране, две молитве, две похвале. Управо ова два догађаја дају прилику Сави да стилски и тематски прикаже очеву биографију у маниру библијске софиологије, тј. мудросне књижевности.
У уводном делу Житија, како би изразио његову величину, Сава за свог оца каже да је „земаљски анђео, небески човек” и ту дословно цитира Посланице апостола Павла: „Стога га Бог преузнесе и дарова му име које је изнад сваког имена” (Флп. 2,9). О Немањином владарском животу Сава не говори много, како каже: „да се не умноже речи”. Описује га као владара који је мирно и праведно владао, и све то постигао мудрошћу дарованом од Бога, што је карактеристика библијске софиологије. Пореди га са Соломоном, Давидом, Јосифом: „има Соломонову премудрост, Давидову кротост, Јосифову добру нарав”.
Када је навршио тридесет седам година своје владавине, Немања се одриче престола и одлучује на замонашење. Том приликом одржао је и говор: „јер када смрт дође, све ово ће уништити”, „живот наш је дим, пара, земља и прах” (Пропов. 1,2); „јер живот овај је сенка и сан”; „када и сав свет стечемо, тада ћемо се у гроб уселити где су заједно цареви и убоги” (Лк. 2, 25) – у коме се огледа мотив пролазности. Као одговор на његову беседу јавља се колективни плач и поређење са Јосифом. Немања је у својој беседи важно место дао Соломоновим причама: „Блажен је човек који је нашао премудрост”; ово је софиолошки мотив, који улази у српску средњовековну књижевност преко Св. Саве. Користећи дословно речи Соломонове, Немања се поистовећује са њим, односно Немањина мудрост је заправо она иста Соломонова мудрост коју налазимо у Светом писму. Синовима својим Немања поручује: „ко не љуби брата свога, Бога не љуби. Бог је љубав” (Јн. 4:8) – овај мотив љубави међу браћом, љубави према Богу, преузет је из Јеванђеља по Јовану.
Након беседе, Сава исписује једну већу похвалу ктитору манастира. И даље је у недоумици којим именом да назове свога оца, који „беше пун премудрости и разума, и благодат Божја беше на њему” (Лк. 2, 40). Парафразирајући стих из Јеванђеља по Луки, Сава описује мудрост свога оца начином на који је Лука описао мудрост Христа. У Савиној парафрази примећујемо и утицај библијске софиологије, где он убацује и реч „разум” која није била код јеванђелиста. Ово је највероватније последица Савиног одличног познавања библијске мудросне књижевности, у којој се именица „мудрост” и „разум” изједначавају. Немању назива наставником праве вере, који наставља дело учитеља, самога Христа; служитељем и љубитељем ништих; пореди га са пастиром који чува стадо своје (отачаство), што су мотиви преузети из Библије.
У Житију се јавља и топос скромности, где Сава са унижењем говори о себи. Назива себе блудним сином, одбеглим јагњетом, „мртав би и не оживе, изгубљен беше и не снађе се” (Лк. 15, 24). Блаженог оца свога господина Симеона аутор приказује као пастира доброг који иде у Свету Гору да потражи љубљено и заблудело јагње своје. Свету Гору назива ливадом мира, рајским местом, а монахе слаткогласним птицама. Израз „блажени муж” представља почетак Псалтира (1,1), омиљене литературе Светога Саве.[1]
Самртни опроштај Симеона од Саве такође је у духу библијске софиологије. Свети Симеон поново наводи речи премудрог Соломона, цитирајући Приче његове. Овим се истиче мотив премудрости као извор дугог и благословеног живота: „Јер оваким добрим обичајем много ћеш поживети и продужиће ти се године живота” (Приче 9,11). Симеон помиње чашу заједничку свима – смрт, и поновни састанак након смрти „тамо где више нема растанка”, што је мотив вечног живота након смрти.
Умирући, Симеон тражи од Саве да буде положен на земљу са каменом под главом и иконом Пресвете Богородице, пред којом се заветовао да испусти душу – овим Симеон предвиђа час своје смрти, што такође јесте софиолошки мотив. Његове последње речи биле су цитат Псалма 150, који представља најрадоснији псалам у Псалтиру, изражавајући радост и љубав према Богу:
„Хвалите Бога међу светима његовим,
хвалите га и на тврђи силе његове!
Хвалите га и на силама његовим,
хвалите га и по премногој владавини његовој!”(Пс. 1–2)
Јавља се и мотив нетрулежности костију, које Свети Сава угледа преносећи мошти свога оца из Хиландар у Студеницу. Јер онима који су угодили Богу „сачуваће све њихове кости и ниједна се од њих неће сломити” (Пс. 33, 21). А како Сава завршава овај уводни део типика: „живот на небесима имамо” (Флп. 3,9), те се морамо потрудити да овај живот у миру проведемо како би нам тамо било боље.
На основу ове анализе библијских мотива у Савином Житију Светог Симеона, можемо закључити како је Свети Сава био, не само добар познавалац библијске литературе, већ и изузетно креативан писац, који је успешно користио и комбиновао наведене мотиве како би представио свог оца у светлу истинског библијског мудрог владара. Стефан Немања био је приказан као владар испуњен премудрошћу, по угледу на мудрог владара Соломона, чак са појединим алузијама и на самога Господа Исуса Христа. При томе, интертекстуалност и цитатност Савиног дела само доприноси његовом значају, осветљавајући најузвишенија Савина осећања.
Аутор: Биљана Петковић, дипломирани филолог србиста, студент Мастер академских студија србистике, модула Српска и компаративна књижевност
Литература:
Дарко Крстић, Софиолошки оквир Савиног Житија Светог Симеона у: Драгиша Бојовић, Дарко Крстић, Премудрост у Светом писму и српској књижевности, Филозофски факултет, Ниш (прво издање), 2011, стр. 116–131
Драгиша Бојовић, Старозаветни образ крста, у: Црквене студије, III, 3, Ниш, 2006, стр. 199–212
Нина Георгиева-Гагова, Свето писмо у житијима српских владара, у: Књижевна историја, 101, Београд, 1997, стр. 39–50
О Библији, увод у: Библија, Свето Писмо Старога и Новога Завета, Стари Завет по преводу Ђуре Даничића, Нови Завет по преводу Вука Караџића и Светог архијерејског синода, по исправкама и преводима Светог Владике Николаја, Глас Цркве, Шабац – Ваљево – Београд, 2005, стр. 5–12
Радмила Маринковић, Улога Светог писма у организацији српског средњовековног текста, у: Научни састанак слависта у Вукове дане, 26/1, МСЦ, Београд, 1997, стр. 5–12
Свети Сава, Житије Светог Симеона у: Свети Сава, Сабрани списи, [приредио Димитрије Богдановић, данашња језичка верзија Лазар Миорковић, Димитрије Богдановић], Стара српска књижевност у 24 књиге, књ. 2, Просвета – СКЗ, Београд, 1986.
[1] О томе сведочи Карејски типик Св. Саве по коме се у његовој Испосници Псалтир чита без престанка сваког дана, „од изласка до заласка сунца”.
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
Повезане теме
