И ове године Департман за србистику традиционално је расписао Конкурс за Светосавску награду за ученике средњих школа и гимназија. Комисија у саставу: проф. др Снежана Божић, проф. др Јелена Јовановић (председник) и мср Христина Аксентијевић разматрала је радове који су пристигли и донела је следећу одлуку:
Прву награду освојио је Михаило Јовановић, ученик трећег разреда Средње музичке школе „Стеван Христић” из Крушевца (ментор Слађана Јовановић);
Друга награда припала је Јани Павловић, ученици трећег разреда СШ „Душан Тривунац Драгош” из Сврљига (ментор Кристина Гаврић);
Трећу награду деле два учесника конкурса: Јања Филиповић из Гимназије „9. мај” у Нишу (ментор Катарина Илић) и Богдан Милаковић, ученик четвртог разреда Пожаревачке гимназије (ментор Марија Запутил).
Победницима су награде уручене 26. јануара од 12 часова на свечаној Светосавској академији на Филозофском факултету у Нишу. Још једном, честитамо добитницима и њиховим менторима!
Овом приликом са вама делимо текст Михаила Јовановића, који је освојио прву награду.
Похвала Светом Сави
Тихо и молитвено пишем Теби,
као што молитвен и тих беше Твој пут, Свети.
Ти, који напусти дом оца свог,
да постанеш слуга у дому Оца нашег,
не желећи да се земним достојанством предака
узвисиш до скута Његових,
већ да останеш доле, где муке су и народ твој.
Јер висине не станују међу звезданим јатима,
већ ходају са људима, делећи свељудску патњу и страх...
Страх да ће, можда, велики део пута прећи
а да у грању или на пању покрај пута
неће препознати Бога свога,
у лику убогог с кором хлеба у слабашним рукама...
У рукама које се пружају ка нама
осећајући глад залуталих путника,
које би да са нама поделе онај хлеб
и тако нам покажу исправан пут.
Али не пут ка висинама људским,
низ који већина ходи и нестаје у магли,
већ пут до Голготе Господње...
Јер тамо је, а Ти си то знао, тамо је висина, Свети.
Јер нема веће висине, учио си нас,
од висине Христовог распећа...
То је мера за небеско плаво, а све изнад, ниско слеташе.
Тихо и молитвено пишем о Теби,
тихо, као што благост Господња долази, опрезно,
да дахом својим не узнемири звезде воштанице...
Оне исте звезде које су сјале
у огледалу наборане воде,
у ноћи када су зрикавци вежбали хорове,
у ноћи кад Растко ступи међ монахе.
Теби, Свети, молитвено прилазим,
не бих ли се удостојио - да не спаднем међу оне
што се осиљени у земаљском
за читаву вечност удаљише од Тебе.
Теби, Свети, што монашки постриг прими,
што остави иза себе све што се осилило
и себе хтело поставити изнад висине Христовог распећа.
Твом имену, које ниси исписивао са поносом смртника,
а које остаде утеха и сабор и нада…
Твом имену Саво, Свети, ову похвалу изговарам
да Господ може и од нас данашњих чути
да нам оста поштовање према времену Твом
где зидине дворова владарских нису смеле да надвисе
куполе храмова Божијих.
Теби, Свети Оче, и стопалима твојим
на путу за Свету Земљу, ове тихе речи казујем.
Из прошлих времена мало је тога остало нама што се
у тмурно и далеко време родисмо.
Али то мало, то што нам од тебе оста,
Господ Благи посвети и предаде нам
да га сачувамо од гладних псина и Синан паша, и туђих и наших…
То Мало, беше премного за овај народ, грешни, а опет верни.
За овај народ што уме и да се заборави,
али и да се покаје и узвиси, понекад.
Теби Свети Саво, архиепископе, ујединитељу,
што нам са Христовог гроба у Србију донесе Пламен свети,
да Га боље видимо, да Га увек препознамо,
да нам и Ти светлиш и за будуће векове.
Пламен који је надпламенио онај што земаљско спаљује,
а што Господње не дотиче нити засењује.
Јер то је просвета која са Христовог гроба донета беше,
и коју и дан данас сриче народ наш,
и онда када забрањују, и онда када спаљују,
сричу име Творца а затим и твоје, Свети Саво,
тихо, молитвено, као што тих и молитвен беше Твој пут…
Тихо, као што благост Господња долази, опрезно,
да дахом својим не узнемири звезде воштанице…
Тихо, молитвено и довољно скромно
да долазећи унизи све оне који траже
од Распећа узвишеније.
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
