Попут семена које је пало на земљу српску, даде нам се Сава који посвети читав свој живот да тајноводи и ологоси свој народ. Његове беседе су биле покретачи, али и извори воде живе, чије су капи орошавале духовне очи људи, те су се избављали духовног слепила, чија је бујица била духовна бања Витезда (Јн. 5, 2–9) која је лечила духовну хромост и сухост. Сава је био човек који је спроводио људе до Лекара душе и тела, те су они оздрављали, ма од какве болести боловали (Јн. 5, 4).
Просветитељска делатност Светога Саве је најчешће истицана, а није ни чудо, јер је управо овај светлоносник уносио зраке правоверја у помрачени живот српски. Уз његов труд је на тамном западу засјала источна светлост божанске вере. Свети ава Јустин је са правом тврдио како је просвета пројекција светости и зрачење светлости, светитељ светли и тиме просветљује, просвећује. Освећен и просвећен Духом Светим, Свети Сава је био оличење изједначења светитеља и просветитеља, највећег у роду српском.
Савина ученост и мудрост су у пуном сјају засијале у Жичкој беседи о правој вери. Са изразитом блискошћу и топлином Сава приступа богоименованој деци духовној и позива их да приклоне срца своја послушању божанских заповести. Позива чеда своја да заједничаре у спасењу душа држањем праве вере.
Своје учење Сава гради на сигурним темељима, зида на учењима седам Светих Васељенских сабора, „јер темеља другог нико не може поставити осим постојећег, који је Исус Христосˮ (1. Кор. 3, 11). Потребна је вера која кроз љубав дела (Гал. 5, 6) да би савршен био човек Божији, а не да му живот храмље по недостатку.
Исповедајући Тројицу јединосушну, Сава поучава и о другим догмама праве вере. Придружује се Светим оцима и заједно са њима објављује побожност и јеванђелско учење. Уједињени чисте кукољ зле вере који су бацили безакони начелници јереси, а које измисли ђаво и насеја у васељени.
Учио је све да сачувају реч Божију, свету веру, да не ленствују у молитвама, да се исповедају и оплакују грехе своје. Проповедао је Јеванђеље сваком створењу, који поверова и крсти се би спасен, а који не верова би осуђен (Мк. 16, 16).
Ко сачува све речи биће блажен Богом, блажена ће бити срца њихова и душе њихове, те Свети наставља са поучавањем: „Свагда делајте бесмртна дела у Христу, веру чисту и молитву честу, имајући са љубављу наду к Њему и савест чисту ка Богу и ка људима постом и бдењем, истину при свему, телесну чистоту и душевно уздржање, чувајући разум светога крштења просвећења Божјаˮ (ДОМЕНТИЈАН 1988: 152–153). Оно што представља начин чистога живота који годи Божијим очима се може ограничити једном заповешћу: „Да сваки од вас љуби Господа Бога свога свим срцем својим, свим умом својимˮ (ДОМЕНТИЈАН 1988: 153). Као што је Мојсије учио свој народ (5. Мој. 6, 5), тако је и Сава исписивао ове речи у срцима оних који су га слушали.
Учио је и тешио све, а поучавао је својим примером: „Храњаше христољубиве душе корисним беседама и духовним речима, Христом испуњен свима духовним даровима, и из бесмртних извора напајаше благоверне душе оних који са вером прилазе к њему, назнаменујући бесконачни животом и водећи на пут животаˮ (ДОМЕНТИЈАН 1988: 154). Свагда је горео Духом Светим за стадо своје, прогонио је јавне и видљиве вукове, исецао је трновита учења злославних ученика јеретика. Наслађивао је све добром вером и обнављао Христовом благодаћу, обраћајући све да верују у једно божанство (ДОМЕНТИЈАН 1988: 154).
Ова беседа Светога Саве, иако прожета тананом догматиком, пружала је могућност да свако ко је слуша може да ухвати лучу истине Христове и да заједно са Њим ужива у светлости Васкрсења. Медословесни језик Савин је представљао потоке богословља, а беседа изговорена у Жичи је била кап која је оросила срца свих присутних. У тој капи је садржан океан мудрости Савине, јер је он тај који је иступио као утврђивач вере и добрих обичаја. Речју је градио ограду, речју сабирао изгубљене, призивао и штитио.
Аутор: Анђела Ристић
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
Повезане теме
