Студенткиња сам друге године социјалне политике и социјалног рада и ускоро ћу бити на половини свог пута да постанем оно што сам желела и за шта вредно учим и радим. До сада сам имала прилику само да слушам и замишљам начин рада и како све то изгледа, али онда је дошла и та прва пракса.
Слушајући разна искуства, која су била ”подељена”, нисам имала нека посебна очекивања, поготово што сам међу последњима ишла на праксу, па сам доста тога чула. Неки студенти су ”прошли” добро, а неки мало мање добро, али и лоше искуство је неко искуство које је и више него потребно. Уз такав став упутила сам се у свој родни град како бих испунила ову обавезу.
Долазак у Центар за социјални рад је од самог почетка остављао утисак добродошлице. Сви су се према мени поставили пријатељски и колегијално, укључујући и моју менторку, која се јако трудила да ми омогући да будем укључена у све и да одговори на свако моје питање. Првенствено ме је менторка упознала са начином рада и задужењима центра за социјални рад, али и других установа. Имала сам увид у документацију (пријемни лист, план услуга, форумаларе за процену...). Већ првог дана присуствовала сам разговору са корисницима који су већ дуже време корисници услуга Центра због проблема у породици. Менторка и други запослени, као што су правница и психолог, су ми лепо објасниле породичну ситуацију корисника. Већ на самом почетку видела сам колико напора запослени у Центру улажу како би дошли до најбољег могућег решења за породицу.
Сутрадан сам са психологом ишла на терен у посету особама које се налазе на хранитељству за одрасле. Они су у породицама на смештају више година, те се посета састојала од провере како напредују и да ли је све у реду. Поред тога, присуствовала сам и разговорима са корисницима који су се у Центру ”нашли” због интернет насиља, као и физичког партнерског насиља. У неким разговорима корисници су били рањиви и под притиском емоција, али могла сам да видим начин на који се запослени и у тим ситуацијама обраћају њима и труде да их не узнемире додатно. У паузама сам имала приступ различитим досијеима корисника од којих су неки били о усвојењу, малолетничкој делинквенцији...
Целокупно искуство са праксе ми је заиста позитивно. Знања стечена током студирања из различитих предмета помогла су ми да лакше разумем рад у пракси, али и обрнуто. Све је заиста примењиво и запослени се придржавају прописа и јако воде рачуна да испоштују процедуру.
Сматрам да је пракса јако значајно искуство, првенствено да увидимо да ли нам такав посао уопште одговара и да ли смо спремни на то. Са нестрпљењем чекам нову праксу, у неким новим установама, како бих видела улогу социјалног радника из различитих углова.
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
Повезане теме
