Када студенти упишу жељени факултет, сва њихова пажња усмерена је на предавања, колоквијуме и испите. Главни циљ у том тренутку делује јасно – завршити студије и добити диплому. Међутим, ретко ко одмах размишља о ономе што следи након дипломирања, а пре запослења. Многи млади људи тек након студија схвате да им предстоји још један велики испит, посебно значајан у области социјалне заштите, а то јесте добијање „дозволе“ за рад, односно лиценце.
Лиценца представља званичну потврду да је неко способан и спреман да самостално обавља свој посао. Без ње, у многим професијама, диплома није довољна. На неки начин, то је корак који отвара врата „правом“ уласку у струку. Међутим, да би процес полагања за лиценцу био што једноставнији, битно је да студенти већ током студија стекну свест о постојању овог корака и да се информишу о његовим значајним аспектима.
Знајући колико неизвесности и отворених питања доноси ова „фаза“ студентима у њиховом процесу образовања и стручног оспособљавања, алумниста нашег факултета Лазар Марковић дели своје искуство полагања испита за лиценцу за основне стручне послове у социјалној заштити. Он је свој испит за лиценцу полагао након завршених Мастер академских студија социјалног рада (иако завршене мастер студије нису услов за полагање испита за лиценцу), обављања приправничког стажа и завршеног акредитованог програма обуке. Лазар је, као лиценцирани социјални радник, тренутно запослен на месту водитеља случаја у Центру за социјални рад ,,Топлица” у Прокупљу.
Да бисте стекли услов за полагање испита за лиценцу за основне стручне послове у социјалној заштити, потребно је да имате:
- Завршене Основне академске студије одговарајућег усмерења – социјални рад, психологија, педагогија, андрагогија, дефектологија, специјална педагогија, права;
- Обављен приправнички стаж у трајању од годину дана или радно искуство на пословима социјалног рада (Центар за социјални рад, Центар за породични смештај и усвојење, Центар за заштиту жртава трговине људима или друга установа социјалне заштите);
- Успешно завршен акредитовани програм обуке, које организује Комора социјалне заштите. Поменућу и то да је ова обука бесплатна, али је намењена само члановима Коморе социјалне заштите (због чега је важно постати њен члан на време).
Испит сам полагао у Београду у седишту Коморе социјалне заштите, која уједно издаје лиценцу. Сам долазак у Београд из мање средине као што је Прокупље поводом једне овако велике ствари, за мене је представљао нешто попут посебне животне прекретнице, пуне узбуђења, али и изазова узимајући у обзир колико је важно имати лиценцу која даје неку врсту потврде да сам самостални стручни радник у својој области рада.
Атмосфера је, међутим, била јако пријатна. На мене је посебно позитиван утисак оставио дочек радника у Стручној служби и директорке Коморе социјалне заштите. Помогли су нам да се ослободимо треме и несигурности и уђемо у испитни процес са више самопоуздања.
Овај се испит, за разлику од онога на шта смо навикли на студијама, састоји од два дела – теоријског и практичног. Теоријски део обухвата низ питања из свих кључних закона и подзаконских аката који регулишу систем социјалне заштите, као и основне стандарде и вредности наше професије. Интересантно је да већину онога што обухвата теоријски део испита, заправо, учимо на студијама! Због тога је важно да знате на шта током студија треба да обратите посебну пажњу и да се потрудите да то градиво добро упамтите. Материјал за припрему теоријског дела испита налази се на сајту Коморе (https://www.komorasz.rs/literatura-zapripremu-teorijskog-dela-ispita/) и чине га: Практикум за полагање испита за лиценцу, Закон о социјалној заштити, Породични закон, Правилник о ближим условима и стандардима за пружање услуга социјалне заштите, Правилник о организацији, нормативима и стандардима рада, Закон о спречавању насиља у породици и Кодекс професионалне етике стручних радника социјалне заштите Србије.
Моја топла препорука је да јесте да градиво не учите „напамет“, већ да добро разумете и упознате материју, јер ће у склопу испитних питања бити и практични део где се захтева разумевање теоријског дела испита у смислу примењне у пракси. Испит се, дакле, састоји од 30 испитних питања, чија је структура шаренолика.
Након положеног теоријског следи практични део испита.
Практични део се заснива на приказу једног конкретног случаја из вашег досадашњег искуства са приправничког стажа. У мом случају, представио сам свој рад са корисником из Дома за смештај и негу старих лица ,,Прокупље“. Образац за приказ случаја и упутство за практични део испита се, такође, налазе на сајту Коморе (https://www.komorasz.rs/prakticni-deo-ispita/). Образац приказа случаја се шаље заједно са Захтевом за полагање испита за лиценцу. У процесу израде студије случаја, помоћ менторке ми је била од великог значаја и помоћи, будући да она већ има много искуства у раду, као и само искуство полагања за лиценцу. Било је потребно да прикажем случај кроз све фазе процеса социјалног рада – од првог контакта, преко процене потреба, до израде индивидуалног плана итд. Посебна пажња се обраћа на примену етичких начела, начин комуникације и рада са корисником, као и на сарадњу са другим институцијама.
Комисија, која током одбране студије случаја поставља питања је, све у свему, била пријатна, спремна да помогне и наведе на размишљање о томе шта бисмо урадили у неким ситуацијама. Њу чине председник комисије и два члана. Оно што је јако важно јесте да будете сигурни у своје знање и у оно што сте радили са корисником, да сте дали све од себе и искористили све ресурсе да му на адекватан начин помогнете.
После самог полагања, осетио сам велико олакшање и понос. Ипак, то није једино што је положен испит за лиценцу донео са собом. Одједном, освестио сам велику одговорност коју сада имам. Лиценца није само обично парче папира – она је доказ да сам способан, спремам и обавезан да радим у интересу корисника, поштујући закон, етичка начела и људско достојанство. Сви ти осећаји заједно чине ово искуство непоновљивим и „круном“ мог формалног образовања и обављеног приправничког стажа.
За све колеге који се припремају: Верујте у себе, учите са разумевањем и никада не заборавите зашто сте изабрали овај позив. Јер лиценца јесте важан, али не једини доказ и мотив за савесно обављање наше струке. Зато, драге колегинице и колеге, само храбро у нове победе!
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
