Након обављених свих пракси везаних за стручно усавршавање социјалних радника, читам све извештаје које сам писала након њихове реализације и сабирам утиске о свим искуствима и стеченим практичним знањима.
На студијском програму за социјалну политику и социјални рад предвиђено је пет пракси у различитим установама превасходно социјалне заштите, али здравствене заштите. Планиране су са циљем да се студенти, будући социјални радници, практично и непосредно сретну са корисницима социјалне заштите, да се упознају са функцинисањем самих установа, али и са позивом за који су одабрали да се школују.
Искуства су, морам признати, различита, било је и лепих и оних мање лепих ситуација, као и прихватања, односно неприхватања од стране запослених у установама које сам обилазила. Најчешће су то били људи који се нису школовали за те позиције, већ су на места социјалних радника дошли након неких обука и не/срећних околности. Неки су били одушевљени посетом, док други баш и нису били превише заинтересовани уз образложење, да је посао социјалног радника тежак и напоран и да изискује много живаца и стрпљења. Увек сам волела да их питам: „А да ли би сте радили нешто друго или на другом месту, са другим корисницима?“ Након тога би следио муњевит одговор: „Не не бих, навикла/о сам се овде и не бих мењала/ за нешто друго“. Затим би кренула прича о томе колико им поред свега овај посао пружа осећај личног задовољства, што су били у прилици да неком помогну. То је заправо оно што ово занимање чини хуманистичким у правом смислу те речи.
Без обзира на све околности, које су пратиле извођење свих пракси (ту конкретно мислим на саму организацију и реализацију), много ми је значило време проведено у установи у својству студента социјалног рада.
Центар за социјални рад „Свети Сава“, Регионални центар за хранитељство, Завод за васпитање омладине, Клиника за заштиту менталног здравља КЦ Ниш, Специјална психијатријска болница Горња Топоница, Дом за смештај одраслих и старијих лица „Чегарска долина“ Горњи Матејевац, представљају целокупан списак установа које су обухваћене праксом од друге до четврте године студија.
Утисци се некако слажу, али су најсвежији и најпозитивнији везани за праксу пет у Дому за смештај одраслих истаријих лица „Чегарска долина“ у Горњем Матејевцу. Ради се о приватном дому удаљеном неколико километара од центра Ниша, који је адекватно опремљен и лепо уређен и споља и изнутра за пријем, смештај и задовољавање основних животних потреба корисника. Сам долазак и гостопримство од стране власника и запослених, била су основа за прелеп утисак и успешно реализовану праксу. Од власника и запослених социјалних радница, добила сам потпуну аутономију у раду и позив за будућу сарадњу. Истовремено су показали велико интересовање да ме упуте у документацију и неопходне процедуре током пријема и даљег рада са корисницима. На свако питање и моју недоумицу били су спремни да одговоре и да понуде документацију која све то прати, као и да објасне начин рада. Заиста им није било тешко да траже по архиви не би ли ми практично показали како је нешто урађено. Добијала сам и задатке везана за попуњавање документације и за рад са корисницима. Непосредан рад и обилазак корисника, којих је тада било 70, не може се речима описати. То су све старији људи са којима сам предивно провела време. Позитивна атмосфера, лепе речи и мноштво животних искустава.
Научила сам све везано за пријем, одређивање степена подршке, за индивидуални план услуга, вођење досијеа, вођење матичне књиге дома, начин евалуације предмета корисника… Али најважније што сам научила јесте да су старији вредни бриге и да је неопходно разбијање предрасуда и стреотипа о домском смештају и о старијима. Морамо почети да мењамо ставове и да посумњамо у оно што су нас досад учили да старост прати искључиво болест и немоћ и радити на јачању међугенерацијске солидарности.
Све у свему велико животно и предивно искуство са пуно изазова, које ме је негде и определило да свој будући рад посветим старијима, који су некако неоправдано остали у сенци система социјалне заштите. Старијима треба посветити време, унапредити њихове културно-забавне активноси, укључити их у волонтерске и образовне активности. Дуг живот јесте вредност и неопходно је унапредити квалитет тог живота.
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
Повезане теме
