U okviru projekta “Mostovi solidarnosti: Priče koje spajaju generacije” studentkinje i istraživačice Filozofskog fakulteta u Nišu imale su priliku da borave nedelju dana u selu Temska, u okolini Pirota, te da se bave jednim neobičnim zadatkom: prikupljanjem priča starijih meštana sela. Cilj projekta je bio upravo usmeren ka prikupljanju i oblikovanju priča starijeg stanovništva iz jedne ruralne sredine. Temska je odabrana kao važno selo, specifično po socijalnom aktivizmu lokalnog stanovništva, koji je inicijalno osmišljen i podstaknut povodom odbrana reka Stare planine, upravo od strane starijih meštana sela.
Nakon prikupljanja, priče su promovisane na društvenim mrežama, kao kanalu komunikacije koji najčešće koriste mlađi ljudi, kako bi se putem ovog posrednika generacije “susrele”. Izložba priča dobila je jedinstveno ime: Vatre Temske.
Osim toga, “kruna” ovog projekta bio je završni događaj, gde je međugeneracijski susret podignut na viši nivo. Posetioci su imali priliku da lično upoznaju i porazgovaraju sa nekim Temštanima, kao i da neposredno čuju četrnaest priča iz tog sela.
Budući da se priče u Temskoj nalaze na svakom koraku, ovaj projekat nije uspeo da obuhvati niti prezentuje sve koje smo tamo čuli. Ovom prilikom prenećemo jednu od neobjavljenih priča koju nam je ispričao predsednik mesne zajednice o dešavanju tokom dvadesetčetvoročasovne blokade zbog odbrane reka Stare planine:
“Na barikadama, kada smo branili našu Temšticu prilazi mi novinarka jedne naše poznate televizije… Kaže Mi smo sa televizije, može li neko da nam bude sagovornik. Rekoh, Evo ja ću. Šta vas interesuje? Kaže onako gordo… Prvo, mi imamo informaciju da je Stara planina puna snajperista i terorista. Ja se kao zamislio…Rekoh, Za teroriste ne znam, a snajperi su upravo ovde pored vas. Ona zinula. A mi tojage uspravili uz ogradu mosta. Šta?!, reče ona. Pa to su naši snajperi, kažem. Ona je vrisnula od smeha i sreće što je to sve tako. Ja sam joj dočarao situaciju šta su snajperi za nas – naše tojage.”
Tomislav Pančić, Temštanin
Pozivamo vas da pročitate i ostatak priča na našoj instagram stranici: mladi.za.starije
U nastavku teksta nalaze se utisci učesnica projekta:
Nakon više od tri meseca od prijave na konkurs, dve izuzetno uspešne posete Temskoj i mnogo novih poznanstava, mogu da kažem da mi je čast bila da učestvujem u jednom ovakvom projektu. Atmosfera je bila izuzetno pozitivna tokom obe posete selu, a ljudi su bili i više nego gostoprimljivi i velikodušni. Svuda su nas ugostili kao da smo im najbliži, podelili su svoje životne priče sa nama, puno smeha, a i suza. Bilo je izuzetno dirljivo osetiti toliku dozu poverenja svih meštana da sa istraživačima podele svoje najdublje emocije i sećanja koja ih održavaju u životu i koja im daju snagu da se izbore i u najtežim vremenima. Od izvanredne hrane, živopisnih predela i toplih seoskih domaćinstava, ne mogu da odlučim šta je na mene ostavilo najsnažniji utisak. Naravno, pored same Temske i njenih meštana, radna atmosfera, kolegijalnost i međusobna podrška istraživačica i koordinatora je takođe bila na najvišem nivou. Bilo je zadovoljstvo sarađivati sa svim ovim divnim, ambicioznim ljudima od kojih sam naučila puno toga, i koji su me motivisali da dam svoj maksimum onda kada mi je to bilo najpotrebnije. Nadam se da će grupa ’Mladi za starije’ u budućnosti realizovati još projekata i da ćemo imati prilike da sarađujemo u istom ovom sastavu!
Tea Bolčina,
studentkinja druge godine na Departmanu za sociologiju
Jedan od najznačajnijih razloga zbog kojih sam se prijavila na ovaj projekat jeste sticanje nogo iskustva u radu sa starijim ljudima, kao i znanja o životu u manjim sredinama. Na samom projektu stekla sam dosta novih poznastva, dosta kvalitetnih ljudi, i stekla dosta saveta koji mogu da mi znače u daljoj karijeri. Na samom projektu sam saznala koliko od starijih ljudi možemo nešto novo da saznamo, da naučimo, i kako sam njima provesti kvalitetno vreme. Sam ovaj projekat je u meni probudio više interesovanja za starije ljude, i stvorio veliku želju za dalji rad sa njima.
Anđela Mihajlović,
studentkinja četvrte godine na Departmanu za socijalnu politiku i socijalni rad
Učešće u ovom projektu za mene je jedno divno iskustvo I ponovo bih se prijavila. Imala sam malu dozu straha da li ćemo skupiti dovoljno priča, da li će ljudi hteti uopšte da nam ispričaju nešto. Međutim, svako ko je prošao pored nas bio je raspoložan za razgovor I sve je išlo svojim tokom. Stariji su nam ispričali dosta priča koje većinom nose neku snažnu poruku. Takodje, donelo mi je unapredjenje nekih novih veština i znanja. Drago mi je što sam imala priliku da zabeležim neke neispričane priče i mudrosti starijih. Svim kolegama bih prepolučila učešće u projketima I radionicama sličnog tipa.
Jovana Rakić,
studentkinja treće godine na Departmanu za socijalnu politiku i socijalni rad
Učešće na ovom projektu je za mene bilo veoma dobro iskustvo. Sam boravak u Temskoj, kao selu koje već poznajem, bio mi je ugodan i prijatan, a potraga za pričama i razgovori sa meštanima su, iako pomalo izazovni, uz timski rad u meni probudili najtoplija osećanja.
Pre svega sam zadovoljna našim timskim snalaženjem i organizacijom, drago mi ješto sam upoznala divne ljude i izašla iz svoje zone komfora.
Najveći izazov za mene je bilo traženje “savršene” priče koje je podrazumevali potragu za pravim ljudima od kuće do kuće, a najprijatnije sam se osećala razgovarajući sa ljudima koji poznaju mene i moju porodicu.
Dosta toga novog sam čula, videla, naučila, ali sam takođe dosta toga o samom selu već znala, pa mi je uključivanje u razgovor uvek bilo prijatno.
Nemam nikakvu zamerku, volela bih da se ovaj projekat nastavi, na drugom mestu, kada za to bude prilike.
Jovana Denčić,
apsolventkinja na Departmanu za psihologiju
Projekat „Mostovi solidarnosti: priče koje spajaju generacije” je za mene prvi projekat ovog tipa i od samog početka sam otvoreno iskazivala svoje uzbuđenje, kako zbog timskog rada i druženja sa ostalim istraživačicama, tako i zbog prve posete ovom kraju naše zemlje. Znajući koordinatorke Anđeliju i Milicu, bila sam sigurna da će mi iskustvo učestvovanja u projektu mnogo značiti u budućnosti i da ću sigurno steći neke veštine i znanja u radu sa ljudima koje do tada nisam imala. Upoznavši Ilira, koji se sve vreme trudio da nam u što većoj meri prenese svoje ogromno iskustvo pristupa ljudima a u daljem radu i medijima, očekivanja od projekta su samo porasla. Očekivala sam da ću upoznati ljude drugačijih generacija i pogleda na svet, ali nisam mogla da predvidim koliko će jako uticati na mene. Kroz razgovore sa starijima tokom posete Temskoj, shvatila sam koliko su njihove priče bogate i koliko mogu da inspirišu. Pored toga, imala sam priliku da upoznam divnu grupu ljudi sa kojima sam radila, punih entuzijazma, sa kojima sam delila ideje, iskustva i emocije. Dobila sam mnogo više nego što sam očekivala, a to je snažan osećaj zajedništva i međusobnog razumevanja.
Milena Nojić,
studentkinja četvrte godine na Departmanu za socijalnu politiku i socijalni rad
Biti deo konkretnih projektnih aktivnosti – boravka na selu, prikupljanja priča, kreiranja sadržaja za društvene mreže i organizacije događaja, za nas je bilo interesantno, dinamično i veoma prijatno iskustvo. Zahvaljujući posvećenosti studentkinja koje su bile deo ovog projekta, ravnomerno smo podelile poslove prema interesovanju svake od nas. Studentkinje su se angažovale daleko više od očekivanog i pokazale svoje raznovrsne sposobnosti i talente. Osim toga, veliku podršku dobile smo od vrhunskih profesionalaca: fotografa Stefana Pavića, dizajnera zvuka Bojana Palikuće i grafičkog dizajnera Nebojše Despotovića.
Nešto izazovniji za nas bio je finansijski, administrativni i organizacioni deo samog projekta. Uz veliku podršku trećeg člana našeg koordinacionog tima, Ilira Gašija, kao nekog ko ima dugogodišnje iskustvo u ovoj oblasti, velike izazove smo lako prevazišle i stekle osnovu za dalji rad i učenje.
Najznačajniji utisak jeste snažna međugeneracijska veza, puna poverenja, koju smo uspostavile sa starijima u selu. Ovim iskustvom možemo razbiti svaki stereotip o starosti, starenju i starijim ljudima.
Milica Stojanović i Anđelija Aranđelović,
istraživačice-pripravnice na Departmanu za socijalnu politiku i socijalni rad
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.