0%
О аутору
Студирање историје омогућује студентима потпуни увид и разумевање процеса који су утицали на садашњицу, али их и оспсобљава за критичко служење литературом, односно оспособљава их да разликују веродостојне од неверодостојних података, објективне ограничености од свесних кривотворина, да на најквалитетнији начин самостално унапређују своје знање. Укратко, студије историје оспособљавају студенте да препознају релевантну литературу од пристрасне публицистике и да се таквом литературом служе на одговарајући начин. Студије историје студентима пружају овладавање методом сазнавања прошлости.
Историја никако није скуп података, понајмање списак датума. Она је далеко више. Знање историје је неопходно за разумевање и критичко тумачење појава и процеса друштвеног живота у прошлости, чиме ствара квалитетну подлогу за схватање друштва садашњег, јер је и сȃма историја ништа друго до „прошла садашњост“. У томе, историја је повезана са свим осталим наукама. Студије историје (и студије на Филозофском факултету уопште) дȃју, стога, широко опште знање и знатан степен опште културе. Историчар мора бити особа широке опште културе, упућен у разна поља људског деловања и стваралаштва, јер је сваки забележени део људске прошлости – историја. Историјом се историчар мора служити на научни начин, уз строгу дистанцу од петпарачког надгорњавања са циљем да се појединачним податком „докаже“, пристрасно и унапред формирани став.
Свакоме ко би се иоле озбиљније бавио историјом, почевши од студија, неопходно је, напросто, како је говорио Милорад Екмечић, „савладати вештину дугог седења“. Студирање историје подразумева читање; као што је, уосталом, случај и са другим друштвено-хуманистичким наукама. Међтим, ономе ко воли историју, то неће тешко пасти – напротив. Често се, такође, показује као једноставније прочитати обимнију, а разноврсну литературу о одређеној теми, него везати се само за један текст о дотичном историјском проблему. Поред обавезних предмета, где се стичу знања вазана за целину непрекидног историјског процеса, на студијама су заступљени и изборни предмети, које студенти бирају у складу са својим склоностима и интересовањима, везано за поједине уже историјске теме.
По завршетку студија и стицању звања дипломираног историчара (а у новије време се све више подстиче и даље усавршавање на мастер студијама), отворене су могућности рада у основним и средњим школама, научним и културним установама, библиотекама, музејима, архивима, али и у новинарству, дипломатији, туризму. Нека од највећих имена домаће и стране дипломатије или журналистике, управо су струком историчари.
Зашто уписати студије историје?
Интервју са дипломираном историчаром на Департману за историју и студентом докторских студија, Николом Арсићем, обављен је уочи свечане доделе индекса бруцошима Департмана за историју.
Захваљујем се професорима што су мени учинили част да говорим у овом лепом и свечаном тренутку. Свој одговор на постављено питање упућујем будућим колегиницама и колегама.
Драге колегинице и колеге, у пар реченица ћу вам изнети свој став о студирању на Департману за историју. Максима која мени лично пуно значи гласи: „Све што је вредно у животу има цену“. А јесте вредно студирати историју и упознавати људску прошлост.
Професори који ће вас наредних година водити кроз повест цивилизација, одлични су стручњаци. Такође, пуни су разумевања, једноставно је сарађивати са њима и немојте се бојати комуникације. У овом моменту ви не можете да замислите колико знање они поседују. На вама је, поштовани студенти, да то знање потражујете и у доброј вољи прихватате. Онима који желе више препоручујем да отимају знања и искуства од својих професора.
Шта ви добијате кад завршите студије? Добијате могућност да радите као професори у школама, да радите у архивима и музејима, установама културе и институтима. Историчари су потребни друштву, уистину јесу.
Оно што је још и вредније, добијате личну сатисфакцију. Осећај да разумете друштвене токове, узрочно-последичне везе, догађаје из ближе и даље околине, светска дешавања, то значи да имате могућност да сами мислите својом главом и да сами доносите закључке. То значи да нећете припадати маси људи којима се грубо манипулише јер им се „сервира“ готова, искривљена истина. Имати знање значи имати моћ. Мислити и промишљати ће вас учинити добрим људима и добрим историчарима.
За крај не заборавите да „Све што је вредно у животу има цену“.
Хвала!
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.