Историја

У Будиму граду, чудно чудо кажу!

29. децембар 2020. Историја
Коментари
475 речи, ~3 минута читања

0%

Гравира из XVII века. Српска варош Табан је на десној страни слике (лево у односу на посматрача) / Google Images

На први поглед, данашњој публици песма објављена 1884. године у Другој руковети Стевана Стојановића Мокрањца, чији су стихови у наслову и овог прилога, може звучати чудно. Међутим, у време када је објављена, означавала је остатак једне значајне традиције. У периоду од средине XVI до средине XIX века, у Будиму је живела бројна и имућна српска заједница, а Будим, тачније српска четврт Табан (Табанхана), била је највећи српски град. Табан је формиран као подграђе Будима, између зидина будимске тврђаве и брда светог Герлаха (Ђерзелеза). Ту се српска заједница формирала од досељеника насељених у време великих османских освајања на Балкану и у Панонији и задржала се и под хабзбуршком влашћу, бележећи напредак након Велике сеобе предвођене патријархом Арсенијем III Чарнојевићем 1690. године, када су Табан населиле многобројне занатлије и трговци из матичних српских крајева.

            Историју Срба у Будиму је до сада најподробније описао Душан Ј. Поповић, један од зачетника друштвене историје у српској историографији. У Табану је током XVII и XVIII века постојао снажан занатлијски и трговачки слој српског становништва. Као и у другим крајевима, најутицајнији и најимућнији били су мајстори који су се бавили прерадом коже – табаци, ћурчије... Српска трговачка чаршија у Табану је  била једна од најистакнутијих на панонском простору, а из Табана су родом и бројне утицајне личности, попут нпр. карловачког митрополита Павла Ненадовића; тамо су сахрањени композитор Корнелије Станковић, песник Мита Поповић и тд. У кућама виђенијих личности су одседали и страни посланици, што је био случај и са енглеским дипломатом и путописцем др Брауном, 1668. године. Табан је имао посебну црквенонародну самоуправну српску општину, чији су представници на саборима Карловачке митрополије били веома активни. Органи општине били су Танач (суд) са 12 поротника, биров и мали биров, тумач, капиџија, нотари и нижи чиновници.  У Табану је, такође, било и седиште православне епархије будимске. Стара српска црква у Будиму је страдала приликом хабзбуршког освајања Будима 1686. године. Нова црква св. Димитрија је изграђена 1697. Након што је Табан задесила поплава 1738. године, започела је обнова вароши. У периоду између 1741. и 1751. године изграђена је раскошна барокна црква Свете Тројице, освештана 1757. године.

            Судећи према пописима које су приредили Вера Филиповић и Александар Рафаиловић, у издању Архива Србије из 2014. године, 1715. године је у Будиму српско становништво било већинско. Од укупно 1538 кућа пописаних те године у Будиму, српских је било 769, наспрам 701 немачке и 68 мађарских. Од средине XVIII века, економско средиште Срба у Хабзбушркој Монархији се сели јужније, ка Новом Саду и Сремским Карловцима, где је било и духовно и културно средиште Срба у Хабзбуршкој Монархији. Поред промене политике бечког двора према српској аутономији након избијања Првог српског устанка 1804. године, Табан је озбиљно погођен и пожаром 1810. године, у ком је страдала читава варош и од кога се није у потпуности опоравила. Српска самоуправна општина у Табану је укинута 1849. године, након пропасти Мађарске револуције.

друштвена историја , историја , нови век ,

Коментари



Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.

Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.

Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.

ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.


Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.


600/600