Насловни натпис, урезан 1492. године на југоисточној спољној страни апсиде у манастиру Дечани, један је од сведока сталне људске забринутости. Обезбеђивање хране спада у основне људске делатности; све остале делатности су у некој, више или мање уочљивој, вези са потребама прехране становништва. Неометено снабдевање храном; њена производња и управљање залихама, сматра се суштинским чиниоцем у организовању друштва и настанку државе. Лоша, неквалитетна и једнолична исхрана, неретко и конзумирање покварене или заражене хране, стварало је, током већег дела људске историје, потодно тле за ширење епидемија. У томе треба тражити и разлог великом значају употребе зачина, који доприносе јачању имуног система и општег телесног здравља. Утврђивање путева зачина и контроле над њима, утицало је на промену друштвених односа, научних токова и политичких процеса у време прелаза из средњег у нови век.
Сам израз „намирница“ указује на физиолошки, колико и на психички осећај смирености услед њеног коришћења. У етнологији су познати и „дани између два хлеба“, тј. време од утрошка последњих залиха жита до нове жетве, а храна, нарочито основна, има велику улогу у обичајима свих народа. Опсесивно гомилање хране и других потрепштина се, стога, може тумачити и у светлу страха од глади – „страха свих страхова“. Глад се, дакле, може сагледавати и као друштвени феномен, уколико се ради о општем недостатку хране на одређеном подручју у одређеном временском периоду. Може бити изазвана ратним разарањима, временским непогодама и природним катастрофама, неплодношћу земље или заосталости пољопривреде на некој територији.
Током раног новог века, који се у историји српског народа може посматрати као период од пада Деспотовине 1459. године до избијања Првог српског устанка 1804. године, глад је, као феномен, остала забележена у готово свим врстама историјских извора. С обзиром на форму чланка, на овом месту је могуће извући једино сиже, суштину онога што о глади говоре извори на српском (српскословенском) језику у овом раздобљу. Упечатљиву слику глади током ранонововековног периода остављају записи и натписи, бележени узгредно, али и у виду организоване летописачке делатности. Записи и натписи су сакупљани и обрађивани још од почетака домаће филологије и историографије. Приређени су у бројним тематским издањима, у оквиру појединих монографија или у облику мањих прилога у часописима и зборницима. Најпознатија збирка записа и натписа су, свакако, Стари српски записи и натписи које је у шест књига објављивао Љубомир Стојановић у периоду од 1902-1926 године.
Глад се никада не може посматрати изоловано од осталих чинилаца живота у прошлости. Она је често праћена или узрокована другим недаћама. За њом је ишла и општа недаћа – скупоћа, оскудица, појава зеленашења... (нпр. 1740/1741 године: „ ... Скупотина и глад велика ...“ (ЗиН №2810). У појединим случајевима, уз белешке о појави и/или трајању глади, забележене су и цене појединих намирница, те се, уз извесна ограничења, може стећи слика о размерама глади, али и о економским односима и економском речнику у дато време. „ ... цар турски наста ... Мурат (IV, 1623-1640, прим. аут.) ... наста глад велик ... зашто тоиме вое доле на Рим, та запреше жито ... купеху јечм по 400 ... а ока масло по 35 (аспри, прим. аут) ... не едеху лудеи по десет дни хлеб ...“ (ЗиН №6751) У време Велике сеобе, предвођене патријархом Арсенијем III Чарнојевићем 1690. године, забележено је да су услед ратних услова, разарања и похаре, људи јели псе, мачке, винову лозу, кору дрвета, лескове ресе... чак и остатке умрлих људи, од чега су многи и сами умирали. (ГЗМ 3/1889;79)
Најчешће се бележи глад као последица неродице или страдања усева услед временских неприлика, као и од пустошења војски које би прошле кроз неко место. „ ... Бист бои ... и потлем бист глад велики ...“ (Седмогодишњи рат 1756-1763, прим. аут.) (ЗиН №8099) Узроци глади и других недаћа тражени су и у „знамењима“: појавама одређених звезда, грмљавини у зиму, снегу у лето, помрачењима Сунца и Месеца, као последица греха и непридржавања обичаја и реда. Поред глади и куге, похара и непогода, бележе се и „помори“ људи и стоке, „мор велии“ и сл., „... паки помре много добитк...“ (ЗиН №6792) 1641. године. Гладне године су се смењивале у извесном ритму, што може помоћи и праћењу утицаја климатских прилика у историји.
Може се приметити да је великом броју случајева, немирним или ратним годинама претходила гладна година, понекад и више њих узастопно, али и то да је након више година глади и болести, до немира дошло управо у години у којој је забележена богата жетва. Такође, до појава глади је долазило и годинама након завршетка ратних операција, јер у ратно време није било могуће обрађивати земљу, нити створити залихе. Тако је две године од завршетка Дугог рата између Османског Царства и Хабзбуршке Монархије и њених савезника (1593-1606), 1608. године, забележено: „... Бист крепк глад, јакоже от своих живот лишати се ...“ (ЗиН №940). Као последица дуготрајних периода глади и немаштине, забележено је и ширење хајдучије, ускочких препада, капиларних и метанастазичких миграција. Тако, на пример, 1710. године „ ... не роди лето и би гладна година и оде сва Ерцеговина у Доњу земљу на рану ...“ ( ЗиН №7399)
Узрок глади није увек била суша, већ и мраз, дуготрајна киша или прохладно лето. Године 1741. „ ... бист дажд вели ... беше тешка вода и земља не даде плода своего ...“ (ЗиН №7747). Гладне године су могле бити и последице земљотреса, попут онога у Скопљу 1556. године (РиЛ; 266). Многе недаће су некада записиване заједно (рат, епидемије, неродице и глад), некада су писари једноставно закључивали „бист смртоносие“, а некада је ова фраза бивала коришћена као уводна или закључна у ширем излагању.
Уз глад се наводе и „куга“, „туга“, „чума“, „скрб“, забележена је „веља глад“, „глад опака“, „глад по свој земљи“, „глад по свим странама“, „глад по целој васељени“... Глад је добијала атрибуте: „глад тежишчи“, „глад течајши“; глад је „скрбна“, „крепка“, „љута“, „јака“, „чврста“, „тешка“... Ове атрибуте треба тумачити у светлу познавања прилика становања и оновремених услова живота. Наиме, све до ширења употребе кукуруза и кромпира у исхрани током XVIII века, глад је била хронично стање, те се свакодневна оскудица није бележила. Она је представљала свакодневицу ондашњих људи. Већ сȃма чињеница да је глад записана, говори о томе да је била велика. Појава гладних година, нарочито узастопних, временом се смањивала. Глад и неухрањеност били уобичајена појава све до средине ХХ века, мада никада нису у потпуности искорењени. Глад, као структурални чинилац развоја људског друштва, остаје својеврсна колективна „историјска траума“ која има трајне последице у организовању људског живота и друштвеном развоју.
Н а п о м е н а :
Да би читаоцима било олакшано коришћење текста, цитати су у овом прилогу транскрибовани савременом ортографијом.
С к р а ћ е н и ц е :
ГЗМ – Гласник земаљског музеја у Сарајеву.
ЗиН – Стари српски записи и натписи, (прир. Љ. Стојановић), I-VI, Београд 1902-1926; 1982-19882.
РиЛ – Стари српски родослови и летописи (прир. Љ. Стојановић), Сремски Карловци 1927.
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
