Око четири милиона туриста годишње долази у овај град од 65000 становника како би посетили 24 музеја, Гетеову и Шилерову кућу или сазнали више о наслеђима модернизма Баухауса. У културној историји Вајмара значајне су 1996 и 1998. На УНЕСЦО-ову листу светске културне баштине нашли су се „Kласични Вајмар“ (Гетеова кућа, Шилерова кућа, Библиотека војвоткиње Ане Амелије, Црква светог Петра и Павла, паркови и вртову), и „Баухаус у Вајмару и Десау“.
Вајмар, град у коме је 1919, године донет први демократски устав и успостављена прва република на тлу Немачке, за своју „изузетну улогу као културног центра у касном 18. и раном 19. веку“ дугује пре свега Јохану Волфгангу Гетеу и Фридриху Шилеру, чији се споменици налазе испред позоришта. Атмосферу за развој Вајмара у интелектуални и културни центар креирала је војвоткиња Ана Амелија, чија је библиотека једна од првих у Немачкој. Њено опремање је помогао сам Гете. Данас се у њој налази Архив Гетеа и Шилера који чува писано наслеђе великих писаца, композитора и филозофа. На жалост пожар 2004. уништио је око 50000 књига.
Франц Лист и Јохан Себастијан Бах значајно су допринели репутацију Вајмара као музичког града. Бах је постао дворски оргуљаш. У његовој кући су се 1848. године упознали Лист и Рихард Вагнер, а често одседали и боравили Феликс Менделсон, Хектор Берлиоз, Николо Паганини, Kарл Мариа Вебер. У овом малом граду је преминуо Фридрих Ниче.
Гетеова кућа је најважнији немачки споменик културе на УНЕСЦО-овој листи светске баштине у коју се уселио 1782. а преминуо 1832. У кући се налази велики број уметничких дела, 48 просторија од којих је 11 отворено за посетиоце. Ту је и радна соба и библиотека са 7200 наслова, која је погођена током Другог светског рата. Да би се ушло у Гетеову кућу изграђену 1700. године пролази се кроз новији музеј са модерном архитектуром, белим зидовима и јаким осветљењем који је делом финансирао Хитлер.
Шилеров последњи дом се налази на неколико стотина метара од Гетеове куће. Он сведочи о животу и раду најпознатијег немачког песника. Део класичног Вајмара су и дворци Белведере, Тифурт и Етерсбрг, историјско гробље са кнежевском гробницом у којој су положени саркофази Гетеа и Шилера. На другој страни је модерни Вајмар, примери Баухауса, чувене школе коју је 1919 основао Валтер Гропијус. Она је обликовала архитектуру 20.века. Њен развој је касније пресељен у Десау. Незаобилазни део историје овога града су и злочини вршени током Другог светског рата.
Поред великог броја културних манифестација више од 360 година сваког другог викенда у октобру се одржава Фестивал лука, а најпопуларнији производ је тарт са луком. Сваке зиме испред хотела „Елефант“ је Божићни вашар. Прича каже да традиција кићења јелке на трговима датира управо од давне 1815. када је Јохан Вилхелм Хофман, сажаливши се на сиромашну децу, изнео божићно дрво испред своје књижаре. Сматра се да се у Вајмару продају најбоље кобасице, пошто се пре печења не кувају , што је уобичајена пракса. Бициклистичка тура је најпопуларнији начин за обилазак Вајмара, а за љубитеље пешачења постоји Гетеова стаза која води до палате Kохберг.
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
