Предложак
Владимир: „Дакле, хоћемо да пођемо?”
Естрагон: „Хајдемо.”
Не мичу се с места.
*
Или се бар нису помакли читаву вечност. Годо је био велики чаробњак и краљ Апсурдије, а Естрагон и Владимир били су његови властелини. Њихов „последњи” задатак био је да из Александријске библиотеке донесе пешчаник чаробњака Негроманта Дугог Носа, исти онај пешчаник кога је донео из Индијех Старијех када су се множили људи нахвао (којима припадају Естрагон и Владимир). Тај пешчани сат успоравао је време, залеђивао простор у времену и веровало се да власници пешчаника могу живети заувек.
Када су Владимир и Естрагон дошли до Александријске библиотеке, дошли су до управника Зенодота:
„Уважени господине Зенодоте, доносимо вам писмо краља Годоа.”
Зенодот је разбио воштани печат и раширио свитак. Забринутост се одмах видела на његовом лицу:
„За два века, господине Зенодоте, вашу ће библиотеку прогутати римски пламен. Он ће уништити музолеј, у звездама је тако написано. А ја вам тражим да преко мојих слугу пошаљете пешчаник великог Негроманта Дугог Носа. Заузврат вам шаљем свој кодекс мрачних вештина.”
„У реду, пристајем”, рече Зенодот. „Кодекс за пешчаник”.
Тако је и било.
Владимир и Естрагон преузеше пешчаник Дугог Носа и на камилама пођоше у Апсурдију. Трећег дана од њиховог поласка, док су се одмарали, Владимир отвори торбу са пешчаником и утом му се придружи Естрагон. Обојица су били загледани у пешчаник, а у зрнима песка видеше свој почетак и моћ тог амулета. Видели су вечни живот ‒ онај у коме ће надживети чак и свој господара.
„Зашто бисмо му однели пешчаник када можемо ми живети заувек без страха од смрти?”
„Да окренемо леђа нашем господару?”, несигурно упита Естрагон.
„Чак је и Годо немоћан, све док имамо пешчаник.”
„У реду, онда можемо поћи источно.”
„Кренимо.”
Међутим, испод камена на који су били наслоњени лежала је Годоова змија коју је послао да их прати јер је и сам предвидео да се нешто слично може догодити. Када је змија све испричала Годоу, он одмах узе ата и поче да их тражи. Нашао их је тек седмог дана.
„Још када бисмо само успели да откријемо како да користимо ово чудо”, рекао је Естрагон док је тресао пешчаник.
„Немој да га поломиш”, рекао је Владимир. „Дај ми да покушам поново.”
Када је Владимир узео пешчаник, змија се обмота око ногу, све до руке где га и угризе, а он од бола баци сат. Тада се појави и Годо.
Он подиже са земље сат и насмеја се:
„Шта ово треба да значи?”
„Изгубили смо се, господару”, рече Владимир.
„Коначно сте дошли. Чекали смо вас да нас пронађете”, рече Естрагон.
„И чекаћете. Заувек”, рече Годо.
„Владимир и Естрагон, тако се зову
И они припадају нахвалском кову.
Хтели су да украду од Годоа – мене,
Нека за њих увек стане време.
И да буду заглављени у простору
Негде далеко у васионском мору.
И да заувек чекају свога господара
А да никад не сазнају да их ум вара.”
И тако су Владимир и Естрагон завршили у свом незнању, у некој другој димензији, заувек чекајући свог господара Годоа, који никада и неће доћи.
Аутори: Тим Клише
Тамара Никодијевић је студент треће године Србистике на Филозофском факултету у Нишу. Један је од чланова редакције часописа Клише, тренутно на месту заменика главног и одговорног уредника. Пише прозу, најчешће кратке прозне приче за које добија инспирацију из најситнијих речи или дела.
Јована Цакић је студент треће године Србистике на Филозофском факултету у Нишу. Један је од чланова редакције часописа Клише. Бави се уређивањем друштвених мрежа. Пише поезију слободног стиха; инспирацију налази у природи и међуљудским односима.
Јован Ђорђевић је студент треће године на Департману за србистику и уредник часописа Клише. Бави се писањем прозе и есеја, а радови су објављени у различитим електронским часописима.
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
Повезане теме
