Prošlo je 100 godina od smrti Gustava Klimta. Dok neki njegove slike smatraju kičem, drugi ih vide „kao previše stvarno, previše golo“, one i danas postižu visoke cene. Njegova najpoznatija slika „Poljubac“ umnožavana je hiljadama puta, ne samo na reprodukcijama, već se nalazi na šoljicama za kafu, kravatama, vazama, tanjirima i brojnim suvenirima Beča.
Rođen je 1862. godine u porodici skromnih mogućnosti. Uz pomoć stipendije marljivim radom brzo je napredovao u bečkoj Školi za umetnost. Pored poslova ukrašavanja plafona i teatara uspešno je radio portrete dobrostojećih jevrejskih porodica. U saradnji sa arhitektima osmišjavao je čitave kuće i vile kao „totalna umetnička dela“. Kada je 1894. dobio narudžbinu za tri slike na plafonu velikog bečkog univerziteta, zbog originalnog alegorijskog prikaza pravnog, medicinskog i filozofskog fakulteta izazvao je skandal. Za licemerni Beč bilo je tu previše golotinje. „Problem je bio što je Klimt pokazao Bečlijama kako oni sami izgledaju. Nage žene nije slikao kao boginje, već kao obične žene iz susedstva. Slikao ih je u njihovoj lepoti, ali i ružnoći“ , kaže istoričar umetnosti Alfred Vajdinger. Sve se to našlo na plafonima konzervativnog Univerziteta. „Bila je to kap koja je prelila čašu. Ali nije se radilo o smišljenoj provokaciji. Klimt je bio vrlo autentičan, jednostavno je želeo da slika ono što ga je zabavljalo“. Radove iz Univerziteta u Beču kasnije je uz pomoć svoji mecena otkupio. Već tada su koštali čitavo bogatstvo. Danas se oni mogu videti samo na reprodukcijama. Originali su zapaljeni od strane nacista krajem Drugog svetskog rata.
Jedno od njegovih najpoznatijih dela je portret Adele Bloh-Baurer. Poreklom Jevrejka, tada je imala 26 godina. Bila je ćerka direktora Bečkog udruženja banaka i supruga Ferdinanda Bloha, vlasnika više fabrika šećera po Evropi. U salonu Adele i Ferdinanda sakupljali su se umetnici, pisci, socijaldemokrati, a među njima je bio i Gustav Klimt. Porodica je od umetnika naručila portret Adele i kupila još 6 slika. Čudnu sudbinu doživela je ova slika uključujući i spektakularno suđenje protiv dve moćne države, Austrije i SAD-a. „Žena u zlatu“ iz 2015. godine je filmsko ostvarenje ove priče.
„On nije bio akademski slikar. Nije posećivao slikarske akademije, nego škole za umetnost. S klasičnim slikarstvom nije imao ništa. Koristio je veliki broj materijala kojima se bavio još od svog školovanja. To je bio umetnički obrt. Upravo te „materijalne slike“ čine Klimta posebnim“. Klimt je bio „dekorativni umetnik“ ali način na koji je slikao kod ljudi izaziva pobožnost. „To uvek iznova uočavam“, ističe Vajdinger.
Posebno poglavlje istorije umetnosti predstavlja Klimtov odnos prema ženama. Uvek ih je prikazivao bojama i oblicima. Živeo je u polugamiliji što je donosilo ljutnju i stres. To se vidi iz brojnih pisama koja su ostala posle njega. Nikada se nije ženio – njegova strast je bila slikarstvo. Niko ne zna koliko je dece imao. Nakon njegove smrti 14 njih je podnelo zahtev za nasledstvom. Četvoro je zvanično priznato. „Jednostavno je bio zgodan tip, što je vidljivo i na fotografijama“, kaže istoričar umetnosti Alfred Vajdinger
Gustav Klimt je umro 6. februara 1918. od posledica moždanog udara.
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
