На почетку прошлог века у Дубровнику гостују и бивају добро примљени и театарски ансамбли професионалних националних позоришта, као и путујуће позоришне дружине из Београда, Новога Сада, Загреба. У њиховом репертоарау значајно место, сем преведених, имају и домаћи аутори. Међу њима је посебно истакнуто драмско па затим и комедиографско дело Бранислава Нушића.
Прво извођење Нушићевих дела у Дубровнику везује се за 1902. годину. Тада је, у периоду 30. март – 8. април, путујућа дружина Д. Гинића, касније једног од најбољих глумаца реалистичког правца у Дубровнику, извела два Нушићева дела: трагедију Кнез Иво од Семберије и комедију Обичан човек. Ово извођење најављено је новинским текстом у недељнику „Дубровник“ а представа Обичан човек врло добро је примљена, што сведочи и речи уредника „Дубровника“ Антуна Фабриса, који објашњава: „да је са стрепњом очекивао овај комад, бојећи се да га Дубровчани не би разумели. Комад је врло добро примљен и публика га је разумјела и слатко се насмијала и како нас увјераваху слађе се насмијала него толиким и толиким француским лудоријама у којима је све развучено и усиљено. Овде је све друкчије било“.
Исти избор Нушићевих дела представљен је и 1906, у периоду 10. март – 10. април, овога пута у извођењу Дружине Ђорђа Протића, познатог глумца и управника путујућих позоришта, иначе честог госта Дубровника, још од 80-их година деветнаестог века. Забележено је тада гостовање знаменитих глумаца београдског, новосадског и загребачког позоришта, Мише Димитријевића, као и чувеног Добрице Милутиновића.
Исте године, крајем јесени, односно почетком зиме, Нушићева дела су се опет нашла на позорници Бондиног театра – овога пута у извођењу Позоришног друштва Михајла Марковића, које је сматрано једним од најквалитетнијих путујућих трупа. Сам Марковић је касније водио Покрајинско позориште за Далмацију. Извођењу трагедије Кнез Иво од Семберије, комедије Обичан човек и драма Тако је морало бити и Пучина, присуствовао је и новопостављени драматург Народног позоришта у Београду, Бранислав Нушић. Нушић је у Дубровнику боравио од 10. до 13. децембра, када су, из вечери у вече, извођена његова дела. Новински написи су забележили да су добра извођења ових драмских дела била везана за конкретно ангажовање аутора – Нушић је давао упутства глумцима и режисеру, а дубровачка публика му се одужила срдачним пријемом који је подразумевао венце добродошлице као и спеваним сонетом који је, у штампаном облику, дељен у позоришту пред последњу представу из овог циклиса извођења. У част писца, најугледнији представници политичког и културног живота су организовали и вечеру Hotel de la Ville, данашњем Pucić’s Place, где се највише разговарало на тему оснивања позоришног друштва са седиштем у Дубровнику, које би организовало и представе по Далмацији, Босни и Херцеговини. Нушић је обећао помоћ, па је дубровачка штампа известила, са нескривеним задовољством, да ко је слушао „vatrenu riječ g. Nušića taj se mogao uvjeriti i o tom da bi društvo i uspijevalo jer ono ima uslova za razvoj“.
Сем гостујућих, а свакако инспирисани њиховим представама, у Дубровнику су дела Бранислава Нушића почели да постављају на сцену и дубровачке аматерске дружине: тако је већ те, 1906. године, у месецу фебруара, на Св. Влаха, односно 3. фебруара, изведено Нушићево дело Обичан човек.
Комедија Обичан човек се много свидела Дубровчанима: „ Izbor je bio sasvim zgodan. Običan čovek nije nikakva lakrdija, kakvih smo u zadnje vrijeme nekoliko puta čuli, nego fina komedija koja, kako je dala piscu prigode da pokaže uljuđeni humor, tako daje glumcima prilike da iskažu svoje sposobnosti“, пише „Crvena Hrvatska“.
Нушићева комедија Обичан човек која је, према честим извођењима, врло пријала Дубровчанима, на одређени начин је нетипична за овога комедиографа. Нушић у овом делу напушта затворени свет грађанске собе и излази у пејсаж, доспевајући у чеховљевску, ладањску атмосферу, наизглед мирну и спокојну. У тој атмосфери, у којој највише мирују а тек понешто, и то водвиљски, делују актери, обучени у бело, рецитују се стихови, сањари, игра шах, пије кафа, читају новине, живот тече: „као они благи таласићи који круже по устајалој води кад на површину њену падне тичје перце“. Радња комедије, покушај прикривања идентитета младог песника Жарка Дамњановића који је због једне политичке песме био осуђен на шест месеци затвора и његово бекство са лажним представљањем у Земину (као син Јованче Мицића), што је Нушићев аутобиографски мотив из године 1887, – одговара и фактографски дубровачкој стварности.
То је посебно уочљиво поред чињенице да је Павле Поповић, књижевни историчар, иначе у то доба чест и поштован гост Дубровника, а неретко и непотписани аутор текстова у „Дубровнику“, као помоћ увек запосленом уреднику Фабрису, изразио неповољну критику о овом Нушићевом комаду. Теза је „плитка и сувопарна, чак и слаба и неодређена“, пише 1902. П. Поповић, док је „главна радња исувише натегнута, необјашњена, слабо мотивисана, каткад нелогична... чак апсурдна“. Нушић је на овакву критику одговорио три деценије касније, објашњењем да је Обичан човек написан без великих претензија, односно да је хтео да да тек „ведру шаљиву игру“.
Поред овога, дубровачка публика је и из разлога наклоњености жанру добро примила ову Нушићеву комедију. Наиме, по тврђењима познаваоца - Обичан човек и делимично Протекција, доказ је да је Нушић био на путу да у нашу иначе жанровски оскудну комедију, након успешних покушаја и настојања Косте Трифковића (Љубавно писмо, Честитам, Избирачица) дефинитивно инагурише и водвиљ. Све се то добро подудара са добрим пријемом којим су Дубровчани дочекивали дела другог српског комедиографа, Tрифковића, иначе често постављана на њиховим позорницама, како у самом театру, тако и на другим пригодним сценама током бројних градских светковина.
Нушићева дела су и даље била на репертоару дубровачког позоришта. У периоду 1906-1910. забележено је да су извођене четири Нушићеве комедије. Дубровачки аматери, недозрели за извођење сложенијих и познатијих комедиографових дела, постављали су мање комаде са много мелодрамских и театарских ефеката и са забављачко-водвиљским елементима.
Новоосновано Покрајинско казалиште, за Далмацију, свечани почетак свог рада обележило је у јесен 1913. извођењем Нушићеве комедије Народни посланик. Новине су забележиле да је њихов тада извођени репертоар био критикован, са изузетком Нушићевог комада.
У периоду после рата, Нушићева дела су и надаље извођена у Дубровнику. На сцену су их постављала аматерска глумачка друштва, какво је било Дубровачка дилетантска позоришна дружина (1923-1927), Соколска дилетантска секција, потпомогнута гостовањима Дубровачког казалишног друштва (1931), а такође су обележавани и јубилеји великог комедиографа, какав је био 1924. Тада је, поводом шездесете године живота а четрдесете године рада, 6. децембра, у Бондином театру, изведена поново представа Обичан човек, а добар познаваоц Нушићевог рада и живота, дубровачки свештеник, културолог и савесни архивски радник, дум Нико Ђивановић, одржао је говор којим је сумирао дотадашњи рад великог комедиографа.
И наредном периоду, после Другог светског рата, Нушићева дела су постављана на дубровачке сцене. Већ 1945, Дубровчани су 5. јануара, у Окружном казалишту Народног ослобођења, данашњем Позоришту Марина Држића, могли да прате Нушићеву комедију Сумљиво лице.
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
Повезане теме
