Од скора постоји глобални раст у ширењу дезинформација које су као пошаст напале научну заједницу и јавност. Прекид контакта између научног консензуса и јавности по питању тема као што су безбедност вакцина, облик Земље, или климатских промена постоји већ више година. Ипак, ово се прогресивно погоршавало, како је друштво додатно подељено у савременој политичкој клими. То је заузврат створило оптимално окружење за утврђивање анти-научних група које пропагирају лажне теорије и информације. Криза јавног здравља узрокована коронавирусом (COVID-19) такође почиње да осећа ефекте дезинформација.
Ми стојимо заједно са нашим колегама Калишером (Calisher) и др., који су скоро дали изјаву зарад солидарности у борби против COVID-19 и промовисања научних доказа и јединства против дезинформисања и наклапања[1] (фн.1). Баш попут самог коронавируса, дезинформације су се прошириле нашироко, утапајући наше кредибилне изворе информација. У протеклих неколико месеци, објаве СЗО и Америчког центра за контролу болести (CDC) заједно, постигле су тек неколико стотина хиљада прегледа, бивајући тиме знатно засењене обманама и теоријама завере, које су прикупиле преко 52 милиона прегледа. Овај пример наглашава популарност неверификованих извора информација.
На сличан начин су се дезинформације шириле и током првих година HIV епидемије. И ова епидемија је била праћена теоријама завере, гласинама и погрешним информацијама много година, а ефекти тога могу се местимично видети и данас. Многи људи настављају да тврде да HIV не постоји, или да не изазива AIDS, као и да су терапије против њега токсичне по људе. Сви аргументи које су они који негирају предложили оповргнути су кроз мноштво научних радова и дебата. Ипак, они настављају да одолевају. Утицај ових лажних аргумената може бити толико заразан да може утицати на одлуке влада, што онда може бити фатално. Ово је посебно наглашено у порицању HIV-a Мбекијеве владе у Јужној Африци почетком 2000-их и њеног озлоглашеног одбијања доказа у прилог ефикасности лекова против ове болести. Заузврат, хиљадама мајки био је одбијен приступ антиретровиралним терапијама. Уместо тога, влада је неутемељено промовисала употребу биљних лекова попут белог лука, цвекле и лимуновог сока као третман против AIDS-а (фн.2), што је водило у непотребно преношење HIV-a, посебно с мајке на плод. Ово је плаћено ценом од преко 300.000 живота (фн.3). Важно је да учимо из прошлих грешака и медији имају велику улогу да одиграју у томе. Чини се да у надметању за више пратилаца велике медијске куће креирају драматичне наслове, али уствари само шире панику у јавности. И док професионалци у служби јавног здравља и даље уче о вирусу, медији су већ почели да спекулишу о потенцијалном утицају вируса на здравље, те објављујући о његовим потенцијално најгорим утицајима шире панику.
Како COVID-19 добија пун статус кризе јавног здравља, више теорија о пореклу вируса се могу наћи на интернету, све са заједничком темом: вирус је вештачки створен у лабораторији од стране лоших владa са неким скривеним намерама. Ова дезинформација потекла је са налога и друштвених мрежа које немају кредибилне доказе у прилог својој тврдњи. Ови постови нагомилали су преко 20 милиона прегледа, са тенденцијом свакодневног раста, а поменуте теорије настављају да стичу популарност и пратиоце на интернету, упркос томе што научници из мноштва земаља анализирају геном COVID-19 и долазе до истог закључка, да је вирус потекао са одређеног животињског извора. (фн.4,5). Уколико се не дају одлучне и јасне изјаве које оповргавају и раскринкавају ове фабриковахе теорије, онда утицај на популацију може бити разарајућ.
Штавише, основне информације о томе како смањити преношење и изложеност вирусу бивају побркане са онима из непроверених извора. На пример, тренутно кружи популарни мит о томе како кућни лекови могу излечити или спречити вирус. Узимање витамина Це и конзумирање белог лука славе се као чудотворни лекови, упркос потпуном недостатку доказа за то. И док су многе од ових препорука безопасне, неке имају потенцијала да буду веома опасне. Производ који је добио много популарности на друштвеним мрежама укључује мешање раствора натријум-хлорида са лимунском киселином, који стварају раствор хлор-диоксида. Даља упутства налажу конзумацију овог моћног избељивача, обећавајући антимикробно, антивирусно и антибактеријско дејство. Америчка агенција за храну и лекове (FDA) претходно је оштро упозорила против овога, с обзиром на то да дати раствор изазива тешко повраћање, по живот опасан низак притисак и акутно оштећење јетре (фн.6,7). Ширење лажних информација гуши оне кредибилне и резултује у збуњеној јавности, на крају водећи до већег ширења и неефикасног ублажавања преноса вируса.
У суочавању са пандемијом неопходно је да власти буду транспарентне и преносе јасне и искрене информације јавности. Збуњеност јавности оставља грађане неприпремљене за борбу против кризе јавног здравља. Додатно, опасно је да политичари политизују ову пандемију. У временима попут овог, поруке од влада треба да буду доследне како би јавност повратила поверење у државне службенике.
Власти и медији треба да се ослањају на знање стручњака, нарочито Центра за превенцију и контролу болести (CDC) и СЗО, како би разумно и прецизно пренели информације и спречили ширење панике међу грађанима. Појава овог вируса нуди јавности и лекарима да се заједно боре против заједничке претње. Уколико тела здравства на прави начин образују људе и одговарају на њихова питања, постоји шанса да се премости ниво неповерења који су направили антинаучни покрети у нашем добу.
[1] Сви чланци на које се аутори позивају током текста могу се видети на оригиналном чланку који ће бити дат у виду линка на крају превода, док ће у преводу места тих чланака бити означена са напоменом у загради о томе где се налази фуснота.
Ариб Миан (Аreeb Mian) & Шуџат Кан (Shujhat Khan), са Импиријал колеџа у Лондону
Објављено: 18.мартa 2020. доступно на Biomed central
Превод: Анђелија Милић
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
Повезане теме
