Језици и лингвистика

'Доба короне' и речници енглеског језика

Коментари
1699 речи, ~8 минута читања

0%

О аутору

Љиљана Марковић
word cloud / Љиљана Марковић

DOBA KORONE’ I REČNICI ENGLESKOG JEZIKA

Strah od novog koronavirusa, drastične mere koje preduzimaju vlade mnogih zemalja u borbi protiv pandemije i stručni termini koje epidemiolozi, imunolozi i infektolozi svakodnevno upotrebljavaju na konferencijama za štampu stvorili su jezičko okruženje koje deluje podjednako zastrašujuće koliko i sâm virus. Oko nas odzvanjaju reči i sintagme: novi koronavirus, karantin, samoizolacija, društvena distanca...  Neke od njih zvuče poznato ali nismo sigurni šta one zapravo znače, druge nikada nismo čuli, a treće su se pojavile upravo sada po prvi put.

Jedan od načina da se savlada strah od nepoznatog jeste upoznati se sa značenjem ovih reči jer svaka definicija reči pokazuje koliko smo upoznali, a samim tim (često) i savladali, ono što ta reč označava. Naučivši da definišemo i razumemo reč, mi kao da stičemo moć nad onim što ta reč predstavlja.

Govornici engleskog jezika (izvorni govornici, nastavnici, studenti i polaznici kurseva) imaju na raspolaganju nekoliko respektabilnih englesko-engleskih onlajn rečnika. Svi oni postali su važan izvor informacija u 'doba korone' za korisnike širom sveta, naročito u vreme fizičke izolacije i zabrane kretanja.

Leksikografi tumače ovo povećano korišćenje rečnika kao izvora informacija znakom poverenja korisnika i poštovanja prema njihovom poslu. Piter Sokolovski, urednik u Merriam-Webster.com, smatra da povećano korišćenje i pretrage rečnika pokazuju da korisnici vide „rečnik kao poštenog arbitra, a da njegovi preskriptivni odlomci pružaju nepristastranost u ovo doba 'alternativnih činjenica' i 'osudu takozvanih lažnih vesti“ (4). Kori Stamper, bivša urednica u Merriam-Webster.com, ističe: „Za nas su rečnici već autoriteti, tako da uopšte ne iznenađuje da se ljudi, kada žele jasnu informaciju o nečemu, okreću njima“ (6).

Vodeći rečnici engleskog jezika redovno se ažuriraju svake godine čak i nekoliko puta godišnje. Taj proces ažuriranja prati određenu proceduru kroz koju svaka nova reč treba da prođe da bi bila uključena u rečnik. Međutim, eksplozija reči povezanih sa trenutnom epidemijom kao i povećano interesovanje javnosti doveli su do izuzetaka u proceduri. oed.com je ažurirao svoj sadržaj van „redovnog kvartalnog izdavačkog ciklusa” (5), a Merriam-Webster.com je odlučila da u svoj rečnik uključi Covid-19 i još neke reči u vezi s njim samo nekoliko meseci nakon što su se te reči pojavila (primera radi, reči kao što su tweet i blog čekale su pet, odnosno šest, godina da dobiju svoju odrednicu) (6).

U ovom članku osvrnućemo se na novine koje su oed.com, Merriam-Webster.com i Dictionary.com uneli u svoje rečnike pod uticajem povećanih potreba i interesovanja svojih korisnika, ali i na neformalne, kolokvijalne reči i izraze koje su obogatile rečnike slenga i kolokvijalnog jezika.

Naravno, najvažniji od ovih termina – uzročnik svih ostalih interesovanja za nove i stare reči – je reč COVID-19, neologizam koji zapravo označava COrona VIrus Disease (bolest od koronavirusa otkrivenu (20)19) (6). Dictionary.com beleži da je COVID-19 „coronavirus disease 2019: a potentially severe respiratory illness caused by a coronavirus and characterized by fever, coughing, and shortness of breath”(8). Dakle, to je disease (bolest) koju izaziva novi korona virus čiji se stručni naziv SARS-CoV-2, a ne sâm virus.

COVID-19 beleži vrtoglavi rast interesovanja i pretraga. Reč koja nije postojala do 11.2.2020, kada ju je predsednik Svetske zdravstvene organizacija prvi put upotrebio na konferenciji za štampu (4), našla se na vrhu pretraga onlajn rečnika zajedno sa brojnim terminima koji su sa njom povezani, a poznati leksikografi predviđaju da će to sigurno biti ‘reč 2020. godine’ (4).

Što se tiče reči coronavirus, još koliko decembra 2019. pretraga za ovom rečju bila je daleko ispod reči  climate, Brexit i impeachment (3). Međutim, već u februaru 2020. a naročito martu 2020. interesovanje korisnika za coronavirus je postalo nekoliko desetina puta veće od interesovanja za ove reči. Taj trend se očigledno poklapa sa približavanjem i dolaskom koronavirusa u Evropu i SAD.

Istovremeno, rečnici beleže i porast interesovanja za kolokacije, tj. kombinacije drugih reči sa rečju coronavirus (na primer: coronavirus outbreak, novel coronavirus, spread of coronavirus) i reči koje su povezane sa COVID-19. I oed.com i Merriam-Webster.com beleže ogroman rast u pretragama korisnika koji žele da se bolje upoznaju sa značenjima reči povezanih za epidemijom, pa su tokom marta 20, odnosno 50, najtraženijih reči bile povezane isključivo sa COVID-19 (3) (4).

Interesantno je i kako se razvijala pretraga reči povezanih sa rečju coronavirus. Dok se, prema oed.com (3), januara 2020. najviše istraživalo značenje reči coronavirus i drugih srodnih reči u virusološkom kontekstu – opis virusa i bolesti koju izaziva (coronavirus, SARS, virus, human-to-human, respiratory, flu-like), u martu 2020. fokus se pomera ka „društvenom uticaju virusa i pitanjima koja se odnose na medicinsku reakciju“ (5) (social distancing, self-isolation, self-quarantine, lockdown, non-essential travel).

Neke reči i izrazi danas u širokoj upotrebi postojali su u rečnicima i ranije, ali su sada u novim uslovima dobili nova značenja i upotrebe. Tako na primer, social distance je već postojala u rečnicima kao sociološki termin koji definiše „the extent to which individuals or groups are removed from or excluded from participating in one another's lives” (9). Međutim, ova odrednica sada je dopunjena i novim značenjima koja su se razvila u doba epidemije. Kao imenica, ova sintagma sada označava i „a safe or appropriate distance or amount of space between two people or between people in a group: Security concerns demand that officers maintain a social distance from inmates. Stay at a social distance of a few feet from anyone who is coughing or sneezing.” Ali 'doba korone' takođe je izazvalo i upotrebu ove sintagme kao glagola: „to maintain a safe or appropriate distance from other people, especially to slow the spread of a contagious illness or disease: Mom’s trying hard to social distance, though she misses her weekly Bingo game“ (9). (Sličan process da se od imenične fraze dobije glagol nalazimo i u slučaju imenice self-isolation i od nje nastalog glagola to self-isolate (3).)

Kako se trenutno vodi rasprava da li je termin social distance prikladan za upotrebu u 'doba korone' (naročito imajući u vidu problematično ponašanje koje ovaj termin označava u sociologiji), Svetska zdravstvena organizacija sve više promoviše termin physical distancing jer cilj epidemiologa nije da izopšte neku društvenu grupu ili pojedince, već da ljudi ostanu povezani (4). Ipak, u rečničkim pretragama i upotrebi, i dalje dominira termin social distance, mada je Merriam-Webster.com odlučila da i physical distance uključi u sledeće izdanje rečnika (6).

Rečnici beleže i porast u upotrebi akronima WFH (working from home) i PPE (personal protective equipment), koji su i ranije bili u upotrebi, ali mnogo ređe. Danas, kada se veliki procenat poslova obavlja od kuće i kada oni koji ipak moraju da budu na svojim radnim mestima imaju obavezu da budu propisno zaštićeni od virusa i infekcije, ovi akronimi postaju uobičajeni u svakodnevnoj komunikaciji (5).

Korisnici rečnika takođe pokazuju interesovanje za disambiguation, tj. za razjašnjenje o tome kako se neki slični pojmovi zapravo razliku. Tako je američki onlajn rečnik Dictionary.com uveo u svoje odrednice i objašnjenja kako se razlikuju: quarantine i isolation, respirator i ventilator, epidemic i pandemic reagujući na uvećano interesovanje korisnika (6).

Konačno, i rečnici slenga obogaćuju svoj sadržaj. Istina, kod ovih rečnika je to mnogo lakše učiniti nego kod etabliranih rečnika jer mnogi rečnici slenga (na primer urbandictionary.com) deluju po principu crowdsourcing, tj. angažovanjem samih korisnika, zaljubljenika u jezik i leksikologiju, da zabeleže jezičke novine čim one uđu u širu upotrebu.

Rečnici slenga su tako obogaćeni za termine Rona (skrećeno od corona) (2) i Miss Rona (1). Mada nama kojima engleski nije maternji jezik ovi termini mogu zvučati simpatično, kao imena od milja, upotreba izvornih govornika pokazuje suprotno. Rona ima šaljivo ili ironično značenje, a dodavanje reči Miss, karakteristično kao proces pre svega za sleng LGBT i afro-američke populacije, sugeriše nešto neodređeno, problematično, nešto što je potpuno preokrenulo naš svakodnevno život (1).

Rečnici slenga su takođe obogaćeni slivenicama covidiot (covid + idiot) (koju ste verovatno i sami sreli na društvenim mrežama čak i u srpskom jeziku u adaptiranom obliku kovidiot) i covidient (covid + obedient) (10). Prva reč označava osobu koja se ponaša neodgovorno i suprotno pravilima prevencije (1), a druga osobu koja izuzetno poštuje propisana pravila ponašanja i zaštite. Pored ovih, u neformalnom i sleng okruženju naići ćete i na sledeće reči i izraze: coronacation (corona + vacation), coronarita (corona + margarita), quarantini (quarantine + martini), virtual happy hour (onlajn happy hour sa kolegama nakon WFH - posla od kuće) (2).

Kao što vidimo, tradicionalni, respektabilni rečnici preokupirani su 'strašnim', 'zlokobnim' rečima povezanim sa virusom i bolešću[1], dok rečnici neformalnog govora i slenga daju prednost jezičkoj kreativnosti, humoru i opuštanju kao protivteži ozbiljnoj i zabrinjavajućoj stvarnosti.

Ipak, i jedna i druga vrsta rečnika, koliko nam se čini, ne beleže veći rast u upotrebi i stvaranju reči i izraza sa pozitivnom konotacijom kao što su solidarity, stay safe, window visit ili balcony. Kao što naš narod kaže, u strahu su velike oči.

REFERENCE

[1] Od svih 'strašnih' reči povezanih sa epidemijom čini se da jedina reč koja nije direktno vezana za bolest, epidemiološke mere i zaštitu od virusa, a ušla je kao nova slivenica u rečnike, je reč infodemic (information + epidemic),  koju oed.com definiše kao: „a proliferation of diverse, often unsubstantiated information relating to a crisis, controversy or event, which disseminates rapidly and uncontrollably through news, online and social media, and is regarded as intensifying public speculation and anxiety” (7). Ovo je samo još jedan dokaz koliko su informacije – tačne ili lažne – bitne za funkcionisanje društva u svako doba, pa i u 'doba korone'.

COVID19 , речници енглеског језика , нове речничке одреднице , coronavirus и сродне речи ,

Коментари



Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.

Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.

Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.

ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.

Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.

600/600