У тешким тренуцима, као што је пандемија COVID-19, често добијемо потребу да се шалимо или смејемо чак и када шала није смешна (понекад, док се смејемо, говоримо - "није смешно!" ). Истовремено, неретко осећамо кривицу због тога. У решавању овог проблема може нам помоћи теорија хумора из перспективе филозофије и психологије, која наm указује на то да је овакво понашање не само природно, већ и пожељно за наше ментално здравље. Управо о томе говори и текст Мишел Керјулис (Michele Kerulis).
***
ИСПИТИВАЊЕ УЛОГЕ ХУМОРА У ТЕШКИМ ВРЕМЕНИМА
- Зашто се људи смеју када су у кризи? – Филозофија хумора
„Повратак хумора је један од јасних знакова да се човек опоравља, јер... насмејати се нечему указује на могућност дистанцирања... могућност манипулисања... могућност размишљања о стварима на више начина, што је заправо и срж здравог и добро проживљеног живота“
Стивен Гимбел, стручњак за филозофију хумора
- Пандемија 2020. године
Први месеци 2020. године остаће запамћени као период у којем је људским животима доминирала пандемија вируса COVID-19. Спортски догађаји, матуре и међународне конференције су отказани, а школе, универзитети, ресторани, кафићи и све остало што се сматра „не-есенцијалним“ је налогом Владе затворено, те је уведен карантин и самоизолација. Од људи се тражи да практикују социјалну дистанцу како би се спречио нагли скок броја оболелих и успорило ширење вируса, који се иначе веома брзо шири. Од наших лекара, медицинских сестара, хитних служби, комуналних радника и радника запослених у производњи и на пословима доставе хране, тражи се да наставе да служе нашим заједницама.
Мало је рећи да се налазимо у потпуно новом свету, испуњеном несигурношћу, страхом и кризом здравственог система. Наш начин живота изненада се променио, а на питања које постављамо не добијамо одговоре какве желимо да чујемо. Људи желе да разумеју COVID-19, познатији као корона вирус, а чини се да у онлајн комуникацији доминирају две струје: једна су „алармисти“ (који стално пишу о опасностима тренутне ситуације), а други „немарници“ (које одликује менталитет „неће мени да се деси“).
Кад год постоји екстремна подела попут ове, постоји и златна средина са које људи могу кренути у разумевање застрашујуће природе тренутне ситуације. Не желим да покрећем расправу о томе јесмо ли или нисмо у кризи – јасно је да јесмо. Верујем да људи морају да науче да разликују непоуздане од објективних и непристрасних извора на интернету. Многи пишу објаве о својим доживљајима и у њих укључују сопствене вредности. У реду је да делите своје идеје; није у реду да ширите лажне вести и страх.
За људе је тренутно најважније да се окрену званичним изворима информација, као што су Светска Здравствена Организација (СЗО) или Центри за контролу и превенцију болести, како би добили ажурне и тачне информације о стању здравствене кризе у својој држави и заједници.
- Шале о Коронавирусу
Док пишем о хумору, ни на који начин не заборављам тренутну ситуацију. Уместо тога, користим ову прилику да покренем дискусију о томе зашто људи „пуштају форе“ у сред озбиљних, понекад чини се и непримерених за то, ситуација.
Као и све што је глобално, COVID-19 је постао широко познат, а термин „корона вирус“ постао је део нашег свакодневног речника. Питања о начинима обољевања од вируса довела су до питања о повезаности између вируса и Корона пива. Готово прва објава која је обишла свет била је објава компаније која производи ово пиво, а која је на Твитеру написала:
„Понављамо, нећете се заразити коронавирусом ако пијете наше пиво. Симптоми конзумирања нашег пива укључују грло зачепљено мексичком храном и кратак дах од узбуђења“
Корона је, као и многе друге компаније, одабрала да се обрати јавности користећи хумор поводом проблема који би могао имати (и јесте имао) негативан утицај на њихов бренд.
Неки су ове шале сматрали неукусним хумором, док су други ценили домишљате игре речи на рачун оних који су мислили да се могу заразити конзумирајући пиво. Ова криза, међутим, није за шалу. Чим је озбиљност вируса постала јасна, компанија Корона је променила начин обраћања на Твитеру и обрисала горе напоменути твит.
Зашто је некад у реду „пуштати форе“, а некад није? Ја, као и већина људи, волим да чујем добру шалу и да се насмејем. Умем да се нашалим и на свој рачун, те често то радим у јавности. Када кажем нешто смешно (или барем нешто за шта мислим да је смешно), публика ће се смејати или ће ћутати. Прихватам обе опције, јер знам да немам пуно смисла за хумор, и то је сасвим у реду.
У стресним моментима окрећем се шалама и сарказму, јер ме шале чине срећном. То никако није начин да побегнем од проблема, нити да га учиним мање озбиљним, већ је то начин да разговарам са другима о вредностима које делимо и олакшам нам тешка времена.
Социјална дистанца и налози за кућну изолацију резултирали су тиме да људи остају затворени у четири зида. Пошто мој посао не захтева пуно кретања, навикла сам да се организујем и будем продуктивна у затвореној соби, али ми упркос томе изолација тешко пада. Једна од ствари која ми помаже је слушање аудио књига, музике и подкаста. Укључим Спотифај и слушам неке од омиљених подкаста како бих умањила осећај усамљености.
- Филозофија хумора
Подкаст који ми је привукао пажњу јесте „Промишљени саветници“, епизода 161 под називом: Филозофија хумора, Теорија пресмешности са Стивеном Гимбелом и Алфредом Палејшусом (настала у сарадњи са подкастом „Теорија промене“). Ова епизода ми је била посебно занимљива, с обзиром на покушаје хумора које сам ових дана читала на интернету.
У овој епизоди говорио је др Гимбел, професор филозофије који је специјализовао филозофију хумора, и др Палејшус, професор психолошког саветовања. Помислили бисмо да је тешко пратити два професора док говоре о филозофији и психолошком саветовању, али ова епизода је била лака за праћење, причали су у разговорном стилу и било је пуно корисних информација. Препоручујем вам да је послушате и размислите о томе како користите хумор у вашем животу.
Др Гимбел је приликом разговора о хумору изнео неколико важних тачака:
- „Када делите шалу са неким, добијате осећај повезаности. Професор Тед Коен је ову појаву назвао зближавањем преко шале (joke intimacy).Ову блискост можемо делити и са странцима и са онима које познајемо. На пример, уколико приметимо нешто смешно, осврнемо се да проверимо да ли је још неко то приметио – можда ће нам се поглед сусрести са неким кога не познајемо и обоје ћемо се осмехнути. У том случају смо развили блискост преко шале кроз заједничко искуство смејања“ објаснио је др Гимбел. „Ту постоји одређена врста повезаности која гради осећај припадности људској заједници“.
- Шале су смешне јер се темеље на осећају заједничких знања, искуства, вредности и система веровања. Пример заједничких знања видимо у серији „Теорија великог праска“ где Шелдон исприча шалу базирану на знању из физике и нико без овог знања не може да је разуме (недостатак заједничких знања и искустава).
- Постоји неуробиолошки аспект хумора. Смех доноси радост и задовољство које је повезано са мислима и осећањима. Кад нас неко насмеје можемо са њим развити одређену повезаност базирану на таквим радосним мислима и осећањима.
- Важно је препознати разлику између шале и подсмевања. На пример, подсмех укључује радикалне шале и шале базиране на супериорношти једне особе над другом. То значи смејати се некоме, а не смејати се са неким.
- Оно што вам је смешно може говорити о вашим механизмима одбране. Смејање и хумор су директан одраз наших вредности, па понекад користимо хумор као механизам одбране.
- Смех је, према професору Роберту Провајну, „невероватно заразан“. Смејање са другима је један од начина да унесете радост у тешке ситуације.
- Зашто се људи смеју када су у кризи? – Улога хумора
- Теорије хумора
Као и сваки добар професор у др Гимбел је причу о хумору и смеху одвео у теоријску расправу. Описао је три популарне теорије хумора које нам говоре шта тврде познати теоретичари о природи хумора.
Теорија супериорности (Платон) – Ову теорију први је представио Платон који објашњава хумор кроз постављање себе изнад друге особе уз понижавајући тон. Расистичке и насилничке шале се уклапају у ову теорију. Такође се уклапају и шеме „бољи од“. Рецимо, у серији „Теорија великог праска“ Шелдон искључује њиховог колегу јер је геолог, а не физичар, уз претпоставку да је физика „боља од“ геологије.
Теорија игре (Аристотел) – Зачетником ове теорије сматра се Аристотел, Платонов ученик, који је веровао да хумор укључује игру речима или објектима. Деци је природно да се стално играју и смеју, док одрасли губе овај капацитет. Уместо игре с објектима, одрасли се играју речима и мислима (шале). Др Гимбел дао је пример држања банане уз ухо правећи се да је телефон.
Теорија олакшања или олакшице (Фројд) - Фројд разуме хумор као игру и константу борбу између Ида, Ега и Суперега. Унутар Ида ствара се притисак које је потребно ослобађати. С обзиром на то да нас Суперего спречава да делујемо нагонски, наш мозак креира шале.
Шала је когнитивно ослобођење жеље (рећи, а не чинити). Према овој теорији, нагомилавање нечег застрашујућег у нашем уму (нпр. коронавируса) мора се негде ослободити. Хумор ослобађа напетост и резултира смехом. Др Гимбел је објаснио да Фројд „жели да докаже да је у потпуности здраво и нужно за људски ум“ да ослобађа своју енергију кроз хумор и смех.
Теорија инконгруенције (више теоретичара) – Многи верују да је ово најпопуларнија теорија хумора. Заступници ове теорије верују да се хумор догађа онда када се две ствари не уклапају, па нам је смешна сама та контрадикторност двеју ствари. Као на пример, у овом инсерту из серије „Теорија великог праска“ Шелдон изговара шалу да љубавни парови не иду заједно због његовог мишљења о различитим нивоима физичке привлачности. Из реакције парова јасно се види да не деле Шелдоново мишљење, нити сматрају његову шалу смешном.
Ове теорије хумора помажу нам да разумемо зашто се људи шале када им је тешко. Ако желите да прочитате нешто више о филозофији хумора, погледајте Стендфордову Енциклопедију Филозофије.
- Повезивање хумора, психолошког саветовања и вируса COVID19
До сада смо установила да наша тренутна здравствена криза није за шалу, али смо видели и да хумор може да помогне људима да луче неурохемикалије које доприносе добром осећају и креирају међуљудске везе, које су од виталног значаја у овим тешким временима. Саветници могу да помогну људима да повежу своје животне перцепције са улогом коју хумор игра у спречавању тешких осећања, или, евентуално како да користе хумор у помоћи другима да се осећају боље. Често говорим да је моја улога, као професорке и саветнице, да помогнем људима да пронађу смисао у својим искуствима да би боље разумели како новонастало стање утиче на њихов живот.
Др Гимбел је објаснио да онда када се људи удаље од претешке ситуације и посматрају је на другачији начин, добију могућност да пронађу смисао у негативним и претешким околностима. Он верује да хумор може да помогне људима да науче да посматрају ствари из другог угла, што може да буде почетак емотивног лечења.
Домаћин подкаста, др Палејшус, говорио је и о етици хумора. Тачније, говорио је о правилима хумора и о томе када је у реду, а када не, да се шалимо на рачун нечега. Као саветник, говорио је да хумор може да нам служи као заштитни фактор од стварности, како на здраве, тако и на нездраве начине. Поред тога, односи које имамо са другима ће усмеравити нашу употребу хумора на различите начине у различитим околностима. Рекао је: „Мислим да постоји нешто у смеху који је присутан код свих људи, што говори о томе шта значи живети добар живот“.
Занимљиво је да др Гимбел пореди хумор са швајцарским ножем – „Хумор користимо као оруђе, и то оруђе које можемо користити неограничено“. Ово је посебно истинито када имамо у виду др Гимбелово становиште о хумору и депресији:
Када неко пати од депресије... „нема хумора, делом и због тога што нас депресија преплављује на такав начин да не можемо да одвојимо осећања од околности и... повратак хумора је један од јасних знакова да се човек опоравља, јер... насмејати се нечему указује на могућност дистанцирања... могућност манипулисања... могућност размишљања о стварима на више начина, што је заправо и срж здравог и добро проживљеног живота. И чињеница је да се нећемо смејати истим стварима као неко ко је из другачије културе и другачијег говорног подручја, али онда када превазиђемо ту језичку баријеру и пронађемо заједничке шале, то је права људска повезаност, јер смејати се значи бити човек.“
Др Палејшус нас подсећа да је хумор саставни део квалитетног живота и да нам може помоћи да учимо о нашем менталном здрављу:
„... Знам да постоји толико различитих схватања о томе шта значи живети квалитетан живот и бити срећан, а хумор и смех су често уско повезани са оним што називамо „срећом“, тако да када бисмо утишали наше животе да не чујемо ништа шта се дешава, али да видимо људе који се смеју, лако бисмо закључили да су срећни. И чини се да... онима који се не смеју и не проналазе ствари смешним... нешто недостаје у животу... Веома је важно... за оне који желе да уче о свом менталном здрављу, да схвате да постоји нешто у вези хумора што је у складу са менталним здрављем. Суштински је добро за нас да се смејемо и будемо разиграни...“
- Закључак
Постоје ситуације у животу када морамо бити озбиљни и ово је сигурно једна од таквих ситуација. Али исто тако не смемо заборавити, како нас подсећа Елен, да бринемо о себи и другима. Брига о другима укључује разумевање вредности и потреба оних који су нам блиски, али и потреба шире заједнице.
Мишел Керјулес
(Превела и приредила: Јана Крстић)
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
Повезане теме
