Очи целог света тренутно су упрте у научна истраживања која се спороводе широм света и која би требао да резултирају проналаском вакцине против вируса COVID-19. Иако би ова истраживања могла спасити стотине хиљада људских живота широм света и допринети убрзаном опоравку светске економије, она са собом носе и озбиљне етичке дилеме. У тексту објављеном у британском листу Гардијан, аустралијски филозоф и биоетичар, Џулијан Савулеску, разматра питање да ли би, с обзиром на огромну штету коју са собом носи пандемија корона вируса, било исправно олабавити извесна етичка ограничења која се иначе примењују у медицинским истраживањима.
***
ДА ЛИ ЈЕ ОПРАВДАНО КОРИСТИТИ ПРЕЧИЦЕ У ПОТРАЗИ ЗА ЛЕКОМ ПРОТИВ КОРНА ВИРУСА?
Почела је трка у проналажењу начина за лечење коронавируса. Ова трка је подељена на два приступа: испитивање већ постојећих лекова који се користе за сличне болести, и трагање за вакцином. У оба приступа, битна етичка одлуке морају бити донесене. Да ли је у реду користити третман који је већ изазивао нежељена дејства? С обзиром да хиљаде умиру од коронавируса сваки дан, да ли је исправно ићи пречицама у тражењу лека за коронавирус?
Прошлог петка, Светска здравствена организација најавила је покретање пројекта солидарности, на глобалном нивоу вршиће се испитивање четири третмана који највише обећавају у борби против вируса COVID-19: ремдисивир, антиретровирални третман за еболу; хлорокин и хидроксихлорокин, оба антималарици; ритонавир, који се користи за лечење HIV-a, и интерферон, који се користи за лечење хепатитиса Ц. Прошле недеље су и вашингтонски истраживачки центар „Кајзер Перманенте“ и кинеска академија војно-медицинских наука најавили почетак могућих нових вакцина на људим. Поред њих, још око тридесет истраживачких група на свету се бави трагањем за вакцином.
СЗО процењује да, упркос томе, вакцина неће бити спремна све до јуна 2021. године. Постоје захтеви који би требало да буду поштовани. Златни стандард за истраживање овог типа је клиничко испитивање – давање вакцине великом броју људи под одређеним условима и мерење ефекта те вакцине. Обично научници чекају 14 месеци да би видели тај ефекат и могућа нежељена дејства – због чега ћемо можда морати да чекамо до идућег лета. Испитивање вакцине за коронавирус наилази на следећи проблем: нама је она потребна брзо, али такође треба да знамо да ли ће бити делотворна. Најгори исход за медицинску индустрију био би да вакцина нема никаквог учинка, чак да буде штетна или да има нежељена дејства. Глобално гледано, поверење у вакцине је већ на врло ниском нивоу.
Одлуке доносе владе у сарадњи са етичким удружењима. Сваки дан одлагања одређених мера или интервенција које би умањиле стопу заражености, значио би растући број смртних случајева. До сада је било 19,603 смртних случајева, од којих се 12% случајева десио у једном дану – јуче (уторак, 24. март). Економска девастација такође мора бити узета у обзир – ово ће такође многе људе коштати живота, због депресије, самоубистава и осталих последица изазваних финанскијим тешкоћама. За време пандемије, време није само новац. Време је живот. Много живота...
Чак и обећавајући третмани за овај вирус, могу се показати као неефективни или чак штетни. И ремдисивир, и хлорокин, и ритонавир и интерферон имају озбиљна нежељена дејства, укључујући аритмију срца и могућу смрт. Уистну, један човек у Аризони је преминуо након што је попио хлорокин, у уверењу да ће га овај сачувати од вируса COVID-19.
Постоје бројнни начини на које власти могу убрзале процес откривања вакцине. Један од начина је и такозвана студија људског изазова. Она укључује намерно излагање особе коронавирусу, да би се видело како се вирус понаша, и коришћење ових налаза како би се пронашла вакцина која највише обећава. Данас, људи бивају намерно заражени грипом, обичном прехладом, тифусом, маларијом, тропском грозницом, инфицирани стрептококом, ради проучавања самих болести и начина лечења истих.
Студије изазова предлажу се и за COVID-19. Hvivo, група која се бави клиничким испитивањем у Лондону, привукла је више од 20,000 добровољаца који су пристали да буду заражени блажим видом коронавируса који не изазива озбиљне симптоме. Сваки од ових добровољаца би за то плаћен био £3,500. Међутим, корисност студија сродног вируса може бити ограничена. Било је сугестија да се при испитивању на људима заразе млађи добровољци, зато што они имају мањи ризик од компликација са вирусом COVID-19. Ово са собом носи бројне опасности и дубоке етичке импликације - али може спасити хиљаде живота. Друга опција би била регрутовање људи са ниским ризиком озбиљних последица, за које је већ вероватно да ће бити изложени вирусу COVID-19, у сврху испитивања вакцине. Корист од тога би била повећавање групе узорака, што би нам помогло да дођемо до одговора на питање - да ли се третмани могу применити на велику популацију? Вреди приметити да ће се тестирање вакцине у Кини спроводити у војним базама: предлог је да се испитивања могу спроводити на војницима без њиховог пристанка.
Овај рат ће захтевати да се повуку јасне границе: који ниво неизвесности треба прихватити, да ли се истраживање може обављати на несвесним пацијентима без њиховог пристанка, који је ниво ризика оправдан и тако даље. Тренутно ове одлуке обично доносе етички комитети, користећи смернице развијене за не-пандемијске ситуације. Од влада захтевамо да покажу вођство и подстакну научна истраживања свих могућих третмана, истовремено осигуравајући разумне ризике. По мом мишљењу, неуспех владе да подржи ова истраживања. једнако је погрешан као и спровођење штетне политике.
Колико брзо ћемо развити третман или лек, зависиће од ризика који смо спремни да преузмемо. За сада су западне земље у поређењу са оним источним, у својој реакцији на коронавирус дале већи приоритет слободи и правима, што их је учинило мање способним да осигурају јавно здравље. Сада је, највероватније, прекасно за елиминацију вируса изолацијом и карантином. Научно истраживање се чини као најизгледније решење за ову пандемије.
Морамо да трчимо ову трку према правилима, како бисмо довољно на одговарајући начин заштитили људске учеснике. Али неопходно је успоставити равнотежу: немојмо трчати са једном руком везаном иза леђа.
Џулијан Савулеску
(Превео и приредио Жељко Стевановић; фото: Алекса Скочајић)
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
Повезане теме
