(UPOZORENJE: OVAJ TEKST SADRŽI SPOJLERE!)
Šta za vas predstavlja romantična ljubav? Da li je romantična ljubav po prirodi monogamna i/ili heteroseksualna? Ima li mesta za romantičnu ljubav u poliamoričnim, ili poli vezama? Serija Trigonometrija pokreće pitanja ove vrste i nudi jedan osvežavajući pogled na samu prirodu romantičnih odnosa.
Trigonometrija, BBC drama, upoznaje nas sa Džemom i Kiranom, hetero parom koji je u vezi nekoliko godina. Na samom početku serije može se zaključiti da je par zapao u određenu rutinu - jedva sklapaju kraj sa krajem, rade u različitim smenama, nemaju vremena jedno za drugo i retko imaju odnose. Odlučuju da nađu cimera ili cimerku, treću osobu koja će im plaćati kiriju i na taj način pomoći da izađu na kraj sa svojim troškovima. Stvari se komplikuju kada počinju da gaje izvesnu vrstu naklonosti prema novoj cimerki Rej, kao i ona prema njima. Može li se ova naklonost razviti u „pravu“ ljubav?
Sasvim logičan sled okolnosti, reći ćete. Godinama su u vezi, ohladili su se, i otuda je objašnjiv njihov izostanak seksualne želje. Potrebno im je nešto (ili neko) što će im zasladiti seksualan život. Nova cimerka Rej je idealno kratkoročno rešenje za njihov problem. Njena uloga je isključivo seksualne prirode. Najgora zamisliva situacija u koju sebe mogu da dovedu jeste da se neko od njih dvoje, Džema ili Kiran (ili oboje), zaljubi u Rej, i shodno tome odljubi od prethodnog partnera i uništi „pravu“ dugogodišnju ljubav. Prava ili romantična ljubav može postojati isključivo između dva partnera, sve preko toga predstavlja puko seksualno uzbuđenje i životinjsku potrebu. Ona, pored seksualnog nagona, uključuje i romantična osećanja poput privrženosti, poverenja i razumevanja. Takođe, prava ljubav je (idealno) heteroseksualna. U prilog vašoj tvrdnji možete navesti činjenicu da Kiran odustaje od prosidbe nakon upoznavanja sa cimerkom Rej. Taj postupak se može protumačiti kao preispitivanje njegovih osećanja prema Džemi, nakon shvatanja da ipak oseća nešto više od prijateljstva prema Rej.
Da li je stvarno tako? Zašto bi monogamna ljubav imala prednost nad poli vezama? Zašto monogamiju smatramo kriterijumom za zdrave romantične odnose, a zatim na osnovu nje diskreditujemo sve drugačije vrste ljubavi kao bolesne, životinjske ili sramne? Šta je to što monogamiju čini jedinom ispravnom varijantom romantične ljubavi, a čega nema u poli vezama? Profesorka filozofije na Univerzitetu u Britanskoj Kolumbiji, Keri Dženkins, autorka knjige What Love is: And What It Could Be (Šta ljubav jeste i šta bi mogla biti) nudi zanimljivu teoriju prirode ljubavi i ujedno odgovore na ova pitanja.
Prema njenom mišljenju, ljubav ima i biološku i društvenu stranu. Biološku osnovu ljubavi čine neuronske veze i biohemijski procesi koji se odvijaju u našem mozgu. Ovi elementi predstavljaju našu biološku aparaturu koja je evoluirala iz potrebe za očuvanjem ljudske vrste. Na osnovu različitih istraživanja možemo videti da je romantična ljubav povezana sa određenim porastom količine dopamina u organizmu, kao što je to slučaj sa svim osnovnim ljudskim potrebama (potreba za hranom i vodom). To je jedan od razloga zašto mnogi evolucioni filozofi i romantičnu ljubav svrstavaju u osnovne ljudske potrebe. Ona izaziva porast sledećih hormona: testosterona, dopamina, oksitocina i vazopresina.
Dakle, biološka osnova ljubavi je urođena svima nama, ona je neraskidivi deo naše ljudske prirode. Treba naglasiti da ne postoji nikakvo odstupanje u biohemijskim strukturama kod kvir osoba, kao i kod ljudi koji praktikuju poli veze, na primer. Njima se dešavaju isti hemijski procesi u mozgu. Iz biološke perspektive možemo da odbacimo stav da poli veze ne mogu biti vid romantične ljubavi, budući da one ne predstavljaju neko odstupanje ili anomaliju (čak i bolest) u našoj biološkoj građi. Ovo ne znači da količine ovih hormona ne mogu varirati od osobe do osobe. Naprotiv, svi mi imamo DNK koji se razlikuje na individualnom nivou.
Za razliku od biološke, društvena strana romantične ljubavi jeste promenljivi proces koji ljudi mogu da kontrolišu, pa čak i menjaju. Ljudska zajednica jeste zapravo izvor društvene funkcije ljubavi. Kultura u okviru društvene zajednice sadrži određeni skup normi, predrasuda i očekivanja koji nam se nameće od najranijeg uzrasta. Nameće nam se kroz jezik, pomoću umetnosti i nauke - pomoću filmova, pesama, knjiga i tako dalje. Sve te norme i predrasude, koje predstavljaju standarde za ispravan život, imaju konkretnu ulogu - one održavaju postojeću društvenu hijerarhiju. Kako dolazimo u dodir s njima neprestano, počinjemo da date prakse nesvesno usvajamo, a zatim i nekritički prihvatamo kao prirodne (samim tim i nepromenljive, izvan naše kontrole). Specifična društvena funkcija romantične ljubavi jeste težnja ka formiranju takozvanih „nuklearnih porodica“.
Nuklearne ili uže porodice jesu porodične grupe koje se sastoje od dva roditelja i njihove dece. Nuklearne porodice, smatra autorka, održavaju živom postojeću društvenu hijerarhiju koja se zasniva na patrijarhatu, posedovanju žena i ograničavanju njihove reproduktivne moći, zatim na njihovoj seksualnoj i ekonomskoj zavisnosti od muškaraca, kao i na besplatnom radu koji žene obavljaju kod kuće. Naravno, nisu sve nuklearne porodice takve, već samo one nametnute od strane društva. Uže porodice koje oslikavaju istinske izbore konkretnih pojedinaca zadržavaju svoju vrednost.
Neke od ovih tema se implicitno provlače kroz samu seriju. Kada odluče da ozvaniče svoju poli vezu, Džema i Kiran, sada već venčani par, određeni vremenski period svog trećeg člana, to jest Rej, prikazuju kao prijateljicu i podstanarku, jer se boje osude javnosti. Ne samo da se boje osude drugih, već i sami nisu sigurni da li je ono što osećaju „normalno“, budući da su odmalena naučeni na jedan obrazac ponašanja. Džemin otac stalno vrši pritisak sugerišući Dženi da je vreme za krunisanje njihove ljubavi, to jest brak, kao i da je zahvalan bogu zbog muškarca koji je konačno uspeo da „smiri“ Džemu (ona je kvir i pre nego što je upoznala Kirana, bila je u vezi s devojkom) i „izvede je na pravi put“, koji je u ovom slučaju monogamni i heteroseksualni. Serija na zanimljiv način pokazuje kako jedna nekonvencionalna i naširoko osporavana ljubavna zajednica prolazi kroz sve faze koje su namenjene jednoj „normalnoj“ hetero-monogamnoj porodici. Pratimo jedan razvoj poli zajednice - od zaljubljivanja do donošenja zajedničkih životnih odluka poput odgajanja deteta. Na samom kraju serije saznajemo da je Džema trudna i već osećamo neki pritisak. Šta dalje? Hoće li sve troje ostati zajedno? Kako će uspeti da zajedno odgajaju dete? Hoće li to na neki način škoditi samom detetu?
Kako tvrdi Keri Dženkins, to su predrasude koje preuzimamo iz kulture u kojoj živimo. Ne pada nam na pamet pomisao da je možda utroje lakše odgajati dete, zarađivati novac i obavljati kućne poslove. Ne razmišljamo na taj način, smatra Dženkins, jer naš recept za romantičnu ljubav ne uključuje poli veze, već monogamiju, heteroseksualnost, jednu ljubav za ceo život, kao i oslanjanje na rodne uloge. Negiranje romantične ljubavi u poli vezama jeste jedan od odbrambenih mehanizama kojim pokušavamo da oduzmemo vrednost poli vezama i očuvamo trenutno društveno stanje. To činimo tako što poli veze svodimo na seks koji i dan danas ima negativnu konotaciju. Ovaj postupak nam omogućava da na poli veze gledamo kao na nešto prljavo, sramotno i životinjsko. Kako nas podseća Keri Dženkins, problem s poli vezama jeste što se one ne uklapaju u trenutnu društvenu funkciju koju bi romantična ljubav trebalo da ima, a to je održavanje društvene organizacije koja počiva na rodnim ulogama. Zalaganjem za romantičnu ljubav u poli vezama ne negira se vrednost koju hetero veze imaju. Dženkins smatra da se romantična ljubav javlja i u hetero vezama. Međutim, da bi i poli i hetero veze bile lični izbor, potrebno je da omogućimo veću inkluzivnost, a to je kolektivni zadatak.
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
Повезане теме
