Torsten Boc-Bornštajn (Thorsten Botz-Bornstein) povezuje stoicizam i hip hop.
U načelu, ’biti kul’ znači ostati smiren čak i pod stresom. Ali to ne objašnjava zbog čega postoji globalna kultura koja počiva na ’biti kul’. Šta je kul i zašto je tako kul biti kul?
Estetika kul-a razvila se najviše kao ponašanje i stav koji su praktikovali crnci u Sjedinjenim Državama u vreme ropstva. Ropstvo je stvorilo nužnost za kultivisanjem specijalnih mehanizama odbrane koji su koristili emocionalnu udaljenost i ironiju. Kul stav pomogao je robovima i bivšim robovima da se nose sa eksploatacijom, ili je prosto učinio šetanje ulicama noću mogućim. Tokom perioda ropstva, kao i dosta nakon toga, prekomerna agresija koju bi ispoljili crnci bila bi kažnjavana smrću. Provokacija je morala da ostane relativno neuvredljiva i svaki nivo ozbiljnih namera morao je da bude zamaskiran ili potisnut. Tako da, kul predstavlja paradoksalnu fuziju potčinjavanja i subverzije. Ono je klasičan slučaj otpora autoritetu kroz kreativnost i inovaciju.
Moderno kul
Danas estetika onog ’biti kul’ predstavlja najbitniji fenomen u kulturi mladih. Ona se prenosi na primer kroz hip hop, koji je postao: „centar mega muzike i modne industrije sveta“ (montevideo.usembassy.gov). Estetika crnaca, čije stilske, kognitivne i bihevioralne trope se umnogome baziraju na ’biti kul’, verovatno je postala „jedina distinktno američka umetnička tvorevina“ (White & Cones, Black Man Emerging: Facing the Past and Seizing the Future, 1999, p.60). Afričko-američki filozof Kornel Vest (Cornel West) vidi „hip hop kulturu mladih širom sveta koja je u osnovi crnačka“ kao veliki primer „slamanja kulturne homogenosti muškog, belog anglo-saksonskog protestanta [WASP][1]“ (Keeping faith: Philosophy and Race in America, 1993, p.15). I dok nekoliko skorašnjih studija pokazuje da su američki brendovi dramatično opali na kul-skali širom sveta, simboli crnačkog kul-a, kao što je hip hop, ostaju prijemčivi.
Ipak, ’kul’ se ne odnosi samo na poštovanja dostojan aspekt muškosti, već je takođe i sinonim rasula, konfuzije, anksioznosti, samo-gratifikacije i eskapizma, s obzirom na to da ’biti kul’ može pojedince gurniti više ka pasivnosti, nego ka aktivnom ispunjenju životnih potencijala. Često je „važnije biti ’kul i prizemljen’ sa vršnjacima, nego demonstrirati akademska dostignuća“, pišu Vajt i Kouns (White & Cones, p.87). S jedne strane, poruka koja se pusti sa kul stavom fascinira upravo zbog inherentne misterioznosti. Stilozovani način pružanja otpora koji insistira više na nastupu nego na nečem supstancijalnom može kul ljude učiniti nedodirljivim objektiva želje. S druge strane, biti kul može biti dojmljeno kao dekadentno ponašanje koje vodi pasivnosti individue i društvenom propadanju. Dvosmislenost koja počiva u ovoj konstelaciji daje onom ’biti kul’ dinamiku, ali istovremeno čini i procenu njega vrlo teškom.
Šta je kul?
Uprkos dvosmislenosti, čini se da smo mi sposobni da razlikujemo kul od nekul stavova i držanja. Dakle, šta je kul? Dopustite mi da kažem da se kul opire linearnim strukturama. Tako je recimo direktna, linarna težnja za moći nekul. Konstantan gubitak moći je takođe nekul. Pobeđivanje je kul; ali biti spreman da se učini bilo šta da bi se pobedilo nije. Podjednako su i moralisti, kao i totalno nemoralni ljudi, nekul, dok su ljudi koji održavaju moralni standard u jasno nemoralnim okruženjima najverovatnije kul. CEO nije kul, osim ako nije spreman na racionalno preduzimanje rizika i uzdržava se da teži uspehu na predvidljiv način. ’Biti kul’ je nekonformistički balans koji uspeva nemoguće i otelotvorava paradokse. Ovo je dobro poznato minimum od vremena kul džeza. Ova paradoksalna priroda umnogome počiva na poreklu kul-a, koje je u fuziji potčinjavanja i subverzije.
Predsednik je nekul ako se grčevito drži apsolutne moći, ali postaje kul kada se dobrovoljno odrekne moći zarad očuvanja demokratskih vrednosti. Ovo ne znači da kul osoba treba da bude idealista. Naprotiv, manjina najkul repera su idealisti. Idealizam može biti prilično nekul, kao što pokazuju samodopadljivi primeri neodarvnista i kreacionista. Kul je balans stvoren kroz stil kul osobe, ne kroz jasna pravila i nametnute standarde. ’Biti kul’ implicira moć apstrakcije bez da se postane previše apstraktan. Na sličan način, kul osoba ostaje bliska stvarnom životu bez da je on proguta. Stapanje sa masama je podjednako nekul kao i biti previše ekscentričan. Nije kul uzeti sve, niti je kul dati sve. Pre se čini da majstor kul-a barata uzimanjem i davanjem kao da su igra. Pojam ’igre’ je takođe bitan za kul, jer se u igrama moć parča i postaje manje ozbiljna, što igraču omogućava da razvije određenu distancu dok igra. Za ’biti kul’ ova distanca je važnija od težnje za novcem, moći i idealima.
Kul antičke Grčke
U antičkoj Grčkoj, stoci su gajili viziju kul-a u turbulentnom svetu. Stoički princip indiferentnosti prema sudbini može se interpretirati kao najviši princip kul-a, a čak je i smatran takvim u kontekstu afro-američke kulture. Na primer, stil džez muzičara Lestera Janga (Lester Young), bio je uverljiv jer on nije bio ni ponosan, ni stidljiv. Ovo je stoičko držanje. Takođe, u tekstu Rep kao umetnost i filozofija (u: Lott & Pittman (eds), A Companion to African American Philosophy), Ričard Šusterman (Richard Shusterman) poredi hip hop kulturu sa filozofskim duhom prisutnim u stoicizmu.
Stoik Epiktet napravio je oštru razliku između stvari koje zavise i koje ne zavise od nas i zagovarao je razvijanje stava da su stvari na koje ne možemo uticati nebitne. Ono što zavisi od nas su naše pobude, strasti, stavovi, razmišljanja, želje, verovanja i rasuđivanje. Na ovim stvarima moramo da radimo. Sve što mi ne možemo kontrolisati – smrt, postupci drugih, prošlost, na primer – treba da nas se ne dotiče. Upravo kroz ovaj uvid, da je najbolje zanemariti stvari na koje nemamo uticaj, neguje se ’biti kul’.
Stoici su osuđivani za determinizam i fatalizam. A ustvari, u ovoj materijalističkoj i racionalističkoj filozofiji pronalazimo isti spektar problema koji se povezuje sa ’biti kul’, jer stoik, kao i onaj koji je kul, mora iznova da prosuđuje šta je na njemu, a šta ne. Dok se njegova ravnodušnost proteže na područja života koja su u njegovoj moći, a on pogrešno veruje da su izvan, rezultat će biti fatalizam, dekadenca i otuđenje. Paralelno, odluči li da se brine o stvarima koje su izvan njegove moći, dok veruje da su u okviru nje, prestaće da bude kul. Još jednom, biti kul stvar je balansa; još preciznije, stvaranja puta za opstanak u paradoksalnim uslovima. Stvar je u održavanju kontrole tako da se nikad i ne posumnja da se ona možda izgubila. Sve ovo je razlog zbog čega izgubiti, a zadržati pribranost ostaje verovatno jedno od najkul držanja.
Živeti sa paradoksom kul-a
Kul je imati kontrolu. Ali diktator koji kontroliše sve nije kul jer on ne balansira paradoks. Samokontrola crnaca tokom i pre 1960-ih se, s druge strane, odmah povezuje sa afričko-američkom nemogućnošću da kontroliše političku i kulturološku opresiju. Paradoks potrebe za samokontrolom suočen sa manjkom kontrole odnegovao je ’biti kul’. Tako, umesto da uživaju u potpunoj kontroli ili potpunoj neprivrženosti, estetika i etika kul-a slamaju i otuđuju ne bi li iznedrili neobične konstelacije ideja i postupaka. Rečju, kul osoba živi u konstantnom stanju otuđenja.
[1] U originalu stoji samo WASP: White Anglo-Saxon Protestant
Torsten Boc-Bornštajn nastavlja da bude kul kao docent na Galf univerzitetu za nauku i tehnologiju u Kuvajtu.
Objavljeno na: https://philosophynow.org/issues/80/What_Does_It_Mean_To_Be_Cool
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
Повезане теме
