U akademskoj javnosti se često podvlači posvećenost interdiscplinarnosti i otvorenosti za veće i značajnije učešće u široj javnosti. Nažalost, posvećenost ovim principima neretko ostaje samo mrtvo slovo na papiru i to ne zato što mi, koji radimo u visokom školstvu, nismo iskreno njima posvećeni, već zato što način na koji trenutno funkcionišu visokoškolske institucije, kao i naučna zajednica uopšte, destimulišu njhovo ostvarenje. Obaveze koje s tiču ispunjavanja zahteva za akademsko napredovanje neretko nas guraju u smeru zatvaranja, kako u sopstvene disciplinarne niše, tako i u akademske kule od slonovače. Akademski događaji koji zaista uspevaju da premoste kako jaz između disciplina, tako i onaj između akademije i vanakademske javnosti, retki su i dragoceni, a konferencija „Estetika muzike“, održana u Nišu tokom poslednjeg Nišvil festivala, bila je upravo jedan takav događaj.
Što bi rekli Amerikanci – full disclosure: i sam sâm bio jedan od učesnika ove konferencije, a njen urednik je moj kolega i prijatelj, Dušan Milenković, tako da ono što sledi nije njen objektivni prikaz (ovakav prikaz, čitateljka će pronaći u tekstu zagrebačke novinarke i urednice TV emisije „Svijet Jazza“, Melanije Pović Jagrinec), već pre lično iskustvo i insajderski uvid. Pre svega, prijatno me iznenadilo kada sam saznao da svaki izlagač ima na raspolaganju ima čak 30 minuta, za razliku od tipičnih konferencijskih 15-20. Oni koji često učestvuju na akademskim konferencijama znaju i zašto je ovo važno. Kraće vreme izlaganja odgovara samo specijalističkim konferencijama – onima na kojem je publika već dobro upućena u izvesnu oblast, odnosno poseduje dovoljno predznanja da joj ne treba veliki uvod. Kada to nije slučaj, standardno vreme izlaganja je naprosto prekratko i izlagači nemaju dovoljno vremena da iskomuniciraju ono što žele, niti da uvedu publiku u problem kojim se bave. Duže vreme izlaganja je stoga signal da je organizatoru stalo do komunikativnosti konferencije i njene otvorenosti za raznoliku publiku. Kao izlagaču, ovo mi je puno značilo – grč koji obično prati pripremanje za akademske konferencije (šta sve izbaciti?), ovaj put je izostao: znao sam da ne moram po svaku cenu da skraćujem ono što imam da kažem i da ću imati vremena da publiku uvedem u ono što želim da kažem na način koji će joj omogućiti da prati moje izlaganje.
A publika i sastav učesnika konferencije, zaista jesu bili raznoliki – od estetičara, preko sociologa, etnomuzikologa i lingvista pa sve do muzičara, muzičkih novinara i ljubitelja muzike. Na konferenciji je bilo je i velikih međunarodnih zvezda poput filozofa muzike Kšištofa Gučalskog, ali za mene su najzanimljiviji deo predstavljala izlaganja kolega sa Filozofskog fakulteta u Nišu. Još jednom sam shvatio zašto su ovakvi događaji dragoceni, i koliko bi niškoj akademskoj zajednici značilo da ih bude više. Iako su u pitanju bile kolege koje relativno dobro poznajem, sa kojima već profesionalno sarađujem, a sa nekim se družim i privatno, shvatio sam da ne znam ni blizu dovoljno o tome čime se i kako bave, a slutim da je i njihov utisak bio sličan.
Moguće je, doduše, i da su nas opuštenost, neformalnost, entuzijazam i prijateljska atmosfera koje su obeležile konferenciju još od dana zakazivanja, ohrabrili da damo sebi priliku da se pozabavimo temama koje pomalo izlaze iz našeg najužeg akademskog interesovanja. Za sebe mogu da kažem da je upravo to bio slučaj. Zahvaljujući ovoj konferenciji, dao sam sebi priliku da razvijem ideju koja me je zanimala i koju sam imao potrebu da razvijem, ali koja bi, da nije bilo ove konferencije, verovatno zauvek ostala samo u mojoj glavi. Ne mogu da tvrdim, ali mi se čini da su i druge kolege dale sebi sličnu slobodu da istraže teme koje su ih oduvek zanimale, ali za kojima inače nisu imali prilike da se bave. Rezultati su, po mom mišljenju, bili sjajni. Kao što zna svaki naučni istraživač, najbolji tekstovi neretko nastaju upravo ovako – kada damo sebi slobodu da se pozabavimo onim što nas zaista zanima. Konačno, na džez festivalu, sasvim je logično očekiti da najbolje stvari nastaju iz slobode da se improvizuje.
Zašto je ova konferencija bila drugačija od većine na kojoj sam do sada učestvova? Neću verovatno reći ništa novo ako kažem da je njena povezanost sa festivalom Nišvil, ali i šire od toga, sa fanovskom džez kulturom, jedan od ključnih razloga. Entuzijazam i ljubav sa kojima džez fanovi pristupaju onome što vole, neguju ga, podržavaju i razvijaju, dali su osnovni ton i ovoj konferenciji. Interdisciplinarnost i otvorenost za širu publiku, kao i razvijanje zajedništva i prisnosti, spontano su proizašli iz takve postavke stvari. Nadam se, zato, da ćemo se videti i naredne godine, i da će Niš u međuvremenu dobiti još sličnih događaja.
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
