Познати аустралијски етичар, Питер Сингер (Peter Singer) и италијанска филозофкиња Паола Кавалијери (Paola Cavalieri) указују на повезаност пандемије корона вируса са нехуманим третманом животиња на такозваним "мокрим тржницама“. Глобална криза изазвана корона вирусом по њима представља и прилику да човечанство коначно заувек забрани ове нехумане институције.
***
Апокалиптичне слике затвореног кинеског града Вухана стигле су до свих нас. Свет задржава дах посматрајући ширења корона вируса COVID-19, а владе предузимају или припремају драстичне мере које ће нужно жртвовати индивидуална права и слободе зарад општег добра.
Неки усмеравају свој гнев на првобитни недостатак транспарентности који је Кина демонстрирала у вези с избијањем вируса. Филозоф Славој Жижек указује на „расистичку параноју“ која се неретко крије иза опсесије COVID -19 вирусом, у тренутку у којем постоје многе друге болести које сваког дана односе људске животе. Они који су склони теоријама завере, верују да је вирус биолошко оружје уперено против кинеске економију. Међутим, мало ко спомиње, а још мање је спреман да се суочи са основним узроком епидемије.
И епидемија САРС-а (Severe acute respiratory syndrome; односно, тешког акутног респираторног синдрома) из 2003. и тренутна епидемија могу се пратити све до кинеских „мокрих тржница“ – пијаца на отвореном, на којима се животиње купују на лицу места, те се кољу пред очима купаца. Све до децембра 2019, сви који су били погођени вирусом су имали неке везе са вуханском пијацом, Хуанан.
На мокрим тржницама у Кини се многе животиње убијају и продају у циљу да буду поједене: младунчад вука, змије, корњаче, заморчићи, пацови, видре, јазавци и губавице. Сличне тржнице постоје у разним другим азијским земљама укључујући и Јапан, Вијетнам и Филипине.
У тропским и субтропским областима планете, на мокрим тржницама се продају живи сисари, перната живина, риба и рептили који су скучени у истим кавезима у којима им се мешају дах, крв и измет. Како је недавно известио новинар америчког националног јавног радија Џејсон Бобијен (Јасон Беаубиен): „Живе рибе у отвореним кадама пљускају воду по поду. Столови се црвене од крви, док се рибе секу и филетирају пред очима купаца. Живе корњаче и ракови се у сандуцима пењу једни на друге. Лед се топи на поду, претварајући се у бљузгавицу. Све је пуно воде, крви, рибљих крљушти и пилећих црева.“ Уистину – мокре тржнице.
Научници нам кажу да држати различите животиња у тесној, дуготрајној близини једне са другима, као и са људима, резултира стварањем нездраве средине у каквој се највероватније развила и мутација која је омогућила COVID-19 вирусу да зарази људе. Тачније речено, у таквом окружењу, корона вирус који је одавно присутан код неких животиња, прошао је кроз је убрзану мутацију прелазећи са једног на другог не-људског домаћина, све док није стекао способност да се веже за рецепторе људских ћелија, на тај начин се прилагођавајући људском домаћину.
Ови докази су навели Кину да 26. јануара спроведе привремену забрану трговине дивљим животињама. Ово није први пут да је таква мера уведена као одговор на епидемију. Након избијања САРС-а, Кина је забранила узгој, транспорт и продају цивета и осталих дивљих животиња, али је ова забрана укинута након свега шест месеци.
Данас многи гласови позивају на трајно гашење „тржница дивљих животиња“. Џоу Јинфенг (Зхоу Јинфенг), шеф кинеске фондације за очување биолошке разноврсности је позвао на трајну забрану „илегалне препродаје дивљих животиња“, те је наговестио да национални народни конгрес расправља о предлогу да закон о трговини забрани трговину угроженим врстама. Међутим, фокусирање на угрожене врсте је план да се скрене пажња јавности са ужасних околности у којима су животиње на мокрим тржницама присиљене да живе и умиру. Оно што свету заиста треба је забрана мокрих тржница.
За животиње, мокре тржнице су пакао на земљи. Хиљаде свесних, покретљивих бића, трпи сате патње и бола пре него што буду брутално убијена. То је само један мали део патње коју људи систематски наносе животињама у свакој земљи – на фабричким фармама, у лабораторијама и у индустрији забаве.
Ако застанемо и размислимо о ономе шта чинимо – а на то углавном нисмо нарочито спремни – склони смо да то оправдамо позивајући се на наводну супериорност наше врсте, на потпуно исти начин на који су се белци позивали на наводну супериорност своје врсте како би оправдали своје потчињавање „инфериорних“ људских бића. Али у овом тренутку, када се основни људски интереси јасно крећу у истом правцу као и интереси не-људских животиња, овај мали део патње који наносимо животињама нам пружа прилику да променимо став према припадницима не-људских врста.
Како бисмо постигли забрану мокрих тржница, мораћемо да превазиђемо неке специфичне културне склоности, као и отпор повезан са чињеницом да би забрана узроковала економске тешкоће онима који на овим тржницама зарађују за живот. Али, чак и ако не укажемо не-људским животињама морално уважавање које заслужују, катастрофалне последице све чешћих глобалних епидемија (или пак пандемија) претежу над овим локализованим бригама.
Мартин Вилијамс, публициста из Хонг Конга, специјализован за очување животне средине, исправно примећује: „Све док овакве пијаце постоје, вероватноћа да ће се појавити нове болести остаје. Време је да их Кина затвори заувек. Једним потезом би се остварио напредак у заштити права животиња и очувању природе, те смањио ризик од болести ’створене у Кини’ које штете људима широм света“.
Међутим, ми бисмо спремни да одемо и даље од тога. Историјски гледано, трагедије су понекад доводиле до значајних промена. Пијаце на којима се животиње живе продају и касапе, морају бити забрањене не само у Кини, већ широм света.
Питер Сингер
Паола Кавалијери
(Превео и уредио: Владимир Лукић; фото: Алекса Скочајић)
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
Повезане теме
