Тренутно смо суочени са проблемом ширења коронавируса. Да ли, упркос томе што смо сваког дана обасипани забрињавајућим подацима, постоје неке ствари које нас у оваквој ситуацији могу охрабрити? Чарлс Фостер (Charles Foster), професор медицинског права и етике на Универзитету у Оксфорду, сматра да постоје.
***
ПАНДЕМИЈА КОРОНАВИРУСА ЈЕ КАТАСТРОФА ЗА СВЕТ, АЛИ МОЖДА ДОНОСИ И НЕКЕ ДОБРЕ СТВАРИ
Зарад јасноће, и у нади да ћу предупредити злонамерне коментаре, желео бих да одмах на почетку изнесем две ограде. Прво, наравно да се не радујем епидемији. Она ће изазвати смрт, бригу, неугодност и велику физичку и економску штету. Људски животи и средства за живот ће бити уништени. Несразмерно велики терет ће пасти на плећа старих, слабих и сиромашних.
И друго, ове идеје су прилично баналне и требало би да буду очигледне свакој умерено промишљеној особи, сасвим просечног моралног сензибилитета.
Имајући то у виду, ево неких потенцијално позитивних ствари које би могле произаћи из ове пандемије:
1. Она ће нам показати да су државне границе вештачка творевина
Вирус не носи пасош нити признаје границе. Једини начин да се спречи његово ширење је да се у потпуности затворе гранични прелази, што не заговарају чак ни најекстремнији националисти. То би значило претварање држава у затворе у које нико нити улази нити из њих излази, или се бар не враћа када једном оде. У свету где се здраво за готово узима да су границе значајне, не шкоди подсећање на једноставну чињеницу да људи живе у недељивом свету.
Сарадња држава је кључна за борбу против епидемије. Та сарадња ће највероватније поткопати националистичку реторику.
2. Помоћи ће нам да схватимо да људи нису острва
Атомистички модел особе као билијарске лопте, модел који доминира политичким и етичким мишљењем на Западу, смешан је с биолошке и неодржив са социолошке тачке гледишта. Границе наше индивидуалности су порозне. Ми се преливамо једни у друге и преносимо једни другима како недаће тако и радости. Заразна болест је добар подсетник на нашу међусобну повезаност. Она нам може помоћи да повратимо свест о друштву.
3. Може охрабрити одговарајућу врсту локализма
Интернационализам ће можда ојачати и ја се надам да ће се то десити. Али уколико смо сви закључани једни с другима у локалном карантину, можда упознамо суседе и чланове породице које смо иначе занемаривали. Можда ћемо бити мање расути, па тиме и доступнији људима око нас.
Можда чак откријемо да су наше локалне шуме лепше од страних плажа, и да локални пољопривредници гаје бољу и јефтинију храну од оне која циркулише (наносећи притом штету климатким условима) широм планете.
4. Може охрабрити алтруизам
Ванредне ситуације често изазивају како оно најбоље, тако и оно најгоре у нама. Епидемија може однеговати генерацију алтруистичких хероја.
5. Може нас подсетити на неке иначе занемарене категорије становништва
Смртност и озбиљна обољења су доста виши међу старијом популацијом, најмлађима и код оних који већ болују од других болести. Када доносимо законе и одлучујемо о јавним политикама, ми то најчешће чинимо имајући на уму оне за здраве и виталне. Епидемија треба нас подсети да они нису једини који имају улог у функционисању друштва.
6. Може смањити могућност настанка будућих епидемија
Лекције научене из епидемије коронавируса ће донети дивиденде у будућности. Имаћемо много реалнију процену опасности од преласка вируса са врсте на врсту. Концепт «јавног здравља» (који је у оквиру медицине био третиран као небитна специјализација) сада бива рехабилитован. Јасно је да приватно здравство не може да буде довољан одговор. Много смо научили о обуздавању и ублажавању инфективних болести. Постоје веома конкурентни и удружени напори са циљем да се направи вакцина, и вакцине против будућих вирусних изазова ће вероватно, као последица тога, бити прављене брже.
7. Може нам дати реалнији увид у могућности медицине
Медицина није свемогућа. Увиђање ове чињенице може нам помоћи да постанемо свесни својих слабости. Последице тога није лако предвидети, али живети у свету какав он стварно јесте, уместо у свету заснованом на обмани, највероватније је добра ствар. Такође, препознавање сопствених слабости може нас учинити скромнијим и мање арогантним.
8. Може бити корисна за дивље животиње
Кина је објавила трајну забрану трговине и конзумирања дивљих животиња. То је само по себи веома значајно за очување животињских врста, за благостање животиња, као и за људско здравље. Надајмо се да ће и друге земље следити овај пример.
Чарлс Фостер
(превео и приредио: Душан Раденковић; фото: Алекса Скочајић)
Видео прилог
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
Повезане теме
