Интернационализација

Посета Великом Трнову 2024. године: неговање традиционалне сарадње и научна размена

Коментари
Посета Великом Трнову 2024. године /

Успешна сарадња између Филозофског факултета Универзитета у Нишу и Филолошког факултета Великотрновског универзитета траје већ двадесет три године и развија се са сваком новом разменом. Ова дугогодишња веза је не само резултат професионалних активности већ и међусобног поштовања и уважавања, те стварања и неговања пријатељстава. У оваквом контексту наставници, сарадници и студенти Филозофског факултета у Нишу сваке друге године организују посету Великом Трнову (у години између тога из Великог Трнова креће се ка Нишу), која није само службено путовање, нити само екскурзија, већ је усаглашена комбинација службеног путовања и екскурзије. Другим речима, у питању је радно путовање обележено дружењем и занимљивим активностима, које уједно имају и едукативну црту.

То је начин на који сам ја доживелa посету Великом Трнову у периоду од 18. до 21. априла 2024. године и дешавања током тих неколико дана. Иако сам студент Филозофског факултета још од 2017. године, будући да на основним студијама (нажалост) нисам учила бугарски језик, нисам до сада била у прилици да учествујем у овој размени. Ипак, сада сам била истовремено и део „професорског” и део „студентског” тима, што има својих предности јер укршта две перспективе. Већи део времена, онај који сам провела са студентима, омогућио ми је да видим како ова размена изгледа у очима оних који долазе да се друже, уче језик, упознају колеге и њихову културу. Учествовање на научној конференцији, те обавезе и одговорност (јер она ипак има атрибут међународна) које то са собом носи задржало ми је и свест о томе да сам ту као научни радник, нека врста амбасадора који треба да представи део онога што се у Нишу ради на пољу филологије, односно, да представим свој факултет и себе као истраживача и контрастивисту.

Обе стране ове посете у мојим очима остале су испреплетане: имали смо прилику да посетимо много лепих места у Трнову (нека од њих важна су и за српску историју), да осетимо дух града и стекнемо утисак о људима који у њему живе, да пробамо храну и искусимо део тамошњег културног живота, а са друге стране да будемо део размене научних знања и сарадње академских институција. Конференција која је тамо одржана, ипак, није била обично смењивање излагача. Свако је имао посебну емоцију, посебну везу своје теме са Трновом и бугарским језиком, односно Нишем и српским језиком, иако су тема скупа биле границе у култури Бугара и Срба. Било је и неколико веома емотивних момената будући да су излагали и неки од професора који су као лектори радили и живели у Нишу и тако нераскидиво везали ова два града. Посебно упечатљив тренутак за мене био је када је професорка Ценка Иванова, једна од оних професора који су својевремено успоставили сарадњу између двају факултета, изговорила како је тај дан за њу био празник. Тада сам схватила да научни радници и наставници, посебно наставници језика, свој посао тешко могу да одвоје од приватног живота будући да садржаји које предају и културу коју са собом носе и преносе не могу да изолују од својих емоција.

Усудила бих се да кажем да су ти дани за све нас били својеврсни празници: посебни у нашим студентским животима, дани повезивања са људима који су нам тако слични, а опет имају шта другачије да нам понуде и чему да нас науче. За неке од нас то је била одлична прилика да у научном раду и учењу пођемо у једном новом смеру, али и велика част што као наследници својих професора можемо да наставимо сарадњу која има чврсту основу и покажемо још млађим колегама како све то треба да се одвија: тако да све буде уживање, а да истовремено од тога стекнемо и вишеструку добробит.

Сања Стевановић, докторанд на студијском програму Стране филологије

Велико Трново , Филолошки факултет Великотрновског универзитета , Филозофски факултет у Нишу , Границе у култури Бугара и Срба , конференција ,

Коментари



Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.

Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.

Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.

ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.


Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.


600/600