КОРИФЕЈИ СТУДИЈА НАЦИОНАЛНЕ ФИЛОЛОГИЈЕ XII

Славећи Дан матерњег језика, разговарале смо са Биљаном Васић и др Савом Стаменковићем, некадашњим студентима Филозофског факултета у Нишу, а сада вишегодишњим лекторима за српски језик на Софијском универзитету и на Великотрновском универзитету у Републици Бугарској. Уз залагање др Валентине Седефчеве, лектора за бугарски језик на Филозофском факултету у Нишу, подсећамо да је на Филозофском факултету у Нишу 18. децембра 2023. године свечано отворена Језичка лабораторија за симултано превођење, односно фонетска учионица, при чему је тај пројекат финансирало Министарство спољних послова Бугарске. 

Које уџбенике српског језика као страног користите и каква су искуства у пракси?

Б. В.: Када сам 20. децембра 2008. године кренула за Софију, у коферу сам понела само два уџбеника за српски као страни – општепознати уџбеник Боже Ћорића за почетни ниво и један за средњи ниво у издању Института за стране језике – „Српски језик за странце 2”, чији су аутори Гордана Вићентијевић и Љубица Живанић. То је мање-више било све. Морала сам сама да припремам материјале у складу са планом и програмом, а нисам имала никаквог искуства у настави српског као страног. То је било јако изазовно и напорно. Све сам учила у ходу. Резултат тог, сада већ петнаестогодишњег, рада jeсу и два уџбеника за Ц1/Ц2 ниво (у коауторству са колегиницом Татјаном Дунковом) за наше студенте. Они који сада почињу да се баве лекторским послом, односно почињу да самостално или у оквиру школа предају српски као страни, имају на располагању много више уџбеника. То су, пре свега, Азбукумова издања. Издвојила бих посебно најновије издање уџбеника „Учимо српски 2” из 2022, као и уџбеник „Аз буки српски 3”. У издању Софијског универзитета изашао је и уџбеник колегинице Росице Стефчеве за Б1/Б2 ниво. Много је лакше када имате уџбенике, ма колико несавршени они били, јер онда имате основу коју можете надограђивати својим вежбама, користећи различите веб-алате, картице, игре итд.

С. С.: Моје искуство је показало да савршеног уџбеника нема и да уџбеник није довољан. Лектор мора да прави своје материјале за часове. Неким уџбеницима недостаје више граматичких вежбања, у некима је премало текстова, неки су више намењени говорницима несловенских језика и сл. Све зависи и од тога какве предмете водите. За интензивне курсеве, односно оне на којима треба прећи више градива за кратко време, бирам уџбенике Филозофског факултета у Новом Саду. За неки, да кажемо, нормални темпо користим или Азбукумове уџбенике или уџбенике Института за стране језике. Можда су Азбукумови најуједначенији, у смислу да нуде и текстове за читање, и граматичка вежбања, а лекције прате и аудио-снимци. Уџбеници са Института су ми најдражи у смислу да сам као лектор почео са њима и да их најлакше „допуњујем” својим материјалима. Наравно, користим и делове других уџбеника – за више нивое узимам понешто из уџбеника Биљане Васић и Татјане Дункове, за све нивое делове из уџбеника колегиница из Пољске Катарине Либер и Славице Прпе итд. Врло су корисна вежбања и игре из „Српског за странце” Павла Ћосића.

Које све речнике и приручнике користите у настави српског језика као страног?

Б. В.: За припрему часова и у раду са студентима користим најразличитије речнике у зависности од наставне јединице – од једнотомног речника Матице српске, речника САНУ, преко фразеолошких речника, речника жаргонизама, специјализованих речника (економија, банкарство, право итд.), па све до различитих електронских речника доступних на интернету. Наравно, користимо и правописне приручнике, граматике итд. Посебно бих издвојила и приручник „Српски с лакоћом”, који је намењен управо предавачима српског језика као страног. Приручник приређује проф. др Весна Ломпар. Садржи прилоге за почетни, средњи и напредни ниво које су написали лектори и предавачи српског језика као страног. Ти прилози могу доста помоћи онима који су на почетку. Изузетно је значајан и тематски зборник радова „Српски као страни језик у теорији и пракси”.  

С. С.: За превод користимо највише „Српско-бугарски речник”, чији су аутори Антон Живков Зарков и Пламен Костов Трифонов, и „Бугарско-српски речник”, који је саставио Марин Младенов. Када обрађујемо лексику по темама, ту је „Српско-бугарски тематски речник” Маријане Алексић и Ценке Иванове. Наравно, при руци су нам у Српском кабинету и речници Матице српске, САНУ, речници архаизама, жаргона, синонима... Користимо различите приручнике – оне које су писале колеге из Центра за српски језик као страни Филолошког факултета, из Завода за унапређивање образовања и васпитања…

Које тематске јединице из области језика сматрате најзахвалнијим за обраду на часовима с обзиром на матерњи језик студената којима предајете српски језик као страни, а које представљају изазов?

Б. В.: Најпре, морам да истакнем да је нашим студентима српски језик основни предмет студија и да они поред лекторских вежби имају посебне часове фонетике, морфологије, синтаксе, прагматике, историје језика, као и књижевност. Поред мене на факултету ради још доста колега из Бугарске. Оно што сви примећујемо (и што је очекивано) јесте да студенти имају највише проблема са падежима, са рекцијом глагола и именица, са редом речи, глаголским видом. На почетним нивоима то је изговор и писање гласова ћ, ч, ђ, џ. На вишим нивоима то су, између осталог, условне реченице.

С. С.: На почетку је студентима тежак изговор тзв. меких српских сугласника. Тешко им је да разликују ч и ћ, џ и ђ. Често, посебно ако су из источног дела Бугарске, скраћују вокале. Тешко се навикавају и на то да женски и средњи род именица и придева имају своје наставке у множини, тј. да нису једнаки са мушким. Касније су највећи проблем, наравно, падежи. Ипак, уз мало труда и то се реши…

На које начине је перцепција српског језика код странаца другачија него код изворних говорника српског језика?

Б. В.: Када почнете да предајете српски странцима, онда схватите да то скоро па да нема никакве везе са методиком наставе српског језика као матерњег и са начином на који сте учили у школи и на факултету. На срећу, данашње генерације студената се још током студија могу сусрести са методиком наставе српског као страног. Сматрам да је то изузетно важно и неопходно. Не можете падеже, на пример, предавати на исти начин као што се то ради у основној школи када је српски језик матерњи. Исто важи и за компарацију придева, за све граматичке јединице. Оно што се вама чини логичним и једноставним странцу који учи српски ће веома често бити апсолутно неразумљиво. Треба у потпуности променити перспективу. Управо захваљујући тој промењеној перспективи, и ми као лектори и предавачи српског језика као страног можемо доћи до бројних спознаја о свом матерњем језику и приметити многе ствари на које никада раније нисмо обраћали пажњу. У једном тренутку почињете да измишљате нека своја правила како бисте помогли студентима – тако сви моји студенти знају правило „ИКЕА без К”, тј. тако запамте множину личних заменица, именица и придева (онИ, онЕ, онА; телефонИ, књигЕ, писмА; лепИ, лепЕ, лепА) итд.

Познавање језика који је Вашим студентима матерњи може бити од велике помоћи јер ћете онда имати идеју шта може бити проблем.

С. С.: Све оно што нама као изворним говорницима делује природно и логично странцима најчешће не изгледа тако. Већ сам поменуо тај род у множини који бугарски језик нема. Компаратив се прави по другом моделу, имају више глаголских времена, само остатке падежа (нпр. вокатив за мушка имена, неке окамењене падежне облике за личне заменице). Странци просто уче српски тако што га упоређују са матерњим језиком и са другим страним језицима које су учили. Барем у почетку. Зато је лектор који познаје језик својих студената у огромној предности. Ако ту предност нема, мора да ради полако и пажљиво, да исправља све грешке које се код студената јављају, најчешће као трансфер из матерњег језика.

На који начин својим студентима приближавате српску културу? Шта им је најзанимљивије у српској култури?

Б. В.: Трудим се да језик увек предајем у контексту културе, јер другачије просто не може. Поред језичких компетенција изузетно је важно развијати и интеркултурну компетенцију, упознавати студенте са најразличитијим аспектима наше културе. Користим слике, музику, видео-материјале, читамо и преводимо текстове из лепе књижевности… Говоримо о српским традицијама. Организујемо поетске вечери. Пре много година организовала сам екскурзију и повела студенте у Жичу, Студеницу, Вишеград... У децембру прошле године, поводом бугарског Студентског празника, једна група студената била је у Нишу. Задатак лектора није само да студенте научи језику већ да их упозна са културом, традицијом, вредностима; да ради с љубављу, а кад студенти то осете, онда настаје чаролија и онда крену сами да истражују, путују, уче.

С. С.: Нажалост, студентима који почињу да уче језик углавном је позната само српска турбофолк музика. Ипак, и то је некаква основа. Наравно, током студирања се упознају и са другим музичким жанровима, као и шире са културом српског народа. Ту највише помажу књижевна дела (најчешће су то песме, кратке приче, делови романа), филмови, различите емисије са српских телевизија. Ја у настави посебно користим књижевна дела. Не само зато што сам доктор књижевности већ и зато што се језик тако најлакше усваја. Није тек тако у методици страних језика све популарније учење страних језика кроз књижевност. Наравно, важна су и путовања. Сваке друге године, захваљујући пројекту Центри и периферије Балкана, наши студенти могу да оду до Ниша на четири дана. Приватно и сами организују сличне екскурзије, а ја сам увек ту да им препоручим шта да у одређеном граду Србије и уопште бивше Југославије посете, виде, пробају...

У којим све ваннаставним активностима су учествовали студенти којима сте предавали српски језик као страни?

Б. В.: Често организујемо различите тематске или поетске вечери поводом празника и јубилеја (божићне приредбе, вече посвећено Мики Антићу, Бранку Миљковићу, Душку Радовићу). Прошле године смо се укључили у акцију „Март, месец српског језика”. Неколико година студенти су активно писали за наш сајт (нажалост, тренутно није у функцији). Размишљамо и о електронском часопису. 

С. С.: Од почетка свог рада на Великотрновском универзитету организујем пројекције филмова у оквиру активности које смо назвали Словенска кинотека. Наравно, на програму доминирају српски филмови. Студенти се после пројекција укључују у дискусију о филму, а касније пишу и кратке приказе. Често раде и на преводу филмова које приказујемо. Ван часова заједно читамо и књижевна дела (најчешће драме) и о њима разговарамо. За Божић и Ускрс Катедра „Славистика” од свог оснивања организује приредбе, на којима студенти излажу презентације о српским обичајима, знаменитим личностима, градовима и сл. Преко конкурса „Трансформације” сваке године награђујемо студента који је најбоље превео дато поетско или прозно дело са српског језика на бугарски језик.

Каква су ваша искуства у превођењу са српског језика и на српски језик?

Б. В.: Захваљујући Министарству културе и различитим пројектима, последњих десетак година преведен је велики број књига, пре свега, са српског на бугарски језик. Иако наши студенти читају дела у оригиналу, то је сјајна иницијатива, јер се на тај начин много већи број људи може упознати са нашом књижевношћу, али и обрнуто. Такође, велику захвалност лично (али и катедра и студенти) дугујем проф. Јордани Марковић и Филозофском факултету у Нишу. На иницијативу професорке Јордане и уз залагање професора Горана Максимовића, који је у то време био декан, објављени су преводи појединих песама Мике Антића и Бранка Миљковића.

С. С.: Осим најбољих превода са већ споменутог конкурса „Трансформације”, ВТУ штампа и друге преводе студената, најчешће у годишњаку „Балкански калеидоскоп”. Има и неколико часописа, нпр. „Литературен вестник”, који радо штампају преводе са српског језика. Нажалост, уопштено сагледано, подршка преводилаштву у Бугарској, као и у Србији, није на задовољавајућем нивоу. Преводи се слабо плаћају, па се и преводи мало. Књижевна дела се углавном преводе преко пројеката.

Има ли међу вашим студентима осведочених преводилаца српске књижевности?

Б. В.: Осим студената који су превели песме Мике Антића и Бранка Миљковића, многи наши бивши студенти раде као преводиоци, али њихов фокус није на књижевности. Углавном преводе наше серије и филмове или је то симултани/консекутивни превод на различитим конференцијама, у телевизијским гостовањима итд.

С. С.: Много наших бивших студената ради у кол-центрима или фирмама које сарађују са Србијом. Књижевних преводилаца имамо мало, и то је углавном нешто што се ради спорадично. Разлоге сам већ навео. Ипак, наша докторанткиња Мартина Атанасова је одлично преводила драме Љубомира Симовића и поезију Милене Марковић, па се надам да ће и наставити у том смеру. Студенткиња треће године Јоана Димитрова преводи књижевна дела у оквиру „Читалачких лабораторија”, пројекта који је сама покренула, тако да се надам да ће и то прерасти у нешто шире и озбиљније.

Како је организовано усавршавање лектора српског језика у Републици Србији? Постоје ли усвршавања изван граница наше земље, тачније, изван Београда?

Б. В.: Морам да похвалим залагање Међународног славистичког центра и њихов Курс за усавршавање лектора. Више пута сам била у прилици да учествујем на овом курсу и мислим да је то сјајна могућност за лекторе. Предавања, радионице, умрежавање са колегама, размена идеја и искустава, то је нешто на чему сам заиста бескрајно захвална.

С. С.: Курс за усавршавање лектора који организује МСЦ похађао сам три пута и ту је заиста било корисних ствари – и што се тиче методике наставе, и што се тиче умрежавања лектора српског језика, које је од велике важности. Што се тиче других курсева, знам да је колегиница Сандра Влаинић у Прагу организовала кратак курс који је делимично покривао и методику наставе српског као страног. Добио сам једне године и нешто материјала са курса за наставнике хрватског као страног, који су такође били корисни.

Каква су ваша искуства у мобилности наставног особља? Коју славистичку катедру у иностранству бисте издвојили као најорганизованију?

Већ неко време наша катедра, односно наш факултет, немају потписане уговоре о сарадњи у оквиру Еразмус+ пројеката са Србијом. Раније су наши студенти и предавачи ишли у Крагујевац и Ниш, а такође смо и ми примали студенте и професоре са Филозофског факултета у Нишу и са Филума. Пре пандемије је све то некако стало. Надам се да ће се та сарадња опет успоставити. Сарађујемо са другим земљама, па у летњем семестру очекујемо гостовање колегинице Сање Милетић, која ради као лектор српског језика у Лођу.

С. С.: Еразмус пројекат на ВТУ функционише одлично. Често имамо гостовања слависта из других земаља, а и сами смо у прилици да тамо путујемо. Мени се чини да су најбоље организоване славистичке катедре у Пољској, посебно она у Лођу, на којој сам држао часове 2021. године. Сања Милетић са Универзитета у Лођу посетила је ВТУ следеће, односно 2022, године. Таква размена наставника једнако је важна као и размена студената.

Да ли сте лектор искључиво српског језика или је вашој надлежности прикључен и још неки језик из тзв. БХС групе?

Б. В.: На нашој катедри студенти уче и српски и хрватски стандард. Поред мене, ту је и лектор из Хрватске. Ја држим само часове српског језика.

С. С.: Студијски програми на ВТУ, било да су у оквиру славистике или примењене лингвистике, у називу имају „српски и хрватски језик”. Будући да у Трнову нема лектора за хрватски језик, као што је то случај у Софији, ја држим наставу и српског и хрватског стандарда. Радим по систему где је српски главни стандард, а хрватски предајем указујући на разлике у односу на српски. Уџбеници за српски су главни, али их увек прате и уџбеници за хрватски као страни, као допунска литература. Студенти имају задатак, како на часовима тако и на испиту, да текст са једног стандарда прилагоде другом стандарду, а на вишим нивоима и да текст са бугарског језика преведу и на српски и на хрватски стандард. Анализирамо разлике у граматици и лексици, у почетку мање (на нивоу рефлекса јата и најфреквентнијих речи), касније детаљније. Иако је радити тако мало теже, овакав програм је одличан зато што омогућава боље позиционирање наших студената на тржишту рада.

Које савете имате за будуће лекторе српског језика?

Б. В.: Прво и основно, да се држе златне максиме „мање је више”, да не покушавају да импресионирају својим знањем износећи мноштво информација, правила и изузетака, нити да постављају високе критеријуме (као за српски као матерњи), јер на тај начин могу само уплашити своје студенте. Посаветовала бих их да користе све предности које има ИКТ, наиме, веб-алате, интерактивне табле, видео-материјале – јер су наши ученици данас представници нових генерација које уче на другачији начин. На крају, дала бих им савет да се усавршавају и умрежују са колегама, али оно што је пресудно јесте да воле тај посао и да уживају у томе.

С. С.: Први савет је да забораве на предавање српског као матерњег и да му приступе као страном језику. Важно је да што више поједноставе језичка правила студентима и да им учење на све могуће начине олакшају – кроз игре, аудио-материјале, видео-материјале и сл. Треба и разговарати са колегама, учити и од њих, али и пратити нове тенденције у настави страних језика. У том смислу, природно, предњачи енглески, али се већина техника, игара и сл. може успешно прилагодити настави српског као страног. На крају, треба стално пратити напредак студената и разговарати са њима – они ће најбоље објаснити шта им недостаје и на чему треба додатно радити.

Кратке биографије

БИЉАНА ВАСИЋ (1982: Ниш) дипломирала је на Групи за српски језик и књижевност Филозофског факултета у Нишу. Ради као лектор за српски језик на Софијском универзитету „Св. Климент Охридски” од 2008. године. Њена главна интересовања повезана су са наставом српског језика као страног и у вези су са применом веб-алата, слике и анимације у настави језика. Аутор је материјала за српски језик у два уџбеника: Татяна Дункова, Биляна Васич, Учебник по сръбски и хърватски език (Ниво С1/С2), Част първа, Университетско издателство „Св. Климент Охридски”, София, 2015. и Татяна Дункова, Биляна Васич, Учебник по сръбски и хърватски език (Ниво С1/С2), Част втора, Университетско издателство „Св. Климент Охридски”, София, 2017. Један је од аутора прилога у приручнику Српски с лакоћом.

САВА СТАМЕНКОВИЋ (1983: Подгорица) дипломирао је и докторирао на Департману за српску и компаративну књижевност на Филозофском факултету у Нишу. Ради као лектор за српски и хрватски језик, књижевност и културу на Великотрновском универзитету „Свети Кирил и Методиј” у Бугарској од 2014. године. Држи наставу везану за српски и хрватски језик и књижевност, историју, културу и превод на основним и мастер студијама. Аутор је једне монографије и већег броја научних радова. Области интересовања су му: компаративна књижевност, фантастика, филм, глотодидактика.

Интервју су водиле проф. др Кристина Митић и доц. др Александра Јанић

*Припремљено у оквиру пројекта Српски језик и књижевност у фокусу, који се изводи на Филозофском факултету Универзитета у Нишу (336/1-6-01).

 србистика , српски језик као страни , лектори , Република Бугарска , Софија , Велико Трново , српски језик и књижевност ,

Фото галерија

Коментари

Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.

Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.

Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.

ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.

Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.