0%
Садржај
О аутору
Зашто је нашем друштву неопходна критичка историграфија на Филозофском факултету?
Занимање јавности за историју никада није престајало! У наше време као да постоји још снажнији талас жеље да се боље упозна породична, локална или општа прошлост. Ова појава се можда може објаснити дубоком и, показује се, дуготрајном кризом кроз коју пролази наше друштво. Суочени са бројним разочарењима, препрекама у свакодневном животу и сличном пратећим појавама, многи појединци добронамерно траже одговоре у ближој или далекој прошлости пратећи добро познату максиму да је ИСТОРИЈА УЧИТЕЉИЦА ЖИВОТА. У свакодневном говору се често понавља са великим убеђењем да је живот некада био једноставнији и безбрижнији, доносио мање општих недаћа и, једноставно речено, омогућавао појединцима и породицама да живе срећније животе, а друштвима да се равномерније и брже развијају. Обрасци друштвених уређења древних цивилизација изненада постају примамљиви нестручњацима јер наизглед нуде лака решења за актуелне недеће. Као да су људу у прошлости имали снажнију вољу, да се постојаније придржавало моралних норми, а положај појединанаца и међуљудски односи били одређени неприкосновеним правилима. Тим путем поједине епизоде из прошлости, о којима се површно упознају преко интернет портала и сајтова или литературе различитог квалитета, постају много више од пуке жеље да се упозна живот у давна времена или интелектуална разбибрига. На пример, средњи век се узима као време изузетне личне оданости, када су витезови и племенити ратници доследно пратили своје господаре. У ризницу примера из раздобља ратова за ослобођење и уједињење српских земаља 1912-1918. године се посеже када треба истаћи херојско и непоколебиво држање ратника. У таквим околностима, од писца овог текста као универзитетског професора у много прилика бројни саговорници сличног профила су очекивали да откријем неку дубоко чувану тајну, која би могла помоћи овом напаћеном народу да крене даље.
На жалост, таква формула не постоји! Заправо, никада неће ни бити отркивена, али не треба очајавати. У лепом граду на обали Нишаве постоји Департман за историју Филозофског факултета који се бави критичком социолошком историографијом.
Шта је то историографија? Делатност која се претежно заснива на писању о прошлости.
Шта је то критичка историографија? Ради се о НАУЧНОЈ делатности која у светским оквирима оквирно постоји од средине 19-ог века. У њеним темељима стоји рад на писаним (повеље, историјска дела, хронике итд.) и материјалним (новац, остаци градова, ликовне представе итд.) историјским изворима који су подвргнути СТРУЧНОЈ КРИТИЦИ (критици) ради утврђивања веродостојности, односно времена и места настанка, али и аутора или сврхе настанка појединих извора.
Шта је то социолошка историографија? Распрострањено је уверења да се историјска наука бави искључиво појединачним догађајима (битка, дворска завера, подизање појединих објеката итд.) и њиховим описом (време, место, учесници, редослед догађаја итд.). Савремена историјска наука свакако не запостаставља ту сферу рада, али претежно тежи проучавању целине прошлих друштва како би створила што потпунију слику о томе како су организација рада, државна управа, писменост или култура прошлих цивилизација изгледали, односно какво је било место истакнутих појединаца или читавих слојева становништва у сложеним друштвеним устројствима. У том циљу савремени историчари се ослањају на мултидисциплинарна истраживања и узимају у обзир и резултате сродних наука: социологија, историја, право, економија, политикологија, демографија итд. То можемо приближити на примеру организације заната у Европи. У средњем веку главно обележје су били еснафи, тј. цехови. Старали су се да занатски производи буду стандардног квалитета и тиме дуго доприносили развитку технике. Међутим, већ у позном средњем веку у деловима Европе (Фландрија, Италија) јављају се и мануфактуре, где је присутна подела посла, примена нових техника и већа продуктивност. У таквим околностима производи појединачних занатлија више нису конкурентни, а носиоци некада просперитетних занимања постепено почињу да сиромаше, што је била основа за дубоку социјалну кризу. Имајући на уму ово научно искуство, добри познаваоци историје могу да проникну и у бројне савремене позитивне или неповољне токове друштвене збиље.
Да закључимо, врхунски стручњаци нашег факултета могу помоћи нашим студентима и посетиоцима бројних трибина и предавања са научно-популарним садржајем да се упознају са сложеним процесима који су се одвијали у прошлости. При томе, постоје и извесне законитости које се понављају без обзира на честе смене цивилизација на временској лествици. На основу тих искуства, наша установа заиста може пуно помоћи да се боље РАЗУМЕ САДАШЊОСТ.
Добро сте дошли да нам се придружите на том племенитом и узбудљивом путу.
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
Повезане теме
