Уметнички мозаик социолога, историчара, србиста, психолога и студената француског језика (III)

Настављамо са представљањем уметничког стваралаштва студената и професора са Филозофског факултета. Пред Вама је нови избор поезије, прозе и фотографија колега са више студијских програма Филозофског факултета у Нишу.

Музика на радију

И онда сазнаш.

Да праве љубави

нису суђене.

Да је срећа пролазна

попут

годишњег доба.

И да после ње остаје

кап црног вина

и по која суза низ образе.

Туга коју волиш

део је тебе.

Ватра на коју се

опечеш.

Жар који волиш.

Ожиљак који носиш.

Писати о греху

из прошлости и

додирима који не бледе.

Сваки наш покрет руке,

праћен је музиком на радију.

Добар бит за емоције и

покоју реч у бележнику.

(Јована Ђокић, студент Социологије)

СВИТАЊЕ

Могао сам живети и без овога, прену се он из читаве сцене првог загрљаја са сунцем, вративши се на узрок због којег се нови дан баш сада родио. Често је слушао како да би се неко родио неко други мора да умре. Она је умрла. Умрла је за ово свануће, а да нико није знао. А да она није знала. Да нисам тек сада сазнао да су дани овако скупи, не бих ни живео, поновио је више пута, али не онако да сваки следећи пут буде само лоша верзија првог, већ као да сваки носи потпуно различито значење. (Целу причу Свитање прочитајте на линку http://kkfilfak.com/archives/2190)

(Страхиња Костадиновић, студент Историје)

3.

Рука,

Твоја рука,

Преко моје руке.

И моја преко твоје.

Па опет друга твоја

Преко друге моје.

Удишем твој мирис,

Не дишем ваздух.

Пред тобом

он је миноран.

И док се присећам јутра с циметом,

Кроз мисли ми пролази онај

Осећај

Док је твоја рука

Преко моје.

Јесам га заборавила,

Признајем.

Сан ми га је вратио.

(Ивана Митић, доцент на Департману за српски језик)

Hotel

Bojažljivo je izašao u hodnik, osvćući se oko sebe i priželjkujući da ponovo čuje glas, kako bi odredio odakle dopire. Hodnik je bio veoma slabo osvetljen zidnim lampama koje su stajale nasuprot njemu, a jedna od njih već neko vreme je stajala ugašena. Na kraju hodnika se nalazila kuhinja u sklopu trpezarije, iz koje ga je nepomično iz mraka posmatrala bleda silueta veličine nekog deteta. Marko je bacio pogled u pravcu kuhinje i ugledao tu pomalo amorfnu figuru kako nepomično stoji i kao da zuri u njega. Oči su joj poput mačjih sijale u mraku, a pogled joj nije bio blagonaklon i prijateljski.  Prođoše ga žmarci svud po telu, a noge počeše polako da klecaju, gotovo spremne da ga svakog časa izdaju. Približavao se kuhinji sporo i lenjo, kao da su mu noge izlivene od olova ili nekog drugog teškog metala. Zastao je kada mu se učinilo da se utvara pred njim zlobno osmehuje. Po prvi put se iskreno plašio za svoj život. (Прву главу хорор романа Хотел можете прочитати на линку http://kkfilfak.com/archives/2066).

(Алекса Костадиновић, студент Психологије)

THAT MORNING’S BEAUTY

Tamely and softly walks the morning

Over the blades of endlessly green grass.

It left the night and me scorning

the sorrow which will never pass.

It was the dweller beyond the colour,

for years and centuries forgotten,

frozen in the lakes, dark and polar,

but suddenly in your eyes begotten.

I saw it! or I suppose I have might,

because departure changed it to a spark.

It flashed and died in its trembling flight.

There came the night, deep and dark,

again the blackness of your sight,

amid the ashes remained a burnt mark.

(Невенка Баланесковић, студент Француског језика и књижевности)

Сва дела присутна у колажу објављена су у електронском часопису „Без лимита”.

До нових прилога,

Сања Стевановић, студент Србистике и Немачког језика и књижевности и уредник рубрике „Језички Вавилон” електронског часописа „Без лимита”.

Аутор фотографије: Јована Денчић, студент Психологије

 уметност , србистика , енглески језик , француски језик , историја , Социологија , психологија ,

Коментари

Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.

Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.

Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.

ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.

Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.