Стални развој свих наука током XX и XXI века условио је да се они који се баве образовањем, почињу бавити и усавршавањем начина на који се врши провера знања писменим путем, како у основној и средњој школи, код ученика, тако и на факултетима код студената. Уобичајено је било сво ово време да се провера знања врши на два начина. Први се заснива на чињеници да се испитанику да одређен број задатака и према томе на колико је тачно одговорио да одговарајућа оцена; други је био да се појединачна питања у зависности од тежине бодују и према сакупљеним бодовима добије оцена. Управо из жеље и намере да се усаврши начин на који се проверава знање и одређује његов минимум, у конкретном случају студената, настала су ткз. обавезна питања.
Писмени начин проверавања знања, наиме, на сваком нивоу образовања, представља увек проблем. Поставља се питање како доћи до питања тј.одговора којима би се градиво чије се знање жели проверити било што боље и свеобухватније проверено?
У размишљању о проверавању знања пошао сам од тога да свако сазнање из појединих области није једнако значајно за савладавања градива у целини. Нека сазнања су елементарна и без њих се не може никако схватити целина, нити надограђивати сазнање у даљем току образовања. Друга су могућа тек као надоградња на основна питања, а трећа сазнања претпоставка су закључцима који су могући тек на основу доброг познавања основе и надградње.
Управо та питања која су кључна да би се разумео предмет који се предаје, тачније његова суштина, и могла градити нека надоградња условила је да покушам да одредим минимум знања који би покривала основа питања. Често се та основна питања квалификују као лака, за која се подразумева, да их они, који полажу, знају. Питати их тако нешто, углавном се сматра да би било сувишно и да би испитаници лако одговорили на њих. С друге стране, ако се не питају постоји могућност да испитаници положе предмет, а да им нешто од тог – основног знања остане непознато.
Управо стога смо још 2003. године увели као праксу на факултету коју практикујемо и до дан данас приликом полагања колоквијума, а у неким случајевима и испита из области које предајемо ткз. обавезна питања. Обавезна питања испуњавају сво ово време следеће услове:
- са њима су студенти упознати пре испита;
- помоћ око одговора на поједина питања могу да потраже од предавача тј. испитивача пре испита;
- сви студенти морају тачно одговорити на њих;
- свака грешка на обавезним питањима кажњава се тиме што студент пада на испиту.
- Тек када испитивач установи да се тачно одговорило на обавезним питањима, прелази се на остала питања која доносе бодове и од којих зависи оцена;
- обавезна питања не доносе бодове и
- тиме се постиже да она знања која професор сматра основим буду покривена и да се не може десити да студент положи испит без њиховог познавања.
- обавезна питања се не мењају са доласком нове генерације
Иза обавезних питања следи следи текст:
Ако не знате одговоре на сва горе наведена питања хвала Вам што сте дошли на колоквијум и није потребно да даље решавата питања. Видимо се следећи пут на колоквијуму.
Текст је намерно потамњен да би се нагласио садржај онога у њему пише.
Да бисмо лакше објаснили како то практично изгледа, саму форму теста, навешћемо могућа обавезна питања из предмета Историја Срба до краја XI века. Одмах испод назива предмета, налази се наслов Обавезна питања. Испод њега су она и наведена. Укупно их има 8.
Прво питање гласи:
1) Који историјски извор први пут спомиње Словене? Наведи аутора и дело и приближно време настанка дела.
Смисао овога питања је да одреди време када се Словени први пут спомињу, а то је почетак V века, пре тога нема њиховог помена у историјским писаним изворима. Њихов први помен лоцира их на леву обалу Дунава. Оно што је интересантно је да их у свом делу спомиње Псеудо – Цезарије из Киликије. Чињеница да је аутор са простора који је удаљен хиљадама километара од простора где Словени живе, а не неко из њухове ближе просторне околине, представља својеврсни куриозитет. Наведени податак указује да су Словени морали живети на левој обали Дувана барем још у IV веку и то у дужем период да би та вест могла да стигне до Киликије уз неки пропратни податак о њиховом животу који аутор доноси.
2) Наброј етничке елементе који улазе у језгро Словена.
Одређивање етничких елемената чијим обједињавањем настају Словени даје се одговар на питање етничког порекла, простора, занимања, културе у најширем смислу те речи. Указује се на могућу етничу сродност са другим етничким групама.
3) Одреди простор на којем се одвија етногенеза Словена.
Питање које не захтева објашњење. Где су Словени постали Словени.
4) Врховно божанство старих Словена је ___, а врховно божанство Срба је ______.
Питање које тражи одговор о словенској религији. Претпоставља знање студента о томе да су Словени имали развијену многобожачку религију као Грци и Римљани. Наравно, указујемо на разлику која постоји између Срба и осталих Словена. Код Срба је врховни Бог Дажбог.
5) На ком простору живе Анти, на ком Словени, а на ком Венети?
Ово питање подразума једну истину, а то је да су се Словени у ширем смислу делили, што упућује на постојање разлика између њих, на три уже етничке групе: Анте, на истоку, Словене од Дњепра до Дњестра и Венете у сливу Висле. То истовремено указује да географија и други народи у суседству утичу на обликовање једног народа у најширем смислу те речи.
6) За време владавине ког византијског владара је забележен први упад Словена или Анта на Балканско полуострво?
Важан тренутак! Одређује време када Словени први пут долазе на Балкан. Ако их пре тога их нема на Балкану ни у облику упада, што подразумева да са матичних територија дођу опљачкају неки други народ и врате се назад, не могу бити староседеоци.
7) Које године се Анти последњи пут спомињу?
Питање има значење, јер показује да антска свест није била јака, у супротном оба назива би се одржала. То показује истовремено колика је разлика између Анта и Словена у ужем смислу била мала.
- Словени су први пут сигурно презимили на Балканском полуострву _____/______ године.
Презимити! То је почетак процеса, из кога се рађа идеја о насељавању.
***
Из наведеног се може приметити и закључити да обавезна питања представљају полазну основу на коју се касније дограђује досељавање Словена, Срба, настанак првих држава, примање хришћанства и друго.
Сматрамо да су обавезна питање један од начина на који се студенти могу навести да основе премета који полажу науче и знају – запамте јер без њих надградња није могућа. Друго, не мање важно, студенти стичу свест да сви подаци који се налазе у њиховим уџбеницима, немају једнаку важност и тежину. Да морају да науче – схвате, који су подаци важнији, који мање важни и да од тога које податке запамте, а које не зависи и њихова оцена.
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
