0%
Садржај
О аутору
Често можемо чути да неко у свакодневном говору користи реч „шатро“ да би означио нешто што је „тобоже“, „као“. Ова реч потиче из шатровачког језика.
Шатровачким језиком служи се одређена друштвена група, а то су најчешће млади у урбаним срединама. У питању је нестандардни тип језика који је, упркос популарности, често на мети критике због појединих опсцених (срамотних) лексема. Међутим, опсцено и вулгарно је „насушно у говору и језику“ и свакако данас није табу тема. Шатровачки говор одавно је предмет научног проучавања, а опсцена лексика која чини велики део његовог фонда интензивно се научно проучава од 90-их година прошлог века. Вук Караџић у другом издању Српског рјечника (1852) није заобишао помињање шатровачких лексема; међутим, Вук је овај говор називао „гегавачким“ (од глалога „гегати се“, њихати се у ходу).
Овај тип језика назива се и фрајерским. Реч фрајер (фреиер) потиче из немачког језика и испрва је означавала нежењу, кандидата за женидбу, просца, а потом, када је почела да се користи у српском језику, добила је нова значења: лакомислен, беспослен млад човек, наивчина, безвезњак, хулиган. Убрзо је настао и глагол „фрајерисати се“, којим се означавао слободан „фрајерски“ живот. „Фрајерисање“ је мода која не јењава.
Зашто се користи шатровачки језик
Шатровачки језик се користи ради разоноде, сликовитог изражавања, изазивања другачијег утиска, конкретног истицања, ублажавања озбиљности, олакшавања друштвене интеракције, показивања припадности, постизања тајновитости.
Овим језиком се човек ослобађа од стега друштвених конвенција у понашању и говору. Стога се назива и „критички наоружаним језиком“. Млади овај говор користе из потребе за истицањем, интелектуалном супериорношћу и оригиналношћу.
Свака генерација има понеку специфичну шатровачку реч. На пример, 50-их година се употребљавала реч „палити се“, 60-их, за исто „стање“ употребљавала се реч „ложити се“, потом, осамдесетих, млади су у свој жаргон увели реч „примати се“, а 90-их – „пржити се“. Данас се паралелно могу чути све ове речи, у истом значењу. Међу најстаријим шатровачким глаголима који су и данас популарни јесте и „готивити“.
Све су то озбиљне ствари, а не гола зајебанција
Шатровачким језиком разобличава се и исмева оно што је лажно. Стога шатровачки језик нимало није „шатро“; он је непосредан, директан, огољен вид „обрачуна“ са негативним друштвеним појавама и понашањима.
(„Балегају, аветају, клепећу… Свако продаје бубашвабе и прави се кликераш, а кад га усликају напуни гаћеронце.“ Мирољуб Тодоровић, Боли ме блајбингер)
Шатровачким језком сликовито се описују стања; ево примера како се у једном шатровачком роману описују болест и нерасположење („скењ“):
„До даске сам у офсајду. Скембала ме велика жара. Боли ме тинтара, рикнуо намештај (тело). Никад нисам био у таквој були. Фаличне коске. Фалични чворови. Пања (храна) ми се гади.“ (Мирољуб Тодоровић, Боли ме блајбингер)
Или:
„Ватали смо зјала
Па им чупали
крилца“ (Мирољуб Тодоровић, Журка)
На стилском плану, овај језик је звучан, сликовит и богат је асоцијативношћу. Често је ироничан и саркастичан, али неизбежно садржи хуморне елементе.
Велику улогу у формирању шатровачких лексема имају креативни и имагинативни фактор. Стога, колико год он постао језик одређеног колектива, он у себи задржава нешто од субјекта самог ствараоца.
Како се твори шатровачки језик
Најпре, готово свака реч стандардног језика може бити шатровачка уколико јој се прида ново значење. Међу таквим примерима су „бомба“ („сјајно“, „врло лепа девојка“), „анђео“ (у значењу „полицајац“, алузија на „анђела чувара“ у Библији), „барбика“, „пацов“, „штакор“ (професор).
Међу шатровачким лексемама има и позајмљеница. Из грчког језика преузета је реч „кефало“, из италијанског – „контати“. „Апаш“, „мондиш“ и „швалер“ преузете су из француског језика, а „кева“, „моша“, „скењати“ из албанског. Реч „рољати“ је англицизам (позајмљеница из енглеског језика).
Најчешћи германизми међу шатровачким лексемама су „гелиптер“, „шмокљан“, „куршлус“, „шацовати“. Од турцизама заступљени су „черечити“, „заћорити“ и др. „Мамлаз“је преузет из мађарског језика. Рећи страног језика се у шатровачком често модификују и морфолошки прилагођавају нашим лексемама.
Неке шатровачке речи настају од иницијала одређеног имена или установе (нпр. „Ц – З“, „це – зе“), скраћивањем речи („бус“, „фолк“), слагањем („мудросер“, „блатобран“ – уво).
Жвака
Шатровцима је јако важно смислити добру „жваку“ (причу). Насупрот доброј (готивној, лаћо – доброј, кршевитој, змај – жваки), прича (жвака) може бити неготивна, дивча („лаж“). Каква год, шатровачка жвака никако није шатро!
Књижевност на шатровачком језику
Шатровачки језик користе аутори песама, прича, романа. Међу првима, шатровачки језик је у песме увео Мирољуб Тодоровић (збирка КYБЕРНО, 1970). Шатровачки језик овај аутор користи и у Шатро причама, романима (Боли ме блајбингер), те у циклусима хаику поезије.
*
О шатровачком говору можеш се информисати у Шатри – речнику шатровачког говора аутора Томислава Сабљака, у Београдском фрајерском речнику аутора Петрита Имамија.
О овом језику корисне информације можеш наћи и у Двосмерном речнику српског жаргона Драгослава Андрића и Опсценим речима у српском језику аутора Данка Шипке.
Постоје и речници који садрже попис шатровачких речи заступљених на одређеном подручју наше земље. Такве речи могу се наћи у Речнику жаргонизама јужне пруге ауторки Јордане Марковић и Татјане Трајковић. Ово је један од најновијих речника жаргонизама и најближи је савременом стању (не)стандардног језика југа Србије.
(У оригиналу објављено на https://zrnoznanja.com/satrovacki-jezik-odakle-potice-i-kako-ga-nauciti/)
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.