Славећи школског патрона, разговарамо са Иваном Мандић, просветним радником у Првој нишкој гимназији „Стеван Сремац”, најуспешнијим ментором на окружним нивоима Такмичења из српског језика и језичке културе и Књижевне олимпијаде током школске 2021/22. године у Нишавском округу.
Шта Вас мотивише да несебично преносите знање својим ученицима који желе да учествују на такмичењима из предмета Српски језик и књижевност?
Највећа мотивација је ентузијазам мојих ученика, њихова жеља да знају више и боље, те њихова спремност да то и покажу. Мотивише ме, наравно, и наша љубав према српском језику и књижевности, коју делимо и увећавамо кроз учење и дружење.
Пошто имате искуства у припреми и основаца и средњошколаца, имате ли одвојене савете за менторе у основним школама и менторе у гимназијама, односно у средњим стручним школама?
Ментори имају велику одговорност у формирању и обликовању такмичара. Треба обазриво прићи том задатку. Пре свега, ученицима треба пружити подршку и разумевање, јер бити такмичар није увек лако. Колеге у основним школама то веома успешно раде, па нам у гимназије и средње школе често долазе већ оформљени такмичари, ученици са такмичарским искуством. Наравно, са њима треба и даље радити и даље их развијати. Када је у питању рад са свом талентованом децом, без обзира на узраст и школу, важно је да освестимо и њихову самосталност. Подстицати самоучење је веома пожељно и продуктивно, јер елиминише трему и несигурност на самом такмичењу, када је ученик сам, без својих другова из школе и без професора.
На које начине се припрема ученика за такмичење из области књижевности разликује од припрема за такмичење из области језика, а по чему су сличне?
Разлика се огледа више у природи предмета него у самој припреми. Суштина је посвећеност свему што се изучава или ради. Посвећеност је животни задатак.
Можете ли издвојити публикације које су Вам ослонац у припреми обеју врста такмичења?
Није то никаква тајна, то је литература коју сви професори користе – читанке и граматике издавачких кућа Логос, Клет, Едука, Фреска; затим Ж. Станојчић, Љ. Поповић, „Граматика српског језика за гимназије и средње школе”, „Правопис српскога језика” Матице српске, речници књижевних термина, теорије књижевности и, наравно, публикације Друштва за српски језик Србије – „Тестови са општинских, окружних и републичких такмичења из српског језика и књижевности”.
Колико се и на који начин разликовала припрема ученика за такмичење у време пандемије и након ње?
Додатна настава у време пандемије представљала је тежњу да наставни живот тече даље. Развијали смо дигиталне компетенције, али је било и: А група уживо, Б група онлајн, сви онлајн, не ради камера, не ради микрофон, неко је болестан, или сви смо ту, а као да нисмо. Нисмо ни знали да ли ће бити такмичења тих година или не. Неизвесност. Било је тешко. Неке добре дигиталне навике остале су из тих времена, или боље рећи – невремена. Виртуелне учионице су још увек живе, материјали су на једном месту. Сада учимо и радимо са много више елана, боље се разумемо и драго нам је да је пандемија прошлост.
Да ли је стандардизација уџбеничких комплета пожељна и неопходна или Ви имате другачије решење за повремене неусаглашености у системима такмичења?
Стандардизација уџбеничких комплета би свакако олакшала припрему за такмичења, али уџбеници нису једини извор знања. Такмичар учи да истражује, да чита између редова, да промишља, логички закључује, да се снађе и одговори на нова, непозната питања на основу стечених знања и искустава. Књиге су темељ, такмичар се гради.
Какви су Ваши утисци након неколико одржаних окружних нивоа Књижевне олимпијаде и Такмичења из српског језика и језичке културе на Филозофском факултету у Нишу?
Радујем се овогдишњем сусрету! Организација окружних такмичења је на високом нивоу, атмосфера пријатна и одлична је сарадња. Сваки учесник такмичења сагледан је и уважен, мислим и на ученике и на професоре менторе. До скорог виђења!
Да ли би и државни нивои такмичења требало да мењају своје центре или сматрате да су Тршић и Сремски Карловци добро трајно решење?
Волим промене! Тршић је живописан, али је сам пут до Тршића веома напоран за све оне који не живе на северу Србије. Зашто да не! Погледајте спискове ученика који представљају своје градове и округе, има их из свих делова наше лепе Србије. Било би занимљиво сваке године путовати у неки други град на републичко такмичење!
Да ли бисте могли да издвојите по чему су били посебни Ваши ученици који су се такмичили у школској 2021/22. години?
Прошлогодишњи такмичари били су ученици првог разреда из два одељења. Нису стигли ни да се упознају, а ја сам већ имала одличан тим. Помагали су се међусобно, допуњавали, размењивали искуства, марљиво учили. Толико су им били лепи часови додатне наставе да су пожелели да се сви квалификују на републички ниво такмичења како би се и даље дружили. Нека им се жеља испуни ове године!
Који републички такмичари су Вам остали у сећању по запаженим резултатима, а данас су запослени у области културе или просвете?
Сви моји такмичари су посвећени и успешни млади људи. Неки су остали у сфери језика и књижевности, неки су у домену медицине, економије, електронике и програмирања и ја ћу неке од њих и поменути: Милица Живковић, Милица Стаменковић, Маријана Милановић, Ања Стојановић, Ђорђе Кржалић.
Кратка биографија
Ивана Мандић (Георгиев) рођена је у Нишу 1968. године. Школовала се у родном граду (Основна школа „Учитељ Таса”, Гимназија „Бора Станковић”) и дипломирала је на Филозофском факултету као филолог за српски језик и књижевност. Потиче из породице просветних радника и нимало случајно започиње свој радни век као професор у Основној школи „Ратко Вукићевић”, где ради 11 година, а затим добија радно место у Првој нишкој гимназији „Стеван Сремац”, где ради и данас.
Савремена настава и прва дигитализација наставе је велики изазов: Прва награда за најбољу презентацију у просвети (Једначење сугласника по звучности), лекција „Фонетика” је у бази знања Завода за унапређивање знања и образовања у оквиру пројекта Креативна школа, њени часови узети су као примери добре праксе на ОКЦ семинарима (Домаћи задатак). Скоро двадесет година сарађује са Филозофским факултетом у Нишу – ради са студентима као ментор на предмету Методика наставе српског језика и књижевности. Посебно задовољство је рад са талентованим ученицима у областима српски језик, књижевност, рецитовање и глума, о чему сведоче сами резултати и успеси.
Проф. др Кристина Митић
(учешће на Републичкој смотри рецитатора Песниче народа мог, Ужице 1998)
Доц. др Александра Јанић
(прва награда на Републичком такмичењу из српског језика и језичке културе, Тршић 2007)
*Припремљено у оквиру пројекта Српски језик и књижевност у фокусу, који се изводи на Филозофском факултету Универзитета у Нишу (бр. 300/1-14-9-01).
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
Повезане теме
