Радујући се прикупљању материјала за други том Корифеја студија националне филологије, разговарале смо са др Јеленом Павловић Јовановић, некадашњим студентом Филозофског факултета Универзитета у Нишу, данас истраживачем-сарадником у Центру за научноистраживачки рад Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу.
Шта Вас је инспирисало да упишете студије националне филологије?
Одувек сам волела да читам и да идем на такмичење из српског језика и језичке културе. Такмичила сам се од петог разреда основне школе до четвртог разреда средње школе. Два пута сам освојила треће место на републичком такмичењу, што ми је омогућило и да се упишем на факултет без полагања пријемног испита. У тренутку уписа студија жеља ми је била да радим у школи и да предајем српски језик и књижевност.
Какво је Ваше искуство на такмичењима из области српског језика и књижевности у основној и средњој школи?
Као што сам поменула, такмичила сам се од петог разреда основне школе до четвртог разреда гимназије. У четвртом разреду пропустила сам и матурску екскурзију Гимназије у Крушевцу да бих ишла на такмичење. Било је то искуство које ме је обликовало на много начина – од треме и грешака из непажње на самоме почетку, па све до изузетно драгоцених знања о српском језику касније. Такмичење је и животна школа, тамо се у оквиру питања све мора тачно одговорити да би се добио поен, нема праштања ни за најситније грешке. Учи нас прецизностии, промишљању о језику на начин који је другачији од школског. Сећам се припрема у основној школи и гимназији, учења и смишљања „цакаˮ, које су биле јако драгоцене и на студијама касније. То је био први сусрет и са речницима и са озбиљнијом литературом. Због великих промена наставног кадра, у одређеним ситуацијама сам се за такмичење спремала и сама, па и годинама унапред. Такмичење нас учи и да поставимо циљ и да га спроведемо, учи нас упорности и да се труд исплати. Мени се заиста исплатио – уписала сам факултет без полагања пријемног испита, добила сам градску стипендију и републичку награду.
Чега се радо сећате из периода студирања?
Ово питање има двоструки одјек код мене. Први је свакако везан за Филозофски факултет у Нишу и за значајно знање које сам стекла од својих професора, за све нишке библиотеке, читаонице, посебно за Универзитетску библиотеку „Никола Теслаˮ. Други део везан је за колеге и колегинице са студија, за испијање кафе у студентском дому, ручкове у мензи Медицинског или Правног факултета, бескрајне разговоре са колегиницама после предавања. Сетила сам се онога што је наличје студирања, а саставни је део живота.
Који наставник/професор Вам је током школовања био инспирација или модел? Због чега?
Било је више таквих професора, тешко је издвоити једног. Прво бих поменула професорку Слађану Ракић, библиотекарку Гимназије у Крушевцу, која нас је упознала са озбиљним проучавањем језика и књижевности и која ме је пратила на такмичењу у четвртом разреду Гимназије. На основним студијама то су свакако професорке Јордана Марковић и наша драга професорка Маја Вукић, као и ментор на мастер студијама проф. др Срето Танасић. На докторским студијама посебно бих истакла професора Милоша Ковачевића и професора Владимира Поломца. Ипак, највише памтим професорку Петју Баркалову са Унверзитета „Пајсије Хиландарскиˮ у Пловдиву, која је на посебан начин усмерила моју каријеру и научна интересовања и потпуно их променила. Она је та која је рекла да могу слушати генеративну синтаксу на тадашњем мом А1 бугарском, али и која је рекла да мој рад за докторандску конференцију не ваља и да могу боље. И тако је настао методолошки оквир моје докторске дисертације, који је заправо први методолошки оквир за посматрање историјске синтаксе правних текстова 19. века.
По чему су слични, а по чему се разликују различити нивои студија националне филологије?
Пошто сам завршила сва три нивоа србистичких студија, чини ми се да међу њима има више разлика него сличности. Основне студије су најважније и пружају базу и широко образовање како из језика тако и из књижевности, али и из историје, историје културе, филозофије, методике наставе, психологије, педагогије. Мастер студије јесу кратке специјалистичке студије које се фокусирају на једну тему и специјализацију у једној област. Моје докторске студије србистке су биле сличније основним него мастер студијама у смислу ширине области, а биле су наставак мастер студје у смислу да биле усмерене на научни рад у смислу стицања нових сазнања и добијања нових резултата. Међутим, треба рећи да је и на основним студијама Србистике у Нишу доста фокуса било на самосталном раду студената и на развијању истраживачких вештина. Могло би се рећи да постоји разлика у степену слободе, те да треба искористити све прилике за стипендије, праксе, курсеве, студијске боравке које се нуде на свим нивоима студија.
На знања из којих предмета са студија националне филологије се највише ослањате у свом раду?
Пошто сам докторирала из области историјске синтаксе 19. века и из области историје српског књижевног језика, највише користим знања из области синтаксе и историје језика, али сада у смислу интерпретације грађе из 19. века према савременим синтаксичким сазнањима. Такође, доста користим и знања из методике наставе српског језика, педагогије и психологије у коауторским радовима са наставницима у области методике наставе српског језика и књижевности.
Чиме се тренутно бавите?
Запослена сам као истраживач-сарадник у Центру за научноистраживачки рад Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу, а у овом тренутку сам на породиљском одсуству. Докторирала сам на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу 2023. године, при чему је тема моје докторске дисертације била „Зависносложена реченица у администратвно-правном стилу српскога језика XIX векаˮ. На Филолошко-уметничком факултету Универзитета у Крагујевцу, у његовом истраживачком центру, запослена сам од 2018. године, као један од 1000 најбољих докторанада у Србији према тадашњем великом конкурсу.
Којој србистичкој теми сматрате да би требало посветити више пажње у основној и средњој школи?
У овом тренутку сматрам да би више пажње требало посветити функционалној писмености и писмености према жанру. Такође, пажњу треба посветити и примени и значају стечених знања. На пример, знања из фонетике имају изузетног значаја у препознавању проблема са артикулацијом код деце и учениика, јер то су основе на којима почивају и логопедске интервенције. У сарадњи са колегиницама Данијелом Милчић Ђошић и Јеленом Митровић, такође бившим студентима српске филологије из Ниша, радим на спајању пословних вештина са часовима књижевности. Србистика има велику будућност јер је савремени свет везан за писање и интерпретацију језика, све се заснива на језику и на писаној речи. Многе савремене маркетиншке стратегије и теорије заснивају се на књижевним теоријама, тако да би требало проширити свест о могућој примени. Са развојем вештачке интелигенције, то могуће поље примене је још шире. Оно што бих волела јесте да се више повезује знање из националне историје и националне филологије и да се прошири свест о нашој изузетно богатој културној баштини, да не бисмо постали жртве различитих манипулација полуисторичара и псеудоисторичара.
Имате ли савете за младе србисте запослене у основним школама, средњим стручним школама, гимназијама и у другим институцијама?
Главни савет је да се стално стручно усавршавају како у ужестручним темама тако и у ширим темама. Било би лепо када би оно до чега дођу у својим учионицама представили на конференцијама, семинарима и стручним скуповима, као и у научним и стручним радовима. Наука у овом тренутку, посебно методичка грана, изузетно је отворена да чује и то што се догађа у пракси. Следећи савет јесте да се повежу са младим филолозима из других области, да учествују и на њиховим стручним усавршавањима јер могу научити много. Савет је и да изађу на мреже, посебно на Инстаграм, где је и највећи број људи који се филологијом баве комерцијално и који су повезали филологију и пословни свет. На мрежама могу представити своје знање, упознати се са колегама, али и додатно зарадити. Посаветовала бих их и да се упознају са основама маркетинга и личног бренда, као и са ширим могућностима примене србистике.
Које стручне књиге бисте препоручили младим филолозима као неизоставни део кућне библиотеке?
Овде је заиста било пуно одличних препорука речника и стручне литературе, па бих ја овде препоручила „Кратку историју српског књижевног језикаˮ професора Александра Милановића и „Преглед историје српског језикаˮ Павла Ивића, као две неизбежне књиге за занимљиво упознавање са историјом српског језика.
Кратка биографија
Јелена Павловић Јовановић (1988: Крушевац) завршила је основне студије Србистике и мастер студије Филологије (модул Српски језик) на Филозофском факултету Универзитета у Нишу одбранивши мастер рад Употреба падежа у Стенографским белешкама о седницама Народне скупштине Краљевине Србије 1898. године под менторством проф. др Срета Танасића. Од 2018. године запослена је у Центру за научноистраживачки рад (Центру за проучавање језика и књижевности) Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу. Докторску дисертацију Зависносложена реченица у административно-правном стилу српскога језика у XIX, урађену под менторством проф. др Милоша Ковачевића, одбранила је 2023. године на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу, пред Комисијом у саставу: проф. др Александар Милановић (председник), проф. др Владимир Поломац (члан) и проф. др Јелена Петковић (члан). У току докторских студија била је на студијским боравцима на Институту за словенске језике Филолошког факултета Универзитета у Вроцлаву (Пољска), Филолошком факултету Универзитета „Пајсије Хиландарскиˮ у Пловдиву (Бугарска) и у Институту за славистику у Берлину (Немачка). Истраживања углавном заснива на текстовима административно-правног стила српскога језика XIX века. Главне области њеног научног проучавања јесу историјска синтакса, историја српског правног језика XIX века, правна лингвистика, семиотика, методика наставе српског језика и књижевности и лингвостилистика. Објавила је више од 60 научних радова и приказа, учествовала је на бројним научним скуповима и стручним усавршавањима одржаним у земљи и иностранству (укључујући Бугарску, Румунију, Пољску и Сједињене Америчке Државе, онлајн и уживо). Била је два пута предавач на Републичком зимском семинару за наставнике Српског језика и књижевности, као и један од организатора конференције за ученике основних и средњих школа „Мали Вукˮ одржане у Алексинцу. Током школовања била је добитник стипендије „Доситејаˮ (два пута), као и стипендиста Града Крушевца. Била је проглашена за најбољег студента на мастер програму Филологија 2013. године. Радила је и као наставник Српског језика у Основној школи „Саво Јовановић Сирогојноˮ у Сирогојну. Уређује две странице на Инстаграму које служе као увод у свет науке за почетнике: @jelena.naucnakomunikacija и @jelena.naucnivodic. Удата је и има двоје деце. Живи и ради у Крагујевцу.
Интервју су водиле проф. др Александра Јанић Митић и проф. др Кристина Митић
*Припремљено у оквиру пројекта Српски језик и књижевност у фокусу 2025, који се изводи на Филозофском факултету Универзитета у Нишу (бр. 423/1-3-01).
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
Повезане теме
