Поводом Међународог дана младих, разговарале смо са мср Аном Крстић, студентом Филозофског факултета Универзитета у Нишу и истраживачем-сарадником на Одсеку за стандардни језик Института за српски језик САНУ.
Шта Вас је инспирисало да упишете студије националне филологије?
Већ у основној школи сам заволела часове српског језика и кренула да се такмичим. Међутим, у средњој школи је љубав порасла јер сам уписала филолошко одељење Прве нишке гимназије „Стеван Сремац”, у којој смо засебно изучавали језик и књижевност, а у четвртом разреду смо имали и општу лингвистику. Током средње школе сам се и такмичила и постизала одличне резултате.
Да ли сте у основној и средњој школи учествовали на такмичењима из области српског језика и књижевности? Уколико јесте, какво је Ваше искуство?
Надовезаћу се на претходни одговор, јер су ми управо такмичења развијала страст према изучавању српског језика. У основној школи сам сваке године ишла на окружно такмичење, а у средњој школи сам једне године освојила треће место, а следеће друго место на републичком такмичењу. То ме је и ослободило једног дела полагања пријемног испита на Филозофском факултету. Такмичила сам се и на Књижевној олимпијади у четвртом разреду и пласирала се на окружно такмичење.
Чега се радо сећате из периода студирања?
Радо се сећам пауза проведених у кафићу који се некад налазио у приземљу Факултета, као и спремања испита у читаоници, са колегама и колегиницама. Делили смо литературу и жалили се на испите, али све је то, из садашње перспективе, један безбрижан и драг период мог живота. Поменула бих и теренска истраживања по Заплању са колегама и професорком Данијелом Поповић Николић – незаборавно искуство.
Који наставник/професор Вам је током школовања био инспирација или модел? Због чега?
Заиста сам са свим професорима, како књижевности тако и језика, имала одличну сарадњу. Ако бих посебно издвајала неке професоре, нека то буде моја менторка Ивана Митић, као и мој ментор и уједно наставник из средње школе Бранимир Станковић. Обоје су ми инспирација у нивоу знања које поседују из лингвистике. Са књижевности бих издвојила драге професорке Данијелу Поповић Николић и Кристину Митић, коју такође познајем још из средње школе.
По чему су слични, а по чему се разликују различити нивои студија националне филологије?
На основним студијама мање-више стичете подједнако знање из области језика и књижевности. Тек се кроз поједине изборне предмете усмеравате полако ка ономе што вас више привлачи. На мастеру се опредељујете за једно од та два и мастер рад представља први искорак ка самосталнијем истраживању. На докторским студијама се продубљује самостални научни рад, преко различитих изборних предмета. Добро је на тим предметима бирати теме које су својеврсна предистраживања за докторску дисертацију, јер ће то доста олакшати и њену израду.
На знања из којих предмета са студија националне филологије се највише ослањате у свом раду?
С обзиром на то да се тренутно бавим конгруенцијом код говорника српског као наследног језика, предмети из морфологије и синтаксе су ми од највећег значаја. Синтакса у формалном кључу је предмет који ме је упознао са основама генеративне граматике.
Чиме се тренутно бавите?
Дакле, у оквиру докторске тезе испитујем конгруенцију именице и придева у номиналној фрази код деце која живе у Немачкој, српског су порекла и слушају допунску наставу српског језика. Проучавам интерференцију са немачким језиком и поредим их са децом истог узраста у Србији.
Којој србистичкој теми сматрате да би требало посветити више пажње у основној и средњој школи?
Дијалектима, дефинитивно, нарочито развијању свести о њиховој вредности, као и смањењу предрасуда. Поред тога, компаративном и контрастивном изучавању српског и других језика, нарочито у филолошким смеровима.
Имате ли савете за младе србисте запослене у основним школама, средњим стручним школама, гимназијама и у другим институцијама?
Мада немам искуства у настави српског језика у основним и средњим школама, ипак имам неког искуства у настави српског као страног и наследног, па могу понудити савете који су и мени помогли. Инсистирати увек на повезивању језика и културе, историје, књижвности, традиције, религије, јер је то интегрални део нашег идентитета.
Које стручне књиге бисте препоручили младим филолозима као неизоставни део кућне библиотеке?
Мислим да се „Правопис српскога језика” већ подразумева, али бих ја додала барем Матичин „Речник српскога језика”, као и „Правописни речник српског језика”, без којих не започињем лекторисање. Поменула бих још и Кристалов „Енциклопедијски речник модерне лингвистике”, „Правце у лингвистици” Милке Ивић, као и „Језике” Ранка Бугарског и Клајнов и Шипкин „Велики речник страних речи и израза”.
Кратка биографија
Ана Крстић (1994: Ниш) завршила је основне и мастер студије Србистике на Филозофском факултету у Нишу. Током основних студија награђивана је као најбољи студент на студијском програму. Године 2018. одбранила је мастер рад Српски као наследни језик у немачкој говорној средини, под менторством др Бранимира Станковића. Исте године уписује докторске студије Филологије на Филозофском факултету у Нишу, а од 2019. до 2022. године била је ангажована као истраживач-приправник на Филозофском факултету у Новом Саду. Од 2023. године ради као истраживач-сарадник на Инситуту за српски језик САНУ, на Одсеку за стандардни језик. Тема њене докторске дисертације је Конгруенција код билингвалних говорника српског као наслеђеног језика у немачкој говорној средини, под менторством др Иване Митић. Главне области њеног научног проучавања јесу морфосинтакса, српски као страни и наследни језик, билингвизам. Има искуство у настави српског као страног и наследног језика и говори неколико страних језика. Члан је пројекта Института за српски језик САНУ и Филозофског факултета у Нишу Говорни и стандардни језик јавне комуникације у Нишу. Учестовала је на разним научним скуповима у земљи и иностранству и објавила двадесетак научних радова.
Интервју су водиле проф. др Александра Јанић Митић и проф. др Кристина Митић
*Припремљено у оквиру пројекта Српски језик и књижевност у фокусу 2025, који се изводи на Филозофском факултету Универзитета у Нишу (бр. 423/1-3-01).
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
Повезане теме
