Славећи Дан жена, разговарамо са мр Јасмином Станковић, некадашњим студентом Филозофског факултета у Нишу, данас професором Српског језика и књижевности у нишкој Уметничкој школи.
Шта Вас мотивише да несебично преносите знање својим ученицима из предмета Српски језик и књижевност?
Мотивацију налазим у лепоти коју наставнички позив са собом носи, без обзира на све отежавајуће околности са којима се у пракси суочавамо. Мотивацију дају ученици у свакодневном раду, њихово интересовање за предмет, њихова младост, која чини да се и наставник осећа тако – полетно и младо. Када видим да ученик има жељу да напредује и сазна више, да је заинтересован за учешће на такмичењу, литерарним конкурсима и различитим облицима ваннаставних активности, добијем посебну енергију и жељу да заједнички дођемо до најбољих резултата. Лично, много ми значи и мотивише ме и одлична сарадња са колегиницама, професоркама Српског језика и књижевности у нашој школи. Уз колегијалност, разумевање и толеранцију, сваки задатак, проблем и нејасноћа брзо се решавају. Велику подршку имамо и од директорке школе, такође професорке Српског језика и књижевности, за коју кажемо да је неодвојиви део нашег стручног већа. Радити у тако позитивном окружењу свакако додатно мотивише.
Да ли је број часова Српског језика и књижевности у средњим стручним школама довољан?
Три часа недељно, колико је прописано наставним планом за средње стручне школе, свакако је недовољно за свеобухватно изучавање вишеслојног предмета какав је Српски језик и књижевност. Обиман је и захтеван наставни програм, доста је књижевних дела која треба адекватно методички обрадити, приближити их ученицима, заинтересовати их за читање у ери свеопште дигитализације и удаљавања од писане речи. Поред књижевности, ту су и наставне јединице из језика и културе изражавања; све то свести на три часа недељно – заиста је нереално. Надам се да ће заживети иницијатива за повећање броја часова Српског језика и књижевности у основним и средњим школама, коју је покренуло Друштво за српски језик и књижевност Србије.
Каква су Ваша искуства у припреми ученика за такмичење?
Наши ученици годинама уназад учествују на такмичењу Књижевна олимпијада и остварују запажене резултате. До сада смо четири пута учествовали на републичком нивоу такмичења, на коме имамо освојено друго и треће место. Ове године се шесторо ученика пласирало на окружни ниво такмичења, што је велики успех и значајан број у односу на укупан број ученика у школи и њихова примарна интересовања.
Програм за такмичење, као и тестови, усклађују се са гимназијским програмом, који је шири и у извесној мери другачији у односу на програм по коме раде средње стручне школе. Није исто имати три часа, четири часа или пет часова недељно, у специјализованим филолошким одељењима и више, а такмичити се и рангирати под истим условима и критеријумима. Међутим, то не деморалише наше ученике. Напротив, за њих је то нека врста изазова, прилика да развију такмичарски дух и стекну шира знања. Овде бих издвојила интересовање наших ученика за учешће на литерарним конкурсима, са којих доносе бројне награде. Значајно је и учешће на такмичењу ученика средњих школа из књижевности (израда најбољег школског писменог задатка), на коме имамо освојено друго и треће место.
Можете ли издвојити публикације које су Вам ослонац у припреми ученика за такмичења?
За припрему такмичења користим уџбенике одобрене од стране Министарства просвете, као и ширу секундарну литературу, то јест, све што може бити од користи за усвајање нових знања. Од користи су и тестови из ранијих година, као и тестови за припрему и обнављање градива које ја осмишљавам.
Да ли је стандардизација уџбеничких комплета пожељна и неопходна или Ви имате другачије решење за повремене неусаглашености у системима такмичења?
Стандардизација уџбеничких комплета је неопходна, јер постоји известан несклад у терминологији и приступу одређеним темама код различитих издавача уџбеника. То отежава рад и доводи до разних недоумица на такмичењима.
Који републички такмичари су Вам остали у сећању по запаженим резултатима, а данас су запослени у области културе или просвете?
Ученици који су учествовали на републичком нивоу такмичења данас су успешни у свету уметности, психологије, дизајна...
Имате ли савете за младе србисте запослене у основним школама, средњим стручним школама и гимназијама?
Требало би да колеге које почињу своју наставничку каријеру што дуже задрже тај младалачки ентузијазам, да имају стрпљење и буду толерантни, чак и у ситуацијама које нису очекиване ни пријатне, а дешавају се у свакодневном раду. Увек треба бити свестан важности нашег предмета за општу културу.
Да ли је ученицима надареним за ликовну уметност лакше или теже предавати Српски језик и књижевност? Које теме из области Српског језика и књижевности су посебно инспиративне ученицима уметничког профила и због чега?
Изазов је предавати ученицима у Уметничкој школи, управо због њихових вишеструких талената и интересовања, који се повезују и са наставом Српског језика и књижевности. У свакодневном раду колегинице из Стручног већа и ја трудимо се да повезујемо наставне садржаје ужестручних предмета, као што су, на пример, Историја уметности, Плакат, Писмо, Графика књиге, Историја костима, са књижевноисторијским епохама, књижевним делима и јунацима. Занимљиво је поредити реализам, импресионизам, футуризам у сликарству и у књижевности, али и Мункову слику „Врисак” са експресионизмом. Ученици у оквиру редовних задатака на часовима струке осмишљавају дизајн корица књиге неког дела из лектире или плакат за представу рађену по мотивима познате драме. Ученицима је инспиративно да на часовима Српског језика и књижевности цртају ентеријер и карикатуре из Гогољевог „Ревизора”, хаљину Ане Карењине, да калиграфски исписују стихове или илуструју неку лирску песму, Дантеов „Пакао”, „Хазарски речник”, „Кад су цветале тикве”... На основу свега реченог, види се колико је рад са нашим ученицима занимљив и посебан.
Шта се променило у приступу раду и начину рада од самог почетка Ваше каријере до данас?
У настави сам скоро двадесет година и за то време променило се много тога, највише у техничком и нормативном смислу. Примена информационо-комуникационих технологија у настави, савременија наставна средства и боља опремљеност школе свакако доприносе успешности наставног процеса. С друге стране, мењали су се закони, прописи, правилници... Наставник треба да иде у корак са свим променама, допадале му се оне или не. Упркос свему што се мења, једно остаје исто: отвореност за нова сазнања, добра комуникација са ученицима и љубав према послу који радимо – увек дају резултате.
Кратка биографија
Јасмина М. Станковић, магистар филолошких наука (Ниш, 2. VI 1979), наставник Српског језика и књижевности, Уметничка школа, Ниш. Образовање: Филозофски факултет Универзитета у Нишу, дипломирани филолог за српски језик и књижевност, просек оцена 9,72 (2003), Филолошки факултет Универзитета у Београду, магистар филолошких наука – Говор села Милушинца у Сокобањској котлини (2006). Радно искуство: Правно-пословна школа, Ниш (2003–2005); Филозофски факултет Универзитета у Нишу, студент демонстратор на предметима Историја књижевног језика, Историја језика, Старословенски језик, Дијалектологија (2004–2006); Уметничка школа, Ниш, библиотекар, наставник Српског језика и књижевности (од 2004). Аутор чланака: „Говор села Милушинца (у Сокобањској котлини)”, Српски дијалектолошки зборник, LV, 2008; „Говор села Милушинца (у Сокобањској котлини) према говорима из окружења”, Зборник радова, Центар за научна истраживања САНУ, Универзитет у Нишу, Ниш, 2009. Аутор приказа: „Приказ (Драган Јоцић, Сточарска лексика села Лозана)”, Етно-културолошки зборник, књига XI, 2006; Приказ романа Исповести сузоречјем Јабланке Павловић, Ниш, Свен 2017. Менторство: Републичко такмичење талената и смотри истраживачких радова, МПНТР РС, Републички центар за таленте – 2. место (2013), 3. место (2014); Литерарни конкурс „Трајна вриједност Његошевих мисли”, СПКД „Просвјета”, под покровитељством Града Бијељине и Министарства просвјете и културе Републике Српске – 1. награда (2014); Литерарни конкурс „Шта би Вук данас рекао”, Вукова задужбина и Друштво за српски језик и књижевност Србије – 3. награда (2014); Републичко такмичење Књижевна олимпијада – 3. место (2017), 2. место (2019); Републичко такмичење из књижевности за најуспешнији писмени задатак, Друштво за српски језик и књижевност – 3. награда (2018/2019), 2. награда (2019/2020). Признања и награде: Награда и стипендија за изузетне успехе током студирања, Краљевинa Норвешке (2001); Награда и стипендија за изузетне успехе током студирања, Краљевски фонд Карађорђевића (2003); Признање „Тиски цвет”, за допринос афирмацији Фестивала лепе речи (2012); Захвалница за сарадњу у реализацији програма, Друштво за неговање духовних вредности „Вук Караџић”, Ниш (2014); Захвалница за успех ученика Републичком такмичењу Књижевна олимпијада, Друштво за српски језик и књижевност Србије, МПНТР РС (2017, 2019); Захвалница за успех ученика на такмичењу из књижевности (израда најбољег школског писменог задатка), Друштво за српски језик и књижевност Србије, МПНТР РС (2019, 2020).
Интервју су водиле проф. др Кристина Митић и доц. др Александра Јанић
*Припремљено у оквиру пројекта Српски језик и књижевност у фокусу, који се изводи на Филозофском факултету Универзитета у Нишу (бр. 300/1-14-9-01).
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
Повезане теме
