Радујући се прикупљању материјала за други том Корифеја студија националне филологије, разговарале смо са др Милицом Алексић, некадашњим студентом Филозофског факултета Универзитета у Нишу, данас доцентом на Педагошком факултету у Врању.
Шта Вас је инспирисало да упишете студије националне филологије?
Већ у основној школи маштала сам о томе да будем професор српског језика и књижевности и знала сам да тиме желим да се бавим. Одмалена сам волела да читам, па сам у вишим разредима основне школе активно учествовала у такмичењима, спремању школских приредби у виду глуме, рецитовања и сличних активности. Важну улогу у свему томе имала је и Александра Миљковић, моја професорка Српског језика, која ме је подстицала и охрабривала, припремала за такмичења и која је, испоставиће се, већ тада допринела да схватим шта ће бити мој животни позив.
Чиме се тренутно бавите?
Моја интересовања се и након докторирања настављају у смеру истраживања епохе српског реализма и модерне, уз повремено измештање у савремену српску књижевност (за одрасле и децу). Тренутни изазов ми је књижевно дело скрајнутих српских књижевница, попут Вуке Поп-Младенове и Милке Алексић Гргурове.
Шта Вас мотивише да својим студентима несебично преносите знање своје знање?
Дубоко верујем да књижевност оплемењује човека, да са сваким прочитаним текстом постајемо бар мрвицу бољи људи. Читање је чин стрпљења, посвећивања времена, учења нечег новог о човеку и животу. Разумевањем поступака књижевних јунака помало учимо и како да разумемо и људе у стварном животу, можда да им опростимо или да макар разумемо због чега су нешто учинили. Због тога књижевност има огромну моћ, а професор књижевности огромну одговорност пред својим студентима или ученицима. Предајући им, ми настојимо да променимо нешто у њима, да их учинимо бољим људима и оплеменимо њихове погледе на живот. А спремајући се за предавања, то исто чинимо са собом. Од тога нема снажније мотивације.
Које области/теме највише интересују Ваше студенте?
Студенти Педагошког факултета у Врању у својим студијским програмима имају велики број предмета из различитих области, не само из књижевности. Они за рад у школи или предшколској установи једнако добро морају познавати садржаје из педагогије, психологије, математике, информатике, српског језика, наставе музичког или природе и друштва. Због тога ме посебно радује када се појаве студенти који из тако широке палете бирају књижевност као своју љубав. Њима смо последњих година нудили рад у драмској секцији, а, наравно, и изборне предмете из области књижевности.
Шта се променило у приступу и начину рада од самог почетка Ваше каријере до данас?
Од мојих првих часова до данас прошло је тек девет година. Тада сам држала вежбе, а данас предавања, тако да су се једино променили облици и методе рада. Ентузијазам је остао исти. На свако своје предавање одлазим са тихом радошћу и одговорношћу. Верујем да ће тако бити све док будем радила као професор.
На које начине данас сарађујете са Филозофским факултетом у Нишу?
Након завршетка сва три нивоа студија на Филозофском факултету у Нишу, љубав према свом матичном факултету негујем кроз сарадњу са својим некадашњим професорима. Сарадња се одвија кроз научне скупове, објављивање радова у издањима Филозофског факултета, рецензије радова, али и кроз сада већ пријатељске односе са професорима. Уз њих сам некада стицала знање и пролазила свој развојни пут, али баш као што ни дете са одрастањем не престаје да буде дете својих родитеља, тако ни студент са дипломирањем или докторирањем не престаје да буде духовно дете својих професора. И данас радо примам савете од својих некадашњих професора, у првом реду, од професора Горана Максимовића, свог ментора, коме дугујем оно што сам данас.
Чега се радо сећате из периода студирања?
Радо се сећам дружења са колегама Александром Игњатовић, Александром Килибардом, Милицом Перић, Слађаном Стоиљковић, Драганом Благојевић и многим другима. Сећам се дана пуних смеха, онда када нам је спремање испита било једини животни проблем, а сваки положен испит нова највећа радост. Данас сви знамо да смо тада били тако „безбрижни, лаки и нежниˮ.
Шта је остало исто, а шта се променило када упоредите време свог студирања и студирање данас?
Верујем да су студенти остали млади људи вођени идеалима, да већина њих бира свој позив срцем и да се до коначног циља у виду дипломе пробија вредним радом. И у томе, наравно, у сваком времену, нажалост, има изузетака. Променили су се њихов став према слободи мишљења и говора, однос према дигиталним технологијама и виртуелним световима. Рекла бих да су данашњи студенти много храбрији него студенти од пре једне деценије или они старији, тако да и ми учимо од њих.
Имате ли савете за младе србисте запослене у основним школама, средњим стручним школама, гимназијама и у другим институцијама?
Свако ко ради са децом и младима мора непрекидно да ради на себи, да учи, да се усавршава. У томе је и лепота нашег позива, у томе што смо вечно млади, вечно они који још треба да уче јер никада не могу научити све. Та идеја нас и наводи да растемо, да свакодневно постајемо бољи професори и људи, достојни оних са друге стране катедре.
Које стручне књиге бисте препоручили младим филолозима као неизоставни део кућне библиотеке?
У стручне књиге мора се непрекидно улагати јер су оне алат помоћу кога радимо. Кућна библиотека једног младог филолога не би се смела замислити без Скерлићевих и Деретићевих књига из области историје књижевности, нити без књига из области теорије књижевности Драгише Живковића, Зденка Лешића и Ива Тартаље. То је основа коју даље треба надограђивати публикацијама из области књижевне критике и историје књижевности, како оним ранијим тако и најновијим, јер се у нашем послу морају континуирано пратити савремени токови науке о књижевности.
Кратка биографија
Милица Алексић (1991: Лесковац) на Филозофском факултету у Нишу завршила је основне студије Србистике 2014, мастер студије Филологије (модул Српска и компаративна књижевност) 2015. и докторске академске студије Филологије 2022. године. Докторску дисертацију Деца и млади у српској реалистичкој прози одбранила је 28. априла 2022. године пред комисијом у саставу: проф. др Горан Максимовић (ментор), проф. др Радослав Ераковић, проф. др Данијела Костадиновић. На Педагошком факултету у Врању Универзитета у Нишу ради од 2015. године, када је бирана у звање сарадник у настави, године 2019. бирана је у звање асистент, а од 2022. године има звање доцент. Руководилац је студијског програма Основне академске студије – васпитач. Главне области њеног рада јесу књижевност српског реализма и књижевност за децу. Ангажована је на пројектима Књижевна прошлост и садашњост на простору југоисточне Србије и Истраживање културе и историје Срба у Румунији. Члан је жирија за доделу „Награде Града Ниша за књижевност за децу и младеˮ („Малени цветˮ) од 2022. године до данас. Учествовала је на бројним научним скуповима у Републици Србији и иностранству и аутор је тридесетак научних радова.
Интервју су водиле проф. др Александра Јанић Митић и проф. др Кристина Митић
*Припремљено у оквиру пројекта Српски језик и књижевност у фокусу 2025, који се изводи на Филозофском факултету Универзитета у Нишу (бр. 423/1-3-01).
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
Повезане теме
