Славећи Дан победе, разговарале смо са мср Сандром Савић, студентом Филозофског факултета Универзитета у Нишу и истраживачем-сарадником на Дијалектолошком одсеку Института за српски језик САНУ.
Шта Вас је инспирисало да упишете студије националне филологије?
Још као дете, маштала сам о томе да будем наставник српског језика и књижевности. У свим областима које покривају изучавање националне филологије проналазим подстрек за очување културног језичког блага, што је, у ери технолошког напретка, веома битно како би се подигла свест о значају који српски језик има за наше друштво и нашу културу.
Да ли сте у основној и средњој школи учествовали на такмичењима из области српског језика и књижевности? Уколико јесте, какво је Ваше искуство?
Учествовала сам на такмичењима из области српског језика у основној школи. Када сам била пети разред Основне школе „Витко и Светаˮ у Гаџином Хану, пласирала сам се на окружно такмичење и тамо освојила прво место. Нажалост, за ученике петог разреда не постоји републички ниво такмичења, али је ова награда једна од најдражих коју сам током свог школовања освојила. Подстакла ме је да даље напредујем и да се још више посветим изучавању граматике. У осмом разреду пласирала сам се на републичко такмичење и представљала своју основну школу у Тршићу. Стога су искуства која носим са свих нивоа такмичења у мени одржала и ојачала жељу да се и током даљег школовања усмеравам ка што бољем познавању српског језика и књижевности.
Чега се радо сећате из периода студирања?
За период студирања вежу ме дивне успомене. На факултету сам стекла пријатеље са којима сам и данас у контакту и, слободно могу рећи, да су то пријатељства која ће трајати заувек. Вежу нас иста интерсовања, размене искустава, прославе и дружења, као и исти циљеви после завршетка студирања.
Који наставник/професор Вам је током школовања био инспирација или модел? Због чега?
Не бих могла посебно издвојити једног професора јер се већина предано посвећивала раду са студентима. Поменула бих своју драгу менторку др Татјану Трајковић, са којом имам дивну сарадњу током израде докторске дисертације, али за коју ме вежу и успомене са вежби из дијалектолошких предмета и Историје језика, а то су били моји омиљени предмети током студирања.
По чему су слични, а по чему се разликују различити нивои студија националне филологије?
Као разлику бих издвојила то што се на вишим нивоима студија националне филологије усредсређујемо на оне области из науке о језику које нас највише и интересују. С те стране, слободнији смо приликом одабира предмета и даљег тока научног опредељења и рада. На тој раскрсници бирамо да ли ћемо се више приклонити проучавању граматике или књижевности. Ја нисам имала дилему – од самог почетка знала сам да ће моје даље професионално усмеравање ићи ка усавршавању знања из области језика, посебно из дијалектологије, дијалекатске лексикографије и ономастике.
На знања из којих предмета са студија националне филологије се највише ослањате у свом раду?
Највише се ослањам на знања из дијалектолошких предмета, као и на знања из историје српског језика, како народног тако и књижевног. То је, донекле, и најлогичније, с обзиром на то да се и данас бавим народним говорима, посебно говорима призренско-тимочке дијалекатске области и сврљишко-заплањског говора, који је мој матерњи говор. Веома садржајна и лепо конципирана предавања из ових области оставила су велики утицај на мене, као и стручност и посвећеност професора који су држали предавања из поменутих предмета.
Чиме се тренутно бавите?
После завршених мастер студија, уписала сам докторске студије. Убрзо после тога, почела сам да радим на Дијалектолошком одсеку Института за српски језик САНУ, централној научној институцији за прочавање српског језика. Свој рад усмеравам ка проучавању дијалектологије, дијалекатске лексикографије и ономастике. Ускоро очекујем одбрану докторске дисертације „Микротопонимија Заплања – лексичко-семантички аспектˮ.
Којој србистичкој теми сматрате да би требало посветити више пажње у основној и средњој школи?
Сматрам да би више пажње требало посветити дијалектима српског језика, посебно њиховом очувању и неговању. Понекад смо, нажалост, изложени негативном и површном представљању појединих народних говора у телевизијској јавности, те би у раду са децом било од велике важности ту слику променити, али променити и приступ изучавању ове наставне јединице. У многим уџбеницима градиво о народним говорима дато је површно, а примери су сувопарни, понекад и нетачни. Бољом методичком апаратуром треба указати на разноликост и на подједнаку важност свих дијалеката српског језичког простора.
Имате ли савете за младе србисте запослене у основним школама, средњим стручним школама, гимназијама и у другим институцијама?
С обзиром на то да немам искуства у наставном раду у основној или средњој школи, сматрам да нисам довољно компетентна да поделим савете који би могли бити корисни. С друге стране, савет који могу да пружим младим колегама јесте да се слободно и са поносом залажу за очување не само српског језика него и српске културне баштине, те да нараштајима који долазе покажу да је са напредовањем науке и технологије подједнако важно сетити се традиције – са циљем да сачувамо интегритет и свој језик.
Које стручне књиге бисте препоручили младим филолозима као неизоставни део кућне библиотеке?
Осим „Правописа српског језикаˮ, који је свакако неизоставни део моје кућне библиотеке, препоручила бих многе студије које су из области дијалектологије и дијалекатске лексикографије. Свакако, „класикˮ ове науке јесте књига Александра Белића „Дијалекти источне и јужне Србијеˮ. Поред ове монографије, препоручила бих и студије многих других врсних дијалектолога, посебно својих колега са Инстутута за српски језик САНУ. Од великог значаја су и бројни дијалекатски речници, од којих ћу издвојити оне с подручја призренско-тимочке дијалекатске области. У њима су похрањене многе лексеме које више нису део свакодневног вокабулара, а које сведоче о начину живота, култури, традицији и др.
Кратка биографија
Сандра Савић (1994: Ниш) завршила је Основну школу „Витко и Света” у Гаџином Хану и Гимназију „Бора Станковић” у Нишу. Године 2013. уписала је основне студије Србистике на Филозофском факултету у Нишу. Дипломирала је у октобру 2017. године и стекла звање дипломирани филолог. Мастер студије Филологије уписала је академске 2017/2018. на Филозофском факултету у Нишу, модул Српски језик, a завршила их је октобра 2018. године одбранивши мастер рад Лексика народне медицине у Гаџином Хану. Докторске студије Филологије уписала је новембра 2018. године на Филозофском факултету у Нишу. У току 2025. године очекује одбрану докторске дисертације под називом Микротопонимија Заплања – лексичко-семантички аспект. Током мастер академских студија била је ангажована као демонстратор у јесењем семестру академске 2017/2018. године на предмету Историја језика 2, док је у пролећном семестру академске 2017/2018. године ангажована на предмету Старословенски језик 2 и Историја књижевног језика. Академске 2019/2020. године држала је вежбе из предмета Увод у дијалектологију и Предмет српских дијалеката. Током 2016. године учествовала је на пројекту Савремена теренска истраживања усмене традиције Заплања. Од 2019. године ради на Дијалектолошком одсеку Института за српски језик САНУ. Године 2022. изабрана је у звање истраживач-сарадник у области српске филологије и лингвистике. Главне области њеног научног проучавања јесу дијалектологија, дијалекатска лексикографија и ономастика. Члан је пројекта Пастирска/сточарска лексика призренско-тимочких говора, који заједно реализују Огранак САНУ у Нишу и Институт за српски језик САНУ. Учествовала је на више научних конференција у земљи и у иностранству. Објавила је око 20 научних радова у реномираним научним часописима и зборницима.
Интервју су водиле проф. др Александра Јанић Митић и проф. др Кристина Митић
*Припремљено у оквиру пројекта Српски језик и књижевност у фокусу 2025, који се изводи на Филозофском факултету Универзитета у Нишу (бр. 423/1-3-01).
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
Повезане теме
