Славећи Светски дан вештина младих, разговарале смо са др Иваном Драјзлом, некадашњим студентом Филозофског факултета Универзитета у Нишу, а данас професором струковних студија на Академији техничко-васпитачких струковних студија Ниш, одсек Пирот.
Шта Вас је инспирисало да упишете студије националне филологије?
Неспоразум. Нисам могао да се одлучим шта бих желео да студирам. Маштао сам о нечему попут вишег степена гимназије, где бисмо учили о свему, без уже специјализације. То је могла да буде журналистика, али је у то време није било у Нишу. Заведен именом Групе за српски језик и књижевност, помислио сам да бих кроз књижевна дела могао да одржим ширину образовања. Прекасно сам схватио да то није факултет за образовање писаца. Као што ниједан није.
Чиме се тренутно бавите?
Предајем на Академији техничко-васпитачких струковних студија у Нишу и у Пироту. Настављам да пишем, маштајући да ће ми једном то бити једино занимање.
Шта Вас мотивише да својим студентима несебично преносите знање своје знање?
Плаћен сам за то. Шалу на страну, волим да подучавам, али у томе уживам само онда кад видим да студенти/ученици заиста желе да добију то знање. Нажалост, предавања на послу подразумевају градиво које је предвиђено плановима и програмима, не интересовањима и потребама.
Које области/теме највише интересују Ваше студенте?
Да се надовежем на претходно: покушавам да у своја предавања укључим теме изван оквира градива, али најчешћа реакција студената је „А хоће ли то бити на испиту?”.
Шта се променило у приступу и начину рада од самог почетка Ваше каријере до данас?
Све мање времена посвећујем ономе што морам, све више ономе што мислим да треба. У неком имагинарном тренутку будућности видим себе како подучавам младе људе који су ту својом вољом и не очекују никакве поене нити оцене за то што ће научити. Докле год будем веровао да тај тренутак није немогућ, имаћу снаге да наставим.
На које начине данас сарађујете са Филозофским факултетом у Нишу?
Нисам сигуран да могу да се сетим последње сарадње. Много је година прошло. Али увек сам отворен за иницијативе.
Чега се радо сећате из периода студирања?
Уметничке групе „Кечап” и бескрајних дана „глуварења” по ходницима Факултета. И дијалектологије и акцентологије, где су нам професори скренули пажњу на то да четвороакценатски систем нећемо усвојити, да тиме не треба да се оптерећујемо и да не гледамо са висине на људе који не користе књижевну варијанту језика. И да презиремо оне који то чине.
Шта је остало исто, а шта се променило када упоредите време свог студирања и студирање данас?
Што се тиче наставе, данас је много лакше и то је разумљиво. Мање је деце, мања је конкуренција на упису, факултети се прилагођавају студентима, а то нужно значи ниже захтеве. Онај ко жели да научи – може то данас исто као и некада. Онај ко не жели – може да се провуче до дипломе са минимумом знања. Ту другу опцију некад нисмо имали.
Имате ли савете за младе србисте запослене у основним школама, средњим стручним школама, гимназијама и у другим институцијама?
Књижевност је важнија од језика. Књижевност нас учи животу и људскости, језик је тек форма. Проучавајте језик, али га не дижите на пиједестал.
Које стручне књиге бисте препоручили младим филолозима као неизоставни део кућне библиотеке?
Данашња студијска група је много усредсређенија на језик но што је то била у моје време, тако да се не осећам компетентним да их саветујем у области у којој ће несумњиво бити стручнији. Уместо тога, свима, филолозима и инима, препоручујем Била Брајсона. Део његовог опуса који се бави језиком је занемарљив, али ће вас приволети филологији. Али да не намећем судове, проверите сами.
Кратка биографија
Иван Драјзл (1976: Алексинац) на Филозофском факултету Универзитета у Нишу завршио је основне студије 2002. године на Групи за српски језик и књижевност. Магистрирао је 2005. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду (Упоредна књижевност) и докторирао на Филозофском факултету у Нишу 2010. године (Књижевност за децу). Од 2001. до 2012. године радио је као наставник Српског језика у више основних школа. Од 2012. године запослен је на Академији техничко-васпитачких струковних студија Ниш, одсек Пирот, где је 2013. године изабран у звање професора струковних студија. Аутор је више књига критичких текстова о савременој књижевности, двеју збирки приповедака и четири романа.
Интервју су водиле проф. др Кристина Митић и проф. др Александра Јанић Митић
*Припремљено у оквиру пројекта Српски језик и књижевност у фокусу 2025, који се изводи на Филозофском факултету Универзитета у Нишу (бр. 423/1-3-01).
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
Повезане теме
