Славећи Видовдан, разговарамо са Иваном Богојевић, некадашњим студентом Филозофског факултета у Нишу, данас професором Српског језика и књижевности у књажевачкој Техничкој школи.
Шта Вас мотивише да несебично преносите знање својим ученицима из предмета Српски језик и књижевност?
Мотивацију налазим, пре свега, у лепоти наставничког позива и у свим изазовима који он са собом носи. Сваком ученику приступам на посебан начин, трудећи се да код њега негујем и развијам љубав ка читању, емпатију и смисао за лепо. Посебно ме радује када ученици сами преузму иницијативу и пожеле да учествују у различитим видовима ваннаставних активности или на такмичењима.
Да ли је број часова Српског језика и књижевности у средњим стручним школама довољан?
Три часа недељно за четворогодишња и два за трогодишња занимања у другом и трећем разреду – свакако је недовољно да би се преобимни наставни програм реализовао.
Основна писменост и читалачка култура нису само вештине које треба савладати у образовном смислу. Оне су предуслов личног и професионалног развијања сваког појединца – како његових оперативних могућности тако и психолошких потенцијала.
У српском језику присутне су и вештине писања, усменог излагања и читања, неопходне сваком младом човеку, без обзира на то чиме ће се током даље каријере и живота бавити.
Сходно овоме, надамо се да ће иницијатива покренута од стране Друштва за српски језик и књижевност наићи на одјек и разумевање од стране надлежних, а то је да Српски језик и књижевност добије натпредметни статус, чиме би се повећао и недељни број часова.
Каква су Ваша искуства у припреми ученика за такмичење? Колико су ученици Техничке школе заинтересовани да учествују на такмичењима из предмета Српски језик и књижевност?
Још на самом почетку професионалне каријере у Техничкој школи имала сам задовољство да ми се ученици сами јављају, желећи да учествују на такмичењима. Најпре је то било само такмичење из Српског језика и језичке културе, потом и Књижевна олимпијада, а било је и такмичења рецитатора у оквиру смотре „Песниче, народа мог”. Било ми је посебно драго због овога јер се у средњим стручним школама акценат ставља на стручне предмете и такмичења из њих. Вероватно је и мој ентузијазам мотивисао ове младе људе, тако да смо имали знатне успехе на окружним нивоима Књижевне олимпијаде скоро сваке године, године 2016. учешће на Републичком, а 2019. године и освојено треће место на Републичком такмичењу у Сремским Карловцима. Ово је први такав успех у историји наше школе.
Да ли је стандардизација уџбеничких комплета пожељна и неопходна или Ви имате другачије решење за повремене неусаглашености у системима такмичења?
Пошто је предмет Српски језик и књижевност у средњим стручним школама заступљен са само три часа недељно, а Друштво тестове креира из наставног плана и програма предвиђеног за гимназије, и то за друштвено-језички смер, ми имамо додатну обавезу да, приликом припремања за такмичења, обрадимо наставне јединице које се не налазе у нашим плановима и програмима. Ово код ученика захтева додатно ангажовање, али им представља и изазов, па се постигнутом успеху више и радујемо.
Почетна позиција у вези са поменутим такмичењима наших и гимназијских ученика није иста, али благовременим радом, трудом и залагањем ово успевамо да превазиђемо.
За припрему користим уџбенике који су одобрени од стране Министарства просвете, а од шире литературе све оно што може користити ученицима за усвајање нових знања. Такође су корисни и тестови из ранијих година, које обавезно радимо, а неке састављам и сама. Међутим, стандардизација уџбеничких комплета је неопходна због извесних разлика у терминологији и анализи појединих књижевних дела, што код ученика може изазвати недоумице.
Да ли је ученицима надареним за техничке науке лакше или теже предавати Српски језик и књижевност? Због чега је тако?
Ученици, углавном, средњу стручну школу уписују желећи да примарно изучавају предмете из струке за коју су се определили и да се по завршетку средњошколског образовања баве занимањем за које су се школовали или да наставе образовање у истом смеру. Већим делом, од умећа професора зависи то да ли ће и колико ученици бити заинтересовани, како ће им се наставни садржаји прилагодити и колико ће их усвојити. Трудим се да им часови Српског језика и књижевности буду занимљиви и разнолики, тако да примењујем различите методе рада, прилагођавам им садржај и темпо рада, те стално ослушкујем њихове потребе и жеље. Приликом обрађивања књижевних дела, али и кроз наставу културе изражавања, усредсређујем се на оно што ће им бити неопходно у даљем животу и раду.
Ово је згодна прилика да напоменем да сам и сама завршила средњу стручну школу, конкретније, Медицинску школу у Зајечару, у којој сам имала одличну професорку Српског језика и књижевности, која је једним делом и заслужна за одабир мог садашњег позива.
Које теме из области Српског језика и књижевности су посебно инспиративне Вашим ученицима и због чега?
Кроз дугогодишњу праксу увидела сам да су ученицима посебно интересантне теме које су им познате из свакодневног живота или исте могу повезати са тренутном друштвеном ситуацијом или се могу поистоветити са одређеним ликовима из књижевних дела. За одговоре на поједина животна питања или недоумице више пута су ми рекли како им је помогло неко књижевно дело. Епоху реализма разумеју и воле, као и савремену књижевност, која се проучава у четвртом разреду, када су већ ментално сазрели да разумеју социолошке, психолошке и филозофске аспекте приказане у делима.
Шта Вам је остало у сећању из периода студирања?
Неће бити ни фраза, ни клише ако кажем да је то заиста био мој најлепши и најбезбрижнији период. Наравно да су обавезе у вези са учењем и похађањем наставе биле велике, али студентски живот нуди и многе друге ваннаставне активности и занимљиве садржаје. Доста смо се дружили и размењивали искуства, како унутар наше студијске рупе, тако и са колегама са осталих група на Филозофском факултету.
Које смернице имате за актуелне студенте на Департману за србистику?
Знам да се доста тога променило у односу на период мог студирања, али је то једна неминовност јер је и начин живота и све оно што нуди данашњица постало другачије. Оно што је исто, и тада и сада, јесте да се за студије Србистике опредељују они ученици који гаје љубав према матерњем језику и писаној речи, упркос томе што тренутно влада надмоћ ИТ сектора и дигиталне хуманистике. Значајно је да студенти Департмана за србистику имају у свести то колико су матерњи језик и књижевност битни за културни идентитет и да су изабрали будуће занимање руководећи се љубављу, а не материјалним аспектом. Након завршетка студија пружају им се бројне могућности за рад и не само у просвети, како се то углавном данас представља. Рад, труд и упорност увек се „исплате”, а не постоји ништа лепше него радити оно што заиста волиш.
Шта се променило у приступу раду и начину рада од самог почетка Ваше каријере до данас?
Промене су велике, почев од тога да професори имају бројне обавезе око администрације, сарадње са родитељима, стручним службама и локалним организацијама. Закони, прописи, правилници и уопште сва документација стално се допуњују и мењају, тако да је понекад тешко све то испратити, а опет непосредан рад са ученицима задржати на високом нивоу.
Доласком техничко-информационих технологија, променио се и начин рада професора, опремљеност учионица и целе школе. Долазе и ученици који раде по посебним програмима и они код којих се спроводе мере индивидуализације, тако да је потребно приступити им на посебан начин.
Оно што је исто и на почетку моје професионалне каријере, и сада – јесте неизмерна љубав према деци и овом послу, у коме се трудим да дајем најбољи део себе.
Које савете имате за младе србисте запослене у основним школама, средњим стручним школама и гимназијама?
Посебан савет који бих дала младим србистима запосленим у школама јесте да увек буду свесни важности матерњег језика и књижевности, не само у школи већ и у широј друштвеној заједници. Битно је да воле свој позив и посао који обављају, да истрајавају упркос могућим потешкоћама и да увек буду отворени и спремни за несебичну сарадњу са ученицима. Ученици то умеју да препознају, а то је професорима највећа награда.
Кратка биографија
Ивана Богојевић (1976: Књажевац) дипломирала је на Групи за српски језик и књижевност Филозофског факултета у Нишу. Од 2007. године ради као професор Српског језика и књижевности у Техничкој школи у Књажевцу.
Током досадашње каријере писала је чланке и уређивала школски часопис Идеја (http://knjazevacinfo.rs/arhiva-vesti/obrazovanje/9033-ideja-je-sjajna-ideja.html). Руководилац је драмске секције, у оквиру које ради на припремама Светосавске академије, као и академија поводом обележавања Дана школе, Европског дана језика и Дана матерњег језика, али и осталих културно-уметничких манифестација везаних за школу. Адаптирала је текстове и радила режију за следеће представе изведене приликом Дана школе: С. Симић, „Такви смо ми...”, Ј. Веселиновић, „Ђидо”, Б. Нушић, „Аутобиографија”, М. Витезовић, „Лајање на звезде”, С. Сремац, „Ивкова слава”, Ј. Стерија Поповић, „Покондирена тиква”...
Од 2009. године члан је жирија општинског и окружног нивоа такмичења рецитатора „Песниче, народа мог”.
Добитник је следећих награда: Захвалница Народне библиотеке „Његош” за допринос реализацији манифестације и подршку стваралаштву деце и младих (2018/19); Захвалница за учешће ученика, као и за освојено треће место на Републичком такмичењу Књижевна олимпијада (2016, 2019); Похвалница Скупштине општине Књажевац за допринос у раду са талентованом децом (2016, 2017); Захвалница Удружења за неговање традиције „Извор” за допринос у очувању културне баштине (2013); Похвалница за учешће на конкурсу Креативна школа (2009).
Интервју су водиле проф. др Кристина Митић и доц. др Александра Јанић
*Припремљено у оквиру пројекта Српски језик и књижевност у фокусу, који се изводи на Филозофском факултету Универзитета у Нишу (бр. 300/1-14-9-01).
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
Повезане теме
