Славећи Европски дан језика, разговарале смо са мср Наталијом Стојменовић, награђиваним студентом националне филологије, а данас докторандом Србистике Филозофског факултета Универзитета у Нишу и стипендистом Министарства науке, технолошког развоја и иновација.
Шта Вас је инспирисало да упишете студије националне филологије?
Говорни језик и писана реч привлаче моју пажњу још од првих разреда основне школе. Од раних дана волонтирања у библиотеци, осећала сам да је прави пут за мене онај на којем ћу бити окружена књигама. Временом је и интересовање за начин на који наш језик функционише бивало све веће. Моју пажњу окупирала су бројна језичка питања: Зашто ме језик толико подсећа на математику?; Да ли начин на који се људи служе језиком говори о томе ко су они?; На основу чега могу да препознам из ког краја неки говорник долази?; Како бих задовољила ту радозналост, одлучила сам да упишем студије српског језика и књижевности, а људи који ме познају од малих ногу воле да кажу да је то био једини логичан корак још откад сам узела прву антологију бајки у руке.
Да ли сте у основној и средњој школи учествовали на такмичењима из области српског језика и књижевности? Уколико јесте, какво је Ваше искуство?
Да, учествовала сам на свим језичким такмичењима, као и на различитим нивоима Књижевне олимпијаде. Нека од најлепших сећања која носим из школских дана везана су управо за ове догађаје. Још од почетка првог полугодишта једва бих чекала март, када су се такмичења обично организовала. Припреме за учешће на њима умногоме су ми олаклшале полагање пријемног испита на Факултету, донеле су ми бројна познанства и пријатељства, која и данас трају.
Чега се радо сећате из периода студирања на Филозофском факултету у Нишу?
Моја најлепша сећања везана су за колеге и колегинице са којима сам студирала. Захваљујући њима, а првенствено Сањи Стевановић, Јовани Костов, Јовани Миленковић, Милици Живановић, Јелени Радовановић и Анђели Ристић, читање, размена бележака и учење били су забавни и умногоме олакшани.
Који наставник/професор Вам је током школовања био инспирација или модел? Због чега?
На прве кораке ка проучавању језика инспирисала ме је Катарина Митић, моја драга разредна из основне школе. Увек ћу јој бити захвална на подршци коју ми је пружала и на времену које је издвајала да ми објасни све оне граматичке односе које нисам испрва разумела.
Ипак, пресудну улогу у неговању мојих интересовања имала је тадашња професорка Гимназије „Бора Станковићˮ у Врању Весна Арсић. На њеним часовима сам одрастала и сазревала, а љубављу, коју нам је као разредна поклањала, мотивисала је цело једно одељење да не одустајемо никада од оног чиме желимо да се бавимо.
Касније су мој академски пут обликовали професори Филозофског факултета у Нишу. Захвална сам им на свему што су ме научили, нарочито Бранимиру Станковићу, који је био мој ментор током основних студија, и Нини Судимац Јовић, од које, са највећим задовољством, учим сваког дана.
По чему су слични, а по чему се разликују различити нивои студија националне филологије?
Сличност међу различитим нивоима студија је свакако у пажљиво планираним програмима, који пружају продубљивање знања о лингвистици, књижевности и методици наставе. Ипак, основне студије прилично су усмерене ка теоријском стицању знања. Програм је изузетно обиман, управо због тога што покрива три различите области (језик, књижевност и методику наставе). Каснији нивои студија су сасвим другачије организовани – опредељујете се за уже области интересовања, бавите се конкретним истраживачким питањима и недоумицама и заиста можете допринети научном пољу које највише привлачи вашу пажњу.
Били сте један од студената које је Матица српска наградила за рад написан за време студија на Филозофском факултету у Нишу. Да ли бисте могли да нам кажете нешто више о томе?
Награда „Љубомир Стојановић” Матице српске једно је од најважнијих признања које сам добила за свој досадашњи рад. Ту награду добила сам за мастер рад „Ставови студената филолошке оријентације према урбаном врањском варијетету – социофонетска перспектива”, писан под менторством доц. др Нине Судимац Јовић. Велику захвалност дугујем управо својој менторки, чија су стручност, ентузијазам и подршка током читавог процеса, а нарочито приликом обраде и анализе резултата, били од неописиве важности за мене.
Што се самог рада тиче, он спаја моја највећа интересовања – језик и друштво, а представља и мали омаж мом родном граду. Коришћењем савремених методолошких приступа социолингвистике и експерименталних техника акустичке фонетике, желела сам да сазнам на основу чега млади филолози препознају овај говор и које особине додељују његовим говорницима. Статистичка обрада података омогућила ми је увид у експлицитне, али и имплицитне језичке ставове студената.
Да ли бисте издвојили још неке награде које сте добили током школовања?
Током студија сам две године заредом добила награду Града Врања намењену најбољим студентима. Издвојила бих и награде Филозофског факултета у Нишу за најбољи дипломски и најбољи мастер рад из области српског језика за године у којима су одбрањени. Посебно сам захвална Министарству науке, технолошког развоја и иновација, које је препознало мој труд и доделило ми стипендију „Доситеја” током мастер студија, а онда и стипендију за младе истраживаче на докторским студијама.
Шта је предмет Вашег интересовања на докторским студијама? У ком смеру се усавршавате и чиме се тренутно бавите?
Главни предмет мог интересовања је социолингвистика. Синхронијски приступ дијалектима и урбаним градским говорима и даље највише привлачи моју пажњу. Сигурна сам да ће области којима се тренутно бавим (социолингвистика, интердисциплинарна лингвистика, контактна лингвистика, примењена лингвистика, савремена и емпиријска лингвистика) помоћи да се ускоро искристалише и идеја за докторску дисертацију, тако да ће ми фокус у наредном периоду бити на томе.
Које бисте савете дали млађим колегама које су тек уписале основне студије националне филологије?
Драгим колегама и колегиницама препоручујем да се наоружају стрпљењем и упорношћу. Наше студије јесу врло обимне и захтевне, али и изузетно занимљиве. Волела бих да не забораве да траже лепоту у свему што уче, али и да истражују различите послове и области у којима се њихово знање може применити.
Које стручне књиге бисте препоручили младим филолозима као неизоставни део кућне библиотеке?
Пошто ће млади филолози готово свакодневно добијати питања о томе како се нешто каже или пише, препоручујем да им „Правопис српскога језика” Матице српске увек буде при руци. Остала литература зависи од њиховог ужег интересовања. Онима који се баве језиком препоручила бих да се стално враћају „Уводу у општу лингвистику” Ранка Бугарског и „Правцима у лингвистици” Милке Ивић. Онима који са мном деле интересовања препоручила бих да крену од „Социолингвистике” Милорада Радовановића.
Кратка биографија
Наталија Стојменовић (1998, Врање) завршила је основну школу и гимназију у Врању. Након завршене гимназије уписује основне студије Србистике на Филозофском факултету Универзитета у Нишу. Завршила их је 2022. године са просечном оценом 9,68. Њен дипломски рад Пресупозиција и информацијска структура изричаја са итеративним елементима у српском језику Департман је наградио као најбољи дипломски рад из области српског језика на Филозофском факултету. Мастер академске студије Србистике завршила је такође на Филозофском факултету у Нишу са просеком 9,58 одбранивши мастер рад под насловом Ставови студената филолошке оријентације према урбаном врањском варијетету – социофонетска перспектива, за који добија награду Филозофског факултета у Нишу за најбољи мастер рад из области српског језика и Награду „Љубомир Стојановић” Матице српске за један од најбољих студентских лингвистичких огледа.
Поред редовних обавеза, била је и студент-ментор Филозофског факултета у Нишу, а бавила се и научноистраживачким радом у области лингвистике. Објавила је оригиналне научне радове из области морфосинтаксе, прагматике и семантике, а у овом тренутку посвећена је превасходно социолингвистици и фонетици.
Била је стипендиста Фонда за младе таленте у школској 2022/2023. години. Године 2024. уписала је докторске студије Србистике на Филозофском факултету Универзитета у Нишу како би наставила да се бави проучавањем језичких црта у урбаним варијететима српског језика. Њен научноистраживачки рад усмерен је ка савременој методологији и испитивању усменог и писаног корпуса ради истраживања језичких карактеристика у дијалекту и савременом српском језику. У школској 2024/2025. години добија стипендију Министарства науке, технолошког развоја и иновација за обављање научноистраживачког рада на Филозофском факултету у Нишу.
Интервју су водиле проф. др Александра Јанић Митић и проф. др Кристина Митић
*Припремљено у оквиру пројекта Српски језик и књижевност у фокусу 2025, који се изводи на Филозофском факултету Универзитета у Нишу (бр. 423/1-3-01).
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
Повезане теме
