Идући у сусрет почетку академске 2025/26. године, разговарале смо са др Наташом Спасић, некадашњим студентом основних студија националне филологије на Филозофском факултету Универзитета у Нишу, а данас научним сарадником у Центру за проучавање језика и књижевности на Филолошко-уметничком факултету Универзитета у Крагујевцу.
Шта Вас је инспирисало да упишете студије националне филологије?
То је веома значајно питање, које сам често могла чути од људи из окружења, па сам га и сама себи постављала, нарочито током завршне године средње школе. Наиме, након завршене средње медицинске школе, одабир националне филологије и није звучао као најлогичнији след догађаја. Морам признати да сам била у дилеми, но како сам увек осећала дубоку повезаност са језиком – не само као средством комуникације већ и као простором мишљења, културе и идентитета – медицина је изгубила у коначном надгласавању.
Национална филологија ми је деловала као природан избор, најпре због моје велике љубави и зато јер обједињује све слојеве: од граматичке структуре до књижевне уметности и друштвеног контекста. Инспирација је дошла из читања, али и из жеље да разумем како језик обликује наш свет.
Да ли сте у основној и средњој школи учествовали на такмичењима из области српског језика и књижевности? Уколико јесте, какво је Ваше искуство?
Јесам, учествовала сам и током основне и током средње школе, што ми је било драгоцено искуство. Такмичења су ме научила дисциплини у читању, прецизности у тумачењу и радости у откривању смисла, али највредније је било то што сам кроз припреме стекла навику да се бавим текстом дубински, што ми је касније много значило у академском раду. Посебно памтим такмичења рецитатора јер се на њима кроз поезију могла чути и пренети најчистија емоција и сва лепота српског језика.
Чега се радо сећате из периода студирања?
Највише се сећам разговора – оних који су се дешавали после предавања, у читаоници, у ходницима факултета. То су били тренуци када се теорија претварала у живу мисао, када смо се ми као студенти осећали као део струке. Такође, памтим професоре који су знали да нас изазову питањем, а не само да нам пренесу знање. Наравно, у лепом су ми сећању остале и бројне колеге са којима до данас активно пословно сарађујем и негујем дивне пријатељске односе.
Који наставник/професор Вам је током школовања био инспирација или модел? Због чега?
Било их је више, али ако морам да издвојим – то би била професорка која је умела да споји строгоћу и подстицај – професорка Маја Вукић. Њен однос према тексту био је готово ритуалан, а истовремено је умела да нас охрабри да мислимо самостално. Професори Бобан Арсенијевић и Милош Ковачевић невероватни су педагози, али и људи пуни разумевања и подршке, савршени модел за то како се знање носи и преноси – са достојанством, без надмености. Посебно бих истакла значај и улогу ментора приликом писања мастер рада (проф. др Дејан Средојевић), а нарочито током израде докторске дисертације (проф. др Милка Николић), у тренуцима када сам се суочавала са највећим изазовима на свом академском путу, њена подршка, стрпљење и стручност били су непроцењиви; њена вера у моје способности и спремност да увек пружи савет и усмерење помогли су ми да превазиђем сумње и да напредујем – она није била само менторка у стручном смислу, била је и модел посвећености и људскости у науци.
По чему су слични, а по чему се разликују различити нивои студија националне филологије?
Сви нивои студија деле заједнички циљ – посвећеност тексту и језику као њиховим централним предметима. Међутим, разликују се по дубини и ширини приступа: основне студије постављају чврсте темеље и пружају широку базу знања, мастер студије пружају прилику за фокусирано усавршавање и специјализацију, док докторске студије подразумевају преузимање одговорности за стварање новог знања и критичко преиспитивање постојећег. Овај пут може се описати као прелаз од усвајања и учења ка иновацији и стваралаштву.
Желим да нагласим да сам те различите нивое студија прошла на три различита универзитета, што се, иако је у почетку изазивало стрепњу, показало као изузетно драгоцена одлука. Осим што сам имала прилику да упознам и сарађујем са бројним новим колегама и професорима, овај модел студирања је био значајан подстицај мом развоју. Отворио ми је врата ка новом сагледавању сопствених граница, помогао ми да их померим и у великој мери ми је проширио видике.
На знања из којих предмета са студија националне филологије се највише ослањате у свом раду?
С обзиром на то да се бавим различитим областима и да и даље испитујем своје границе, не бих могла издвојити појединачне предмете. Највише се ослањам на лингвистику (у зависности од истраживања, на различите области, али превасходно на синтаксу) и на методику наставе. Знатно ређе се ослањам на књижевну теорију. Лингвистика ми даје алате за анализу, методика алате за пренос знања, а књижевна теорија алате за разумевање дубљих слојева текста. Та три стуба су ми стални ослонци.
Чиме се тренутно бавите?
Тренутно сам ангажована на више поља, која се међусобно допуњују. Са једне стране, предајем српски као страни језик, што ми омогућава да језик сагледам из перспективе оних који га тек усвајају – и то је изузетно драгоцено искуство. Са друге стране, активно се бавим истраживачким радом: пишем монографију посвећену језичкој продукцији у интеркултурном контексту, а истовремено тестирам неке дигиталне платформе за учење језика. У фокусу ми је и испитивање потенцијала вештачке интелигенције у настави – како може да подржи процес учења, али и како мења улогу наставника. Тај рад ме подстиче да стално преиспитујем педагошке моделе и да тражим нове начине за приближавање језика ученицима. Тренутно радим на пројекту који се бави развојем језичких компетенција код деце предшколског узраста, у контексту нових образовних програма. Истовремено пишем чланке и радове који прате наведена истраживања и учествујем у рецензирању научних радова и уџбеника. Трудим се да балансирам између истраживања, наставе и стручног ангажмана. Све ове активности – од наставе до истраживања – прожима иста нит: трагање за смисленим, функционалним и иновативним приступом језику.
Којој србистичкој теми сматрате да би требало посветити више пажње у основној и средњој школи?
Мислим да би требало више радити на развоју критичког читања и разумевања текста. Не само да ученици препознају стилске фигуре већ да умеју да поставе питање, да доведу у сумњу, да повежу текст са сопственим искуством. Србистика није само знање о језику и књижевности – она је начин мишљења.
Сматрам да би требало више простора дати функционалној језичкој писмености и интеркултурној комуникацији. У свету који је све више повезан, важно је не само да ученици познају норму већ да умеју да се изразе у различитим контекстима – да препознају стил, тон, намеру и да прилагоде свој говор ситуацији. Такође, верујем да би било корисно увести елементе дигиталне језичке писмености – како се језик користи у онлајн-окружењима, како се граде аргументи у виртуелном простору, те како се критички чита садржај, ако говоримо о настави књижевности. С друге стране, настава језика је недовољно заступљена у средњим школама, нарочито у средњим стручним школама, те би успостављање равнотеже у том смеру било вишеструко корисно за све будуће студенте, али и за академске грађане. Србистика има потенцијала да буде мост између традиције и савременог живота, али за то је потребно да се отворимо ка новим темама и приступима. Верујем да би ближа сарадња између наставника и истраживача могла допринети бољем разумевању потреба ученика и развоју наставних модела који одговарају савременом тренутку.
Имате ли савете за младе србисте запослене у основним школама, средњим стручним школама, гимназијама и у другим институцијама?
Моји савети би били следећи: не заборавите да сте ту не само да пренесете знање већ и да пробудите радозналост; будите стрпљиви, али и захтевни; не устручавајте се да у наставу унесете себе – свој стил, своје примере, не бојте се да преиспитујете методе и да уносите иновације; то је оно што ученици памте. Србистика није статична дисциплина – она живи кроз језик, кроз ученике, кроз контекст. У раду са младима, важно је да се не изгуби осећај за смисао: зашто нешто учимо, како то можемо применити и шта то значи за наш свет. Подстичите ученике да мисле, да питају, да се изразе. И не заборавите да сте ви модел – не само у знању већ и у начину на који приступате језику, тексту, дијалогу. Наставник који уме да слуша, да постави питање и да подстакне размену мишљења, већ је учинио много у друштву које, чини ми се, све мање има слуха за људе око себе.
Које стручне књиге бисте препоручили младим филолозима као неизоставни део кућне библиотеке?
На ово питање је тешко одговорити из неколико разлога. Најпре, избор литературе зависи од области интересовања, степена знања, искуства и врло је индивидуалан. Са друге стране, условљен је просторним, финансијским и другим условима. Данас је много тога доступно и у дигиталном формату па треба размотрити све опције.
Препоручила бих неколико општих, верујем свима потребних, стручних књига. Поред речника (једнотомног и шестотомног РМС, речникâ САНУ), верујем да свако повремено има језичких недоумица, те је у том смислу драгоцено у кућној библиотци имати „Правопис српскога језикаˮ или „Речник језичких недоумицаˮ при руци. За све који су ангажовани у настави или тек планирају да се упусте у ове воде неизоставан је неки од методичких уџбеника и приручника, на пример, „Методика наставе српског језика и књижевностиˮ Милије Николића. Незаобилазна литература у мом случају је „Синтакса савременога српског језикаˮ (групе аутора) и, наравно, избор из дела Деретића и Поповића – као темељи за разумевање српске књижевности и културе.
Кратка биографија
Наташа А. Спасић (1990, Ниш) основне академске студије завршила је на Филозофском факултету Универзитета у Нишу, а мастер академске студије на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду. Под менторством проф. др Дејана Средојевића 2014. године одбранила је мастер рад Прозодијски систем стандардног српског језика у настави српског као Л2. Докторирала је 2021. године на Филолошко-уметничком факултету Универзитета у Крагујевцу одбранивши докторску дисертацију чија је тема Примена модела обрнуте учионице у обради јединица с поредбеним и начинским значењем у настави српског као страног језика (ментор проф. др Милка Николић). Своја знања и искустава из области српског (као страног) језика стекла је кроз истраживачке пројекте, научне скупове, летње/зимске школе и едукације. Током студија више пута је боравила на страним универзитетима ради усавршавања и истраживања. Од 2018. године Наташа Спасић је запослена у Центру за проучавање језика и књижевности на Филолошко-уметничком факултету Универзитета у Крагујевцу, тренутно је у звању научни сарадник. Сфере њеног академског интересовања превасходно су из области методике, синтаксе и примењене лингвистике. Бави се питањима језичке компетенције, методике наставе и развоја читалачких навика код деце и младих. До сада је самостално или у коауторству објавила велики број чланака, студија и приказа у домаћој и страној периодици. У припреми су монографија и поглавље у уџбенику. Са посебним интересовањем прати везу између језика, идентитета и образовања. У наредном периоду планира да настави са истраживањима на раскршћу методике, дигиталне писмености и језичке продукције, са посебним освртом на улогу технологије у настави српског као страног језика.
Интервју су водиле проф. др Александра Јанић Митић и проф. др Кристина Митић
*Припремљено у оквиру пројекта Српски језик и књижевност у фокусу 2025, који се изводи на Филозофском факултету Универзитета у Нишу (бр. 423/1-3-01).
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
Повезане теме
