Славећи Ивањдан, разговарамо са Светланом Медар и Наташом Стојановић, некадашњим студентима Филозофског факултета у Нишу, а данас професорима Српског језика у нишким основним школама „Учитељ Таса” и „Иван Горан Ковачић” и руководиоцима Подружнице Друштва за српски језик и књижевност у Нишу.
Ове године је Филозофски факултет у Нишу трећи пут био домаћин окружног нивоа Такмичења из српског језика и језичке културе и други пут окружног нивоа Књижевне олимпијаде. Какви су ваши утисци о организацији ових такмичења и сарадњи са наставницима Департмана за србистику?
Подружница Друштва за српски језик у Нишу годинама одлично сарађује са наставницима Департмана за србистику. Подсетићемо вас да су често били присутни са састанцима подружнице, држали предавања о некој теми или просто учествовали у заједничком планирању и активностима ради промоције наставе Српског језика и књижевности, па и самог Департмана за србистику на Филозофском факултету.
Откако је Департман за србистику преузео организацију окружних такмичења, слободно можемо рећи, да их је подигао на један виши ниво. Ученици и њихови професори осећају се уважено и професионално у амбијенту Филозофског факултета, за шта су, свакако, заслужни организатори такмичења.
Свечана додела награда посебно доприноси промоцији талентованих вредних ученика, њихових ментора, па и самог Филозофског факултета.
Шта би на нивоу наше земље могло бити другачије у организацији свих нивоа такмичења, а шта се показало као добра пракса?
Има смисла поново говорити о прагу пролазности са општинског на окружни ниво такмичења, рангирању и награђивању ученика на свим нивоима такмичења. Верујемо да нека врста посебног статуса српског језика и остварених резултата ученика у нашем предмету може подићи националну свест о важности познавања матерњег језика као основе свих знања. Једнако важно и у развоју креативних потенцијала ученика опет кроз широко поље стварања и неговања културних образаца и уметности на нашим просторима уопштено.
Што се самог организовања такмичења тиче, као што знате, постоји општински, окружни и републички ниво оба такмичења. Републички ниво такмичења организује Друштво за српски језик и књижевност Србије и школе организатори, док остале нивое организују подружнице и школе домаћини. Филозофски факултет у Нишу је једина високошколска институција која је преузела организацију окружних такмичења за средњошколце у Србији.
Колико ће сложена организација такмичења бити зависи од броја школа и ученика у једној општини, односно у једном округу. Није иста организација такмичења у Београду, Нишу или Врању. Зато вам не можемо дати конкретан одговор на нивоу Србије. Можемо говорити само о организацији такмичења у Нишу.
Ове године смо на Општинском такмичењу из српског језика и језичке културе за основце имали 450 ученика. Захваљујући одличној организацији школе домаћина ОШ„Краљ Петар I”, све је протекло у савршеном реду. Како бисмо убрзали цео процес такмичења, уочи окружног такмичења, са представником школе домаћина ОШ „Цар Константин” дошли смо до нових идеја које су заиста побољшале организацију и скратиле укупно време такмичења које се завршава објавом коначних резултата.
Најслабије тачке у организацији су лоша комуникација са неким активима наставника Српског језика у школи (због чега касни пријава такмичара или потврда задужења) и прихватање задужења (дежурства и рад у комисијама) појединих наставника. Нажалост, неки наставници не доживљавају такмичења као своју радну обавезу (иако имају такмичаре), те одбијају сарадњу и учествовање у организацији такмичења.
Добре стране јесу прилика да се тог дана наставницима организује нека трибина, изложба, представљање наставног средства, приручника или просто састанак подружнице, што је ОШ „Краљ Петар I” једно време и практиковала.
Има ли разлике у интересовању ученика основних и средњих школа за учешће на такмичењима из области српског језика и књижевности?
Пракса је показала да ученици који се такмиче у основној школи наставе то и у средњој, посебно због подржавајућег програма у коме учешће на окружном даје директни пласман на општинско такмичење наредне школске године, као што и учешће на републичком доноси пласман на окружно.такмичење.
Као што је у основним школама увек највише петака на такмичењима тако је у средњој увек највише првака. Број такмичара зависи од интересовања деце, мотивисаности, вештине и заинтересованости наставника и многих других фактора. Чим схвате да се до успеха не може доћи лако и да је потребна упорност, труд и право знање, многи одустају. Одустају и они који не виде личну корист од такмичења, а неки се касније определе за предмет на којем ће лакше остварити резултат.
Да ли Подружница у Нишу прати где су сада, односно чиме се баве, ученици који су освајали награде на републичким нивоима такмичења из области српског језика и књижевности?
Подружница се не бави статистиком, те немамо прецизну евиденцију о томе где су такмичари сада. Као наставнице у основној школи, пратимо своје ученике, колико њих се и даље такмичи, да ли освајају награде, које факултете уписују. Верујемо да то раде и остали наставници.
Да ли бисте могли да издвојите ученике из Ниша који су својевремено на републичким такмичењима освојили максимални број поена у Тршићу или у Сремским Карловцима, школе које су похађали и њихове предметне професоре?
1997/1998. Српски језик и језичка култура
Јања Димитријевић, 7. разред, ОШ „Бубањски хероји” (ментор: Зорица Китановић)
2000/2001. Српски језик и језичка култура
Маја Милосављевић, 7. разред, ОШ „Радоје Домановић” (ментор: Звездана Латковић)
2001/2002. Српски језик и језичка култура
Милена Коцић, 8. разред, ОШ „Иван Горан Ковачић” (ментор: Сузана Петровић)
2005/2006. Српски језик и језичка култура
Ивана Петровић, 4. разред, Гимназија „Бора Станковић” (ментор: Милка Вељковић)
2006/2007. Српски језик и језичка култура
Александра Јанић, 4. разред, Гимназија „9. мај” (ментор: Весна Миленковић)
2007/2008. Српски језик и језичка култура
Ања Јанковић, 1. разред, Гимназија „Светозар Марковић” (ментор: Снежана Ранђеловић)
Петра Антић, 1. разред, Гимназија „Бора Станковић” (ментор: Душанка Павловић)
2010/2011. Српски језик и језичка култура
Анђела Крстић, 7. разред, ОШ „Бранко Миљковић” (ментор: Ивана Вукадиновић)
Дејана Гојковић, 7. разред, ОШ „Ћеле-кула” (ментор: Траинка Блечић)
2011/2012. Српски језик и језичка култура
Александра Антић, 4. разред, Прва нишка гимназија „Стеван Сремац” (ментор: Милена Станојевић)
2012/2013. Српски језик и језичка култура
Мила Миладиновић, 7. разред, ОШ „Мирослав Антић” (ментор: Јелена Живић)
2014/2015. Српски језик и језичка култура
Анђелија Вучковић, 2. разред, Гимназија „Бора Станковић” (ментор: Ана Стевановић)
2014/2015. Књижевна олимпијада
Страхиња Костадиновић, 8. разред, ОШ „Његош” (ментор: Јелена Јонић)
2015/2016. Српски језик и језичка култура
Наталија Филиповић, 7. разред, ОШ „Иван Горан Ковачић” (ментор: Сузана Петровић)
Дијана Марковић, 2. разред, Прва нишка гимназија „Стеван Сремац” (ментор: Данијела Гашевић)
2015/2016. Књижевна олимпијада
Невена Костић, 7. разред, ОШ „Бранислав Нушић” Доња Трнава (ментор: Оливера Станковић)
2016/2017. Српски језик и језичка култура
Никола Миљковић, 2. разред, МШ „Др Миленко Хаџић” (ментор: Нина Динчић Милинковић)
2016/2017. Књижевна олимпијада
Николија Тричковић, 8. разред, ОШ „Иван Горан Ковачић” (ментор: Сузана Петровић)
Страхиња Костадиновић, 2. разред, Гимназија „Бора Станковић” (ментор: Нађа Ђорђевић)
2018/2019. Књижевна олимпијада
Вељко Ђурић, 8. разред, ОШ „Ћеле-кула” (ментор: Ирена Златковић)
Дуња Стошић, 3. разред, Гимназија „9. мај” (ментор: Ивана Савић)
Марко Ђорђевић, 3. разред, Прва нишка гимназија „Стеван Сремац” (ментор: Валентина Андрејић Ристић)
Марта Живковић, 3. разред, Гимназија „Бора Станковић” (ментор: Данијела Петровић)
Миона Татаревић, 3. разред, Гимназија „Светозар Марковић” (ментор: Милан Петровић)
Страхиња Костадиновић, 4. разред, Гимназија „Бора Станковић” (ментор: Нађа Ђорђевић)
Моника Миљковић, 4. разред, Економска школа (ментор: Оливера Аризановић)
2020/2021. Српски језик и језичка култура
Андреј Недељковић, 8. разред, Гимназија „Светозар Марковић” (ментор: Неда Гашовић)
Вера Јевтић, 8. разред, ОШ „Бубањски хероји” (ментор: Татјана Цекић)
Јана Милисављевић, 8. разред, ОШ „Цар Константин” (ментор: Јелена Васовић)
Марина Стојилковић, 8. разред, ОШ „Учитељ Таса” (ментор: Ивана Станојевић)
Милица Гроздановић, 8. разред, ОШ „Иван Горан Ковачић” (ментор: Сузана Петровић)
2020/2021. Књижевна олимпијада
Анђела Кукурековић, 8. разред, ОШ „Цар Константин” (ментор: Јелена Васовић)
2021/2022. Српски језик и језичка култура
Лана Раденковић, 8. разред, ОШ „Мирослав Антић” (ментор: Јелена Живић)
2021/2022. Књижевна олимпијада
Вељко Ђурић, 3. разред, Гимназија „Светозар Марковић” (ментор: Марија Церовина)
Миља Шуша, 4. разред, МШ „Др Миодраг Лазић” (ментор: Катарина Илић)
2022/2023. Српски језик и језичка култура
Олга Димитријевић, 8. разред, ОШ „Ратко Вукићевић” (ментор: Наташа Узуновић)
Марина Стојилковић, 2. разред, Гимназија „Бора Станковић” (ментор: Ана Стевановић)
2022/2023. Књижевна олимпијада
Маша Стојановић, 7. разред, ОШ „Бубањски хероји” (ментор: Наташа Миоковић)
Исидора Богдановић, 1. разред, Гимназија „Бора Станковић” (ментор: Марија Станчић Михајловић)
Вељко Ђурић, 4. разред, Гимназија „Светозар Марковић” (ментор: Марија Церовина)
На које све начине Подружница Друштва за српски језик и књижевност Србије у Нишу сарађује са предметним наставницима, школама и другим институцијама?
Дужи низ година имали смо организована окупљања наставника на стручним семинарима и скуповима важним за унапређивање статуса предмета. У томе су нам помагале школе и факултети уступањем простора и техничке подршке. Данас су све школе технолошки добро опремљене и преузеле су бригу о стручном усавршавању наставника тако што организују семинаре за своје колективе. Развили смо и одличну сарадњу са Регионалним центром за професионални развој запослених у образовању у Нишу. Учествујемо у организацији локалних смотри и фестивала у нашем округу. Помажемо оснивању подружница у другим градовима. Размењујемо искуства на сајту наше подружнице, где и промовишемо резултате ученика и наставника.
Да ли је број часова Српског језика и књижевности у основним и средњим школама довољан?
Уколико сагледамо број часова матерњег језика у свету или у нашем окружењу, можемо запазити да смо на дну табеле. За успешно савладавање захтевних програма потребно је много више часова вежби и конкретне примене стечених знања, што захтева много више часова на недељном нивоу. Предмет наших разговора је и могућност раздвајања области језика и науке о књижевности. Наш предмет има изузетно много потенцијала којим се директно може утицати на развој младих, почев од писмености, језичке културе, вредносних ставова, образаца понашања, одговорности и креативности.
Мали број часова је једна димензија проблема, а друга се налази у преобимним програмима и укупном броју свих часова које имају наши ученици у току радне недеље. Мањи број књижевних дела и смањење градива из граматике у основној школи сигурно би побољшали квалитет наставе. Тренутна ситуација у школама наметнула је нови проблем –недостатак времена и простора за додатни рад, допунску наставу, а поготову за секције: драмску, новинарску…
Да ли је стандардизација уџбеничких комплета пожељна и неопходна или ви имате другачије решење за повремене неусаглашености у системима такмичења?
Одавно нас је Вук Караџић обавезао на одговорност и бригу о језику који се стално развија и мења, па су неопходни норма и стандард. У експанзивној глобализацији та одговорност постаје још већа. Свакако би било згодније и праведније да сви ученици користе исти уџбеник, али ту је и наставник, који ће у поузданој стручној литератури проверити наводе неких уџбеничких комплета. С обзиром на то да је Друштво за српски језик и књижевност Србије последњих година изузетно отворено за сугестије, предлоге, примедбе, чини нам се скоро да нема замерки на тестове и решења. Уколико их и буде, Друштво одмах реагује и допуњује решења.
Шта се променило у приступу раду и начину рада од самог почетка ваших каријера до данас?
На почетку каријере предавале смо онако како су то чиниле и наше наставнице –традиционално. Ученици су били послушнији, учили су на часу, али су доста учили и код куће. Контролни задаци су, у односу на данашње, били захтевнији. Ученици су више знали, па смо могле директно из учионице да одаберемо такмичаре, без неког посебног додатног рада.
Временом смо искусиле разне реформе образовања које су утицале на приступ ученику и промену наставе уопште. Данас се трудимо да настава буде интерактивна, да што више ученика буде укључено у процес учења на самом часу. Осим на предметне садржаје, фокусирани смо и на међупредметно повезивање и развијање компетенција код ученика. Настава је разнолика, хибридна, пројектна… Деца су стекла неке нове вештине, али приметно је да имају мање знања у односу на раније генерације. Њихово памћење је краткорочно, а концентрација врло слаба. Захтеви су смањени, контролни задаци готово смешни, па опет измичу резултати. Данас је немогуће пронаћи такмичара у учионици. Он се гради, упорним учењем и вежбањем на часовима додатног рада.
Које савете имате за младе србисте запослене у основним школама, средњим стручним школама и гимназијама?
Не бисмо да делимо савете, само ћемо се, поново позвати на наше искуство. Након академског образовања долази нови период, рад у учионици је сасвим посебан. Важно је питати искусније колеге и разговарати са њима јер су прошли кроз сличне ситуације. Разумети децу, њихове године и аспирације. Афирмативно предавати и разговарати о садржајима, бити отворен за промене и сугестије. Пажљиво се припремити за сваки час и свако одељење. Уз културу уважавања и толеранције млади наставник се развија. Нажалост, има младих који у колектив ступају арогантно и скоро агресивно, ваљда у духу времена у коме живимо. Наставик Српског језика је укључен у бројне активности у школи, одговоран је за њих и учествује у представљању школе заједници и свету.
Интервју су водиле проф. др Кристина Митић и доц. др Александра Јанић
*Припремљено у оквиру пројекта Српски језик и књижевност у фокусу, који се изводи на Филозофском факултету Универзитета у Нишу (бр. 300/1-14-9-01).
Кратке биографије
Светлана Медар
Дипломирала 2000. године на Групи за српски језик и књижевност Филозофског факултета у Нишу. Радила на Радију Ниш. Од 2000. године запослена у ОШ „Учитељ Таса” као наставник Српског језика. Од 2003. године је председник Подружнице Друштва за српски језик и књижевност Нишавског округа. Једна је од оснивача „Мреже образовног развоја” 2011. и Удружења родитеља и наставника „Партнерски за образовање Ниш” 2016. Аутор филма „Контакт” 2017. са темом инклузивног образовања. Рецезент читанке и збирке задатака за додатни рад ученика. Коаутор програма и пројеката из области образовања и образовних политика. Едукатор за унапређење људских ресурса у образовању, права детета у образовању и развој међупредметних компетенција за запослене у образовању. Ментор студентима на практичној настави Методике српског језика и књижевности од 2003. године и даље.
Наташа Стојановић
Дипломирала је на Групи за српски језик и књижевност Филозофског факултета у Нишу. Ради у ОШ „Иван Горан Ковачић” у Нишкој Бањи од 1998. године. Напредни корисник дигиталних технологија, посебно заинтересована за хибридну наставу, коју примењује у свом раду последњих десетак година. Кооаутор је и аутор радова који су добијали награде на конкурсима Кретивна школа (два пута прва награда) и Дигитални час (две друге и три треће награде). Њени коауторски и ауторски радови налазе се у електронској бази радова Креативна школа (укупно девет) и у бази радова насталих на конкурсу Дигитални час (укупно дванаест радова). Добитник награде Edmodie Awards 2015 for Professional Development на међународној конференцији Edmocon.
Кооаутор је и водитељ акредитованих онлајн-обука од 2014, укупно њих пет. Водитељ је разних националних обука у организацији МПНТР, ЗУОВ-а или ЗВКОВ-а. Учесник и реализатор многих националних пројеката попут „2000 дигиталних учионица”, „Унапређење дигитализације у образовању” и др. Била је школски координатор у пројекту „Дигитална школа – европски пилот пројекат”, након чега је њена школа добила највишу ознаку Ментор школа.
Коаутор је рада Applicability of web tools: Nearpod and Formative in teaching of morphology, који је објављен у часопису Philologia Mediana 2019.
У својој школи води драмску секцију и новинарску секцију. Ментор је такмичарима који освајају награде и на републичким такмичењима. Детаљније о Наташи Стојановић можете прочитати на веб-страници: https://snataigk.wixsite.com/portfolio/radna-biografija
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
Повезане теме
