Трагајући за бившим студентима Департамана за србистику, данас успешним предавачима Српског језика и књижевности широм Србије, разговарале смо са Душаном Симићем, некада студентом Филозофског факултета у Нишу, а данас професором Српског језика и књижевности у Основној школи „Бора Радић” у Баваништу и једним од председника Подружнице Друштва за српски језик и књижевност за Вршац, Белу Цркву, Пландиште и Ковин.
Да ли је број часова Српског језика и књижевности у основним школама, средњим стручним школама и гимназијама довољан?
Број часова Српског језика књижевности у основним и средњим школама није довољан. Треба радити на његовом повећању, пре свега, у основним, а онда и у средњим школама. Српски језик није само средство комуникације већ и израз националног идентитета и културе. Основа је за разумевање свих осталих предмета, а треба више радити и на повећању елементарне писмености и развијању читалачких навика код основаца.
На које све начине Подружница Друштва за српски језик и књижевност Србије којој припадате сарађује са предметним наставницима, школама и другим институцијама?
Један сам од председника Подружнице Друштва за српски језик и књижевност Србије за Вршац, Пландиште, Белу Цркву и Ковин. Са колегиницом Машом Вулетић покренули смо ову идеју како бисмо лакше сарађивали са својим колегама, школама и другим институцијама. Колеге обавештавамо о релевантним питањима у вези са организацијом и терминима свих нивоа такмичења, о актуелним семинарима и трибинама у организацији Друштва за српски језик и књижевност Србије, као и о организованим одласцима у позориште. Школе, такође, благовремено добијају спискове пласираних ученика за наредни ниво такмичења. Пратимо напредовање успешних такмичара. Постоји и сарадња са библиотекама кроз обележавање датума значајних за матерњи језик: Национални дан књиге, манифестација „Март, месец српског језика”, „Доситејев дан” и друго.
Како и где се у Вашем округу обично организују општински и окружни нивои Такмичења из српског језика и језичке културе и Књижевне олимпијаде? Шта би на нивоу наше земље могло бити другачије у организацији свих нивоа такмичења, а шта се показало као добра пракса?
Општинска и окружна (градска) такмичења организују и спроводе активи наставника Српског језика и књижевности, односно комисије које формира Подружница. Окружно такмичење организујемо у сарадњи са другом подружницом у Јужном Банату, односно са Подружницом чије је седиште у Панчеву.
Неке школе су већ традиционално домаћини Такмичења из српског језика и језичке културе и Књижевне олимпијаде. Посебно бих издвојио основне школе „Младост” у Вршцу, „Ђура Јакшић” у Ковину и „Ђура Филиповић” у Плочици.
Оно о чему би могло више да се размишља у будућности, када је организација такмичења у питању, јесте да Књижевна олимпијада буде организована и за ученике шестог разреда, уз смањен праг пролазности на наредни ниво такмичења. Сигуран сам да би то мотивисало ученике. Неопходна је и већа подршка Министарства просвете, али и вредније награде за ученике.
Добра досадашња пракса у организацији такмичења јесте прилика да се ученици друже и негују такмичарски дух, да колеге ентузијасти размене искуства, а да сви заједно упознају неке нове знаменитости места у коме је организовано такмичење.
Да ли Подружница прати напредовање успешних такмичара из предмета Српски језик и књижевност? Да ли бисте могли да издвојите неке од најуспешнијих ученика?
Успешни такмичари и њихова промоција су нам на првом месту.
То су следећи ученици:
- Наталија Живковић, Гимназија и економска школа Бела Црква, ментори Марина Гава, Мирјана Панчић Бужек;
- Светлана Сарапа, Гимназија и економска школа Бела Црква, ментор Марина Гава;
- Данијела Гаћеша, Гимназија и економска школа „Бранко Радичевић” Ковин, ментор Валентина Јелић;
- Милица Јовановић, Основна школа „Јован Јовановић Змај” Ковин, ментор Тамара Вијатов;
- Страхиња Сарафинћан, Основна школа „Паја Маргановић” Делиблато, ментор Миљана Бошковић;
- Јана Амбруш, Основна школа „Бора Радић” Баваниште, ментор Душан Симић;
- Елена Стевановић, Основна школа „Бора Радић” Баваниште, ментор Јована Станишић;
- Јована Хоц, Основна школа „Сава Мунћан” Крушчица, ментор Наташа Радуловић Белобабић;
- Миљана Поповић, Основна школа „Вук Караџић” Вршац, ментор Александра Тадић;
- Јована Станковић, Основна школа „Бора Радић” Баваниште, ментор Душан Симић;
- Хелена Филипов, Основна школа „Бора Радић” Баваниште, ментор Душан Симић;
- Нина Галовић, Основна школа „Бранко Радичевић” Велико Средиште, ментор Александра Раушки.
Каква су Ваша искуства у припреми ученика за такмичење? Колико су ученици заинтересовани да учествују на такмичењима из предмета Српски језик и књижевност?
Припрема ученика за такмичење је озбиљан и одговоран посао. Није довољан само један час додатне наставе недељно. Са ученицима треба радити континуирано и од самог почетка школске године. Није тако велики број заинтересованих ученика за такмичење Књижевна олимпијада. Нешто већа заинтересованост је за такмичење из области српског језика и језичке културе, али опет недовољна. Такође, ученици нису растерећени од осталих обавеза у време такмичења, а и вредније награде, као и број поена за упис у средње школе могле би да промене тренутно стање.
Да ли је стандардизација уџбеничких комплета пожељна и неопходна или Ви имате другачије решење за повремене неусаглашености у системима такмичења?
Неусаглашености се јављају из године у годину и рационално решење могло би бити стандардизација уџбеничких комплета.
Које теме из предмета Српски језик и књижевност су посебно инспиративне Вашим ученицима и због чега? У којим све ваннаставним активностима учествујете са својим ученицима?
Осмацима су посебно занимљиви дијалекти српског језика зато што уочавају различитости у односу на стандард.
Када је књижевност у питању, инспирише их карактеризација ликова јер у многима проналазе себе. Развијају критичко мишљење, а универзалне вредности књижевних дела повезују са сопственим искуством и околностима у којима живе.
Са ученицима реализујем Новинарску секцију, а резултат нашег рада је школски лист „Школско звоно”. Годинама освајамо прву или другу републичку награду. Ове године реализујем и активност Додатна подршка ученицима у учењу српског језика и књижевности за ученике који раде по посебном програму, а у овиру „Обогаћеног једносменског рада”. Ментор сам и ученицима у Читалачком клубу, који је недавно формиран у нашој школи.
Шта Вам је остало у сећању из периода студирања? Које смернице имате за актуелне студенте на Департману за србистику?
У сећању је остало дружење, нова пријатељства, која трају и данас, одлични професори и асистенти и, наравно, учење. Посебно памтим занимљиве вежбе Маје Вукић из Синтаксе и Лектуре и коректуре текста, која је несебично давала себе да нам све објасни. И на крају је све било јасно.
Актуелним студентима Србистике поручујем да буду истрајни у својој посебној мисији. Они су предодређени да чувају национално благо – матерњи језик, а кроз њега културу, обичаје и традицију, те да и након завршетка студија уткају тај дух у многе младе нараштаје.
Шта се променило у приступу раду и начину рада од самог почетка Ваше каријере до данас? Да ли своје ученике мотивишете да упишу студије националне филологије? Уколико је одговор потврдан, наведите на које начине то чините.
Те, не тако давне, 2012. године настава је била углавном заснована на традиционалном моделу, а данас, десетак година касније, ради се уз примену информационо-комуникационих технологија, користе се и дигитални уџбеници у настави. Наставни процес је, по мом мишљењу, превише осавремењен и дигитализован. С обзиром на то да радим у основној школи, ученике углавном усмеравам да упишу Филолошку гимназију, а наводим им и чиме би све могли да се баве када заврше студије националне филологије. Рад у школи је само једна од могућности.
Које савете имате за младе србисте запослене у основним школама, средњим стручним школама и гимназијама?
Својим младим колегама желим много стрпљења и разумевања за нове генерације ученика. Рад на тексту, развијање читалачких навика и описмењавање основа су за боље учење нашег предмета. Данас је изазов бити успешан наставник уз примену савремених технологија и задржавање традиционалног приступа.
Кратка биографија
Душан Симић рођен је 8. 9. 1988. године у Нишу. У родном граду завршио је општи смер Гимназије „9. мај”. Основне студије Српског језика и књижевности и мастер студије Филологије завршио је на Департману за српски језик и књижевност Филозофског факултета Универзитета у Нишу 2014. године.
Радно искуство на пословима професора Српског језика и књижевности стекао је у више основних и средњих школа широм Србије, конкретније, у Техничкој школи у Мајданпеку, Основној школи „Бранко Перић” у Рудној Глави, Економско-трговинској школи у Ранилугу и Трговинској школи у Нишу. Једно време предаје и Српски језик као нематерњи у прешевској Гимназији „Скендербег”. Љубав према свом позиву 2016. године води га у Јужнобанатски округ. Радни однос заснива у Основној школи „Миша Стојковић” у Гају. Упоредо предаје Српски језик и књижевност и Пословну кореспонденцију у Средњој стручној школи „Васа Пелагић” у Ковину. Тада први пут добија одељењско старешинство, где показује изузетну професионалност у руковођењу одељењем. Изузетно се залагао да ученик са тежим обликом аутизма буде лепо прихваћен од својих вршњака, за шта су стигле похвале и од чланица Мреже подршке инклузивном образовању, што је потврђено као пример добре праксе. Перманентно стручно усавршавање неопходно је како би наставник применио нове методе у раду са децом, а то потврђује и присуство бројним семинарима.
Школску 2017/18. годину почиње у Основној школи „Предраг Кожић” у Дубовцу, а наставља у Основној школи „Бора Радић” у Баваништу, где ради и данас.
Ученици под његовим менторством освајају бројне награде на литерарним конкурсима и свим нивоима такмичењима у рецитовању, из области српског језика и језичке културе и на Књижевној олимпијади, а школа је за школски часопис „Школско звоно”, чији је главни уредник наставник Симић, освојила прво место на конкурсу за најуспешнији школски часопис у Србији.
Председник је Школског одбора у Основној школи „Ђура Јакшић” у Ковину. На предлог колега из дела Јужнобанатског округа и Друштва за српски језик и књижевност Србије, именован је за председника Подружнице Друштва за српски језик књижевност за Вршац, Белу Цркву, Пландиште и Ковин.
Добитник је и Покрајинског признања за образовање „Ђорђе Натошевић” за 2021. годину, које додељује Влада Аутономне Покрајине Војводине.
Интервју су водиле доц. др Александра Јанић и проф. др Кристина Митић
*Припремљено у оквиру пројекта Српски језик и књижевност у фокусу, који се изводи на Филозофском факултету Универзитета у Нишу (бр. 300/1-14-9-01).
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
Повезане теме
