Ове године навршава се двестa педесет година од рођења Атанасија Стојковића. Ова значајна годишњица обележена је низом манифестација, како у његовој родној Руми тако и у Новом Саду, где је недавно одржан и научни скуп у Матици српској, посвећен овом значајном научнику и књижевнику прве половине XIX века.
Из родне Руме Атанасије Стојковић отиснуо се на даље школовање у Шопрон, Сегедин и Пожун. Најважнији сегмент његовог образовања представљају студије у Гетингену, где за главни предмет бира физику. После одбрањеног доктората из области тзв. слободних наука и филозофије, А. Стојковић почиње да ради као професор на катедри за физику новоотвореног харковског универзитета 1804. године, да би већ наредне године постао декан тадашњег Одсека физичких и математичких наука, тј. будућег Физичко-математичког факултета. У то време метеорологија је као део физичке географије била саједињена са физиком. Заједно са физиком метеорологију је до 1813. године на харковском универзитету предавао управо Атанасије Стојковић. У самом Харкову, међутим, у то време, а ни много касније, није било нити метеоролошке опсерваторије нити специјалних просторија за једноставна метеоролошка осматрања. На тај начин Атанасије Стојковић постаје први Србин професор метеорологије, која се као научна дисциплина код нас интензивно почиње развијати тек од средине XIX века. Циљ овог кратког подсећања на Атанасија Стојковића јесте осветлити управо његов допринос развитку терминологије из области метеорологије код Срба у почетним деценијама XIX века, остављајући по страни његов не мање значајан књижевни и преводилачки рад.
Поред низа студија и расправа на руском језику, Атанасије Стојковић о метеоролошким појавама пише и на славеносрпском језику у тротомном делу Физика, објављеном у Будиму од 1801. до 1803. године. Имајући за циљ, пре свега, разоткривање сујеверја, А. Стојковић на следећи начин пише о киши, за коју се онда веровало да је може изазвати чупање траве.
„Не чупай сынко ту траву, да не буде кише. ⎼ Мой Старче! нека чупа онъ, докле му драго, зато кише быти нетье, остави, нека се дете игра, оно съ кишомъ не има союза.” (АС 1803: 37)
Када је реч о стварању научне терминологије, уопште, А. Стојковић о том процесу оставља сведочанство у првом делу своје Физике:
„Читатели тье мои многе рҍчи нове у овой книги найти. [...] Всяка нова вещь има ново свое наименованїе. [...] Списатели всѣхъ народовъ себи то право присвоили есу, у оскудности онаковхыхъ рѣченїй, коя бы мнѣнїе ихъ совершено исказала, нова ковати. [...] Изъ приложеныхъ нѣмецкихъ и латїнскихъ рѣченїй всякїй може разумѣти, что сам я казати хотѣо.” (АС 1802 Предисловїе)
Попуњавање терминолошких празнина, дакле, вршиће се стварањем нових речи, при чему ће латински и немачки узори имати функцију појашњења, као што се види на следећем примеру:
„На свойству теплоте, кое смо у предидущему § разсмотрывали, основани есу ѳермометри или ⎼ како бы се Славеносербски казати могло ⎼ теплотомҍрницы. ” (АС 1802: 120)
Тежња ка србизирању која је овде исказана, била је, заправо, у складу са ставовима многих доситејеваца, којима припада и А. Стојковић. Пуризам према интернационалној лексици био је изузетно изражен иако су интернационализми успешно попуњавали празине у лексичком фонду, те су „према њима (и/или уместо њих) стварани одговарајући калкови и кованице” (Бјелаковић 2016: 30).
Уз новосковани термин (посрбицу) често је у непосредној близини, међутим, стајао и интернационализам, најчешће у загради, што је доводило до контактне синонимије, као у случају следећих назива за метеоролошке инструменте или појмове које је ондашњем читаоцу требало приближити:
влажномѣритель (Hygrometra, Higrofcopia) (АС 1802: 213), Вѣтромѣрникъ (anemometer) (АС 1802: 261), Парокружїе или аѳмосфера (АС 1802: 214), Полуденикъ (Meridian) (АС 1801: 193), равнитель (Екватор) (АС 1801: 190) итд.
А. Стојковић указује и на потребу уклањања терминолошког шаренила и вишезначности. Тако, описујући процес ваздушног струјања и настанка ветрова, даје следећу напомену:
„У насъ обыкновенно сѣверный наричесе горнїй, южнїй обаче долнїй. Ово э всюду еднако. Но колико я знамъ, другїи вси вѣтри есу кодъ насъ безъ именованїя. Тако у Срему около Руме сѣверновосточый вѣтръ зову Сегединацъ, а у Будиму южнозападный Балатонацъ. Но кой э у Руми Сегединацъ, онай не тье быти у Будиму то, ибо бы иначе противъ себе дыхати морао. Зато еще у младости треба юность научити имена онакова за предмѣте употреблявати, коя предмѣту всюду и у всякое время приличествуютъ.” (АС 1802: 257⎼258)
Иначе, у другом делу Физике наводи се низ назива за ветрове који су и данас присутни у Речнику основних метеоролошких појмова, као што су: орканъ (АС 1802: 260), Пасатъ (АС 1802: 261), Мусони (АС 1802: 262), Самумъ (АС 1802: 263) и сл.
Иако је припадао кругу пуриста, приликом изградње терминолошког система новоуведених научних области, А. Стојковић понекад преузима термине заједно са појмом који означавају из немачког језика, будући да му је, вероватно, неки немачки уџбеник послужио као узор за писање Физике. Такав је случај са лексемом лавина за коју А. Стојковић наводи да је преузета заједно са појмом, добро познатим алпским пределима. Тако он истиче:
„Швайцери зову падающїй и летующїй овай снѣгъ Лавинами (die Lavinen).” (АС 1803: 42)
Дакле, лексема лавина заједно са појмом који означава, захваљујући А. Стојковићу, постала је позната и оним подручјима у којима је ова појава ретка.
Наслеђујући читав низ појмова још из прасловенског, као што су: вѣтръ (АС 1803: 27), ледъ (АС 1803: 38), магла (АС 1803: 7), мразъ (АС 1803: 23), небо (АС 1801: 79), облакъ (АС 1803: 23), снѣгъ (АС 1803: 38) итд., А. Стојковић се сусрео, међутим, са проблемом именовања многих до тада Србима непознатих метеоролошких инструмената и појава, имајући у виду да пише дело, пре свега, научно-популарног карактера. Остављајући низ смерница у погледу стварања научне терминологије (ковање нових речи ради попуњавања терминолошких празнина, укидање вишезначности и терминолошког шаренила, директно преузимање из језика даваоца када није нађено боље решење), уз присутну свест да су интернационализми у научној терминологији постојаније решење од посрбица, А. Стојковић утро је пут развитку метеоролошке мисли и конституисању модерне терминологије из ове области, те му с правом припада титула првог међу најбољима.
Коментари
Филозофски факултет у Нишу задржава право избора коментара који ће бити објављени, као и право скраћивања коментара.
Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и било који други вид непримерених или коментара који се директно не односе на чланак који коментаришете, не објављујемо.
Задржавамо право да коментаре којима скрећете пажњу на словне грешке, техничке и друге пропусте, као и коментаре који се односе на уређивачку политику не објавимо, али такви коментари су доступни за увид администраторима и уредницима, и на њима се захваљујемо.
ЗАКОН О ЈАВНОМ ИНФОРМИСАЊУ, члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.
Мишљења изнесена у објављеним коментарима представљају приватне ставове њихових аутора и не представљају званичне ставове Филозофског факултета у Нишу ни аутора чланка.
Слањем коментара потврђујете да сте сагласни са правилима коришћења.
Повезане теме
